ENPredlog je nedavno upućen Ministarstvu kulture (i informisanja), kao i Radnoj grupi koja upravo radi na izmeni Zakona o radiodifuziji koja bi na proleće trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Za sada su ove i druge neprivatizovane televizije čiji su osnivači gradovi i opštine, po rečima njihovih čelnika- „ni na nebu ni na zemlji“. Takvu višegodišnju statusnu „agoniju“ omogućili su suprotstavljeni propisi. Zakon o radiodifuziji, naime, ne predviđa postojanje elektronskih medija čiji su osnivači lokalne samouprave i svim ovakvim medijima nalaže obaveznu privatizaciju, i to do 31. decembra 2007. godine.
Ustav Srbije i Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, međutim, predviđaju da gradovi i opštine mogu osnivati elektronske medije. Zbog takve konfuzije deo lokalnih televizija u Srbiji je privatizovan, a deo nije niti želi. Njima Agencija za privatizaciju odlaže privatizaciju već skoro dve godine.
– Inicijativa da ovakvi elektronski mediji budu transformisani u regionalni, gradski ili opštinski javni servis potekla je iz Niša. Predlog da Niška televizija (NTV) postane javni servis podržala je Skupština grada kroz dve odluke, a građani Niša kroz peticiju sa 35.000 potpisa. Inicijativi su se kasnije pridružile i kolege iz drugih gradova. To je sasvim prirodno, tim pre što je u međuvremenu Zakon o glavnom gradu omogućio da Studio B postane beogradski javni servis, a Zakon o nacionalnim savetima dozvolio je manjinskim zajednicama da osnivaju „svoje“ medije. Građani Srbije izvan Beograda nisu, ne pristaju i ne smeju biti „građani drugog reda“. I oni imaju pravo na celovitu i pravovremenu informaciju koju će dobijati od svog javnog servisa – kaže za Danas Slaviša Popović, direktor NTV,čiji je osnivač Skupština grada.
Na poslednjem Okruglom stolu posvećenom ovom problemu, koji je održan prošle sedmice u Nišu, sličan stav izneli su i direktori i gloduri gradskih televizija iz Novog Pazara, Kragujevca, Pančeva i Vranja. Direktorka Televizije Kragujevac Jovanka Marović negirala je tada „argument“ pojedinih članova Radne grupe za izmenu Zakona o radiodifuziji da evropska praksa ne poznaje regionalne i lokalne javne servise, navodeći da one postoje u Holandiji i Sloveniji.
Nevena Simendić, glavni i odgovorni urednik Televizije Pančevo, „priznala“ je da „stoji argument“ da su elektronski mediji čiji su osnivači gradovi i opštine pod uticajem lokalnih vlasti, ali je naglasila da je takav uticaj sve slabiji, a balans sve veći, pošto vlast sve češće formira nekoliko političkih opcija. Pri tom su privatni mediji u Srbiji, kazala je, često pod još većim uticajem lokalnih vlasti ili tajkuna i još su „dalje od građana“.
– Neosporno je da su građani veoma odani gradskim i opštinskim televizijama, koje doživljavaju kao „svoje“ i kao „snagu“. Oni računaju da će sve relevantne informacije dobiti od njih, a ne od RTS-a kao nacionalnog javnog servisa, jer on objektivno ne može pokriti sve njihove potrebe. Takođe, ne računaju ni na pet ostalih televizija sa nacionalnom frekvencijom, jer su sve sa sedištem u Beogradu – rekla je ona.
Pomoćnica ministra kulture zadužena za medije Nataša Lesandrić kazala je da su u resornom ministarstvu svesni da je jedan zakon omogućio da Studio B ne bude privatizovan, a da drugi omogućava dalji opstanak ostalih lokalnih elektronskih medija koji se finansiraju iz javnih prihoda. Takođe, kazala je, nadležni u Ministarstvu „ne žele da zatvaraju oči pred veoma lošim primerima privatizacije u sferi elektronskih medija“.
– Uskoro ćemo imati veoma jasno rešenje o tome da li i kako treba privatizovati preostale elektronske medije koji se finansiraju iz javnih prihoda, ali ne na osnovu toga šta misli država, već šta o tome misle građani, koji najbolje znaju šta im je potrebno. Radna grupa koja radi na izmenama ovog zakona sigurno će uvažiti mišljenje većine građana, a do njega će se doći kroz istraživanja na reprezentativnom uzorku, i u svim sredinama u kojima ovi mediji još nisu privatizovani – rekla je Lesandrićeva.
novinaru Slavoljubu Kačareviću, rečeno je agenciji Beta u tom sudu.
Zorica Miladinović
