Veštačka inteligencija u novinarstvu treba da se koristi kao oruđe, a ne kao radna snaga

Evropska federacija novinara (EFJ) organizovala je 18-19. septembra 2023. godine, zajedno sa austrijskim novinarskim sindikatom GPA, sastanak sa članovima svoje Ekspertske grupe. Oko 40 novinara i sindikalaca iz 25 evropskih zemalja razgovaralo je u Beču o izazovima i mogućnostima koje predstavlja veštačka inteligencija (AI) u novinarstvu, i njihovim implikacijama na etiku, radna mesta i autorska prava.

„AI u novinarstvu ne znači da AI radi novinarstvo. Ovo je pristup austrijske novinske agencije APA, koju su posetili neki od članova Ekspertske grupe EFJ. APA koristi automatizovane procese od 2019. za izbore, zatim za izveštavanje o Covid-19, i jedna je od prvih medija u Evropi koja je razvila smernice za upotrebu veštačke inteligencije u novinarstvu.

Katarina Šel, zamenica glavnog urednika APA zadužena za inovacije, istakla je važnost primene veštačke inteligencije na novinarske vrednosti novinske agencije, tj. pružanje nezavisnih, zasnovanih na činjenicama, pouzdanih, transparentnih i uravnoteženih informacija. Ni u jednom trenutku AI ne interveniše u uređivački proces, objasnila je: „U APA, sve originalne tekstove pišu novinari. Mašine ne pišu priče, već se koriste kao alati za menjanje tekstova u različite formate i pomažu novinarima da izvuku velike količine podataka za koje bi novinarima trebalo mnogo vremena da ih obrađuju i koji bi bili potencijalni izvori grešaka”. ChatGPT, na primer, nije pretnja za Katharinu Schell, jer „ne ispunjava APA standarde kvaliteta“. Zasada.

Potreba za regulacijom

Austrijski javni emiter ORF koristi veštačku inteligenciju za sumiranje i prevođenje tekstova, za transkribovanje intervjua, a trenutno testira avatare za predstavljanje informativnih programa. Međutim, „AI ne bi trebalo da donosi nikakvu odluku“, insistirao je menadžer digitalnog projekta ORF-a Florijan Mačeko tokom panel diskusije. „Ljudi odlučuju, AI odlučuje. Trebalo bi da razmišljamo o AI kao o alatu, a ne kao radnoj snazi”. Pošto se veštačka inteligencija već široko koristi u novinarstvu i filmskoj industriji, Mačeko poziva na regulaciju koja bi zahtevala, između ostalog, da se deklariše upotreba veštačke inteligencije i da se novinarski rezultat generisan od veštačke inteligencije označi u svrhu transparentnosti. Potrebu za regulacijom ponovio je i Deniz Vagner, savetnik u Kancelariji predstavnika OEBS-a za slobodu medija, koji predlaže da se sagleda šta AI znači za demokratiju i medije. AI mora ostati pod demokratskom kontrolom i to treba učiniti kroz obaveze transparentnosti, rekla je ona.

Etički izazovi koje postavlja veštačka inteligencija su ogromni u svetu gde je poverenje javnosti u novinarstvo u padu. „Ako stvari posmatramo u pozitivnom svetlu, mogli bismo pomisliti da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do ponovnog oživljavanja novinarstva i medija kao čuvara od lažiranja, ali to zahteva sposobnost da ih identifikujemo“, rekao je Allan Boie Thulstrup iz Danish Journalists’ Union (DJ). Manje zadataka koji se ponavljaju, više vremena za izlazak na teren i istraživanje, više uvažavanja od strane javnosti za novinarski rad: to zvuči kao san mnogih novinara.

Ipak, čini se da je stvarnost sasvim drugačija. Nekoliko medijskih kuća već je najavilo otpuštanje radnih mesta, delom zbog razvoja automatizovanih programa. Da li treba da se pripremamo za budućnost sa manje novinara u redakcijama? Zabrinutost za poslove i uslove rada je realna. Strah od spuštanja u rangu, od gubitka posla, od sticanja novih složenih veština, od gubitka prihoda za slobodnjake, mora se rešiti u kolektivnim ugovorima, kažu novinari i sindikalci, kako bi se zaštitili radnici i osiguralo da budu uključeni u razgovore sa menadžment i programeri.

Pravično nagrađivanje autora

Postavljena su dalja pitanja o autorskim pravima. Ko je vlasnik rezultata ChatGPT-a? Kako plaćate novinara čiji tekst je koristio AI alat? Šta ako, kao novinar, ne želim da moj rad koristi veštačka inteligencija? Ovo su pitanja od milijardu dolara, bukvalno. „AI koristi originalni sadržaj i zarađuje na njemu“, rekao je Mogens Bliher Bjerregard, stručnjak za autorska prava i član danskog sindikata novinara. „Moj odgovor za sada je da bi novinari trebalo da daju što više ekskluzivnih prava kako bi se zabranilo slobodno korišćenje originalnog sadržaja“.

U junu 2023. objavljeno je da AI i neke medijske kompanije raspravljaju o pitanjima autorskih prava, a posebno o modelu određivanja cena za sadržaj vesti koji se koristi kao podaci za obuku za AI modele. Dok su razgovori u ranoj fazi, na stolu je nekoliko opcija, kao što je stvaranje „kvantitativnog modela“ sličnog onom koji je razvila muzička industrija – koji bi zahtevao od kompanija AI da počnu da prate i otkrivaju svoju upotrebu medijskog sadržaja – ili godišnji ugovor o neograničenom korišćenju sadržaja medijskih kuća.

Za etičku AI

Na evropskom nivou, rasprave o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, prvom ikad propisu o veštačkoj inteligenciji, još uvek traju. Zainteresovane strane, kao što su Međunarodna federacija organizacija za prava reprodukcije (IFFRO) i EFJ, pozivaju da se postave granice kako bi se očuvao integritet autorskih prava i sistema licenciranja. Oni traže odgovarajuću naknadu nosiocima prava i obaveze transparentnosti u pogledu korišćenja materijala zaštićenog autorskim pravima u obuci AI modela.

Novinarske organizacije i organizacije za slobodu medija takođe udružuju snage za etičku veštačku inteligenciju. Prošlog meseca, EFJ se pridružio međunarodnom komitetu za izradu povelje koja ima za cilj regulisanje upotrebe veštačke inteligencije u medijima. Komitet namerava da stvori „jaku međunarodnu referencu“ kako bi sačuvao kvalitet informacija i poverenje javnosti u novinarstvo. On će razviti skup principa, prava i obaveza za informacione profesionalce – bez ikakvih ekonomskih razloga. Ova inicijativa, koju su pokrenuli Reporteri bez granica (RSF), daće prve rezultate pre kraja 2023. godine.