ENOvo je trenutak u kome smo i mi i država, kao naš osnivač i vlasnik, spremni da agenciju usmerimo ka svetskim tržištima i standardima Nacionalna novinska agencija Tanjug danas obeležava 66 godina od nastanka. O tome šta je najznačajnija vrednost koju je agencija tokom svih ovih godina uspela da očuva do danas i drugim pitanjima razgovarali smo sa Brankom Đukić, direktorkom i glavnom i odgovornom urednicom Tanjuga.
Kakav rejting danas ima Tanjug u svetu?
Bilo bi pretenciozno govoriti o svetskim razmerama. Tanjug je svih ovih decenija od osnivanja delio sudbinu, pa i „rejting” države i društva. Danas je agencija sigurno respektabilan medij u regionu jugoistočne Evrope i prema dostupnim podacima, među najviše citiranim medijima iz naše zemlje. Samo ime agencije u svetu je i dalje brend i veoma je prepoznatljivo.
U situaciji kada postoje i druge, privatne novinske agencije da li je status državne agencije prednost ili otežavajuća okolnost?
Za agenciju je to obaveza, odgovornost dok bi za državu to svakako morala da bude prednost. Tanjug kao javno preduzeće dužno je pre svega da vodi računa o opštem, javnom interesu. Nacionalna agencija kao pouzdan oslonac medijskog prostora države dužna je, po svojoj prirodi, da pronađe prostor iznad ideoloških i političkih pritisaka, izvan tržišne utakmice i mimo epidemije tabloidizacije medija da bi javnosti mogla da obezbedi pouzdanu i kvalitetnu informaciju.
Ono što agenciji olakšava to nastojanje jeste činjenica da ona ne komunicira direktno i neposredno sa krajnjim konzumentima informacije, čitaocima, gledaocima, slušaocima. A to profiliše Tanjugovu poziciju, koja je superiorna u odnosu na tiraž, gledanost, slušanost, interes vlasničkog, pogotovo privatnog kapitala.
U demokratskoj i evropskoj Srbiji nije moguće kupiti prostor i „istinu“ u Tanjugu. Jer, svaki pritisak na bazičnu instituciju srpskog informativnog prostora znači pritisak protiv stalnog pomeranja granica ka evropskim standardima. Zato je Tanjug danas, prvi put, sticajem okolnosti 66 godina od svog osnivanja, u situaciji da u punoj meri odgovori svojoj suštinskoj ulozi i funkciji. Na državi je da se opredeli da li joj je takav Tanjug potreban.
Transformacija Tanjuga najavljuje se godinama?
Tanjug je upravo u procesu „tranzicije“ i transformacije. Ona je i potrebna i nametnuta novim okolnostima i tehnološkim promenama kojima se moramo prilagoditi, kao i svi mediji i sve agencije u Srbiji i u svetu. U našem slučaju, taj proces dodatno je otežan činjenicom da smo opterećeni zatečenim dugovima, nasleđem neodgovornih poslovnih politika, pa i nebrigom države. Takva situacija zatekla nas je, nažalost, u okolnostima u kojima svi mediji prolaze kroz težak period zbog globalne finansijske krize.
Čini mi se ipak da je ovo trenutak u kome smo i mi i država, kao naš osnivač i vlasnik, spremni da stvari pomerimo s mrtve tačke, da agenciju usmerimo ka regionalnim, evropskim i svetskim tržištima i standardima. To je i u interesu Tanjuga, ali i u interesu srpske države i srpskog društva.
M. Petrić
