EN
“Naš narod bi rekao ‘lažete, na Boga ne mislite’. Vi ste Čak Noris u laganju. To što tajkunska Nova radi iz dana u dan je više od sramote i više od poniženja za novinarstvo. To je ponižavanje ljudi, države, institucija, zdravog razuma. To, jednostavno, baš nikakvog smisla više nema”. Ovako se predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pre neki dan javno obratila novinarima portala Nova.rs na svom nalogu na društvenoj mreži Iks, vidno iznervirana zbog teksta koji je taj portal objavio pod naslovom “Vučić odbio da kaže na CNN-u da li podržava Novaka Đokovića kad napiše ‘Kosovo je srce Srbije’”.
Nije jasno da li je ovo još jedna privatna ili državna reakcija premijerke na pisanje medija o predsedniku, ali je sasvim jasno da ovo nije prvi put da se Ana Brnabić obračunava sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu, naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim”, i to najčešće gostujući na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti, piše nedeljnik Vreme.
I pita – zašto je važan odnos premijerke prema medijima i novinarima u Srbiji?
Ovo nije samo pitanje šireg odnosa politike i medija, političkog komuniciranja i političkog novinarstva, nego tema koja otkriva mnoge nijanse problema političke i medijske polarizacije, nerazumevanja koncepta slobode medija, ogromne političke pristrasnosti i unutrašnjih podela i pritisaka koji imaju ozbiljne posledice po medijsku zajednicu i javni interes, navodi se u tekstu Vremena.
“Slažemo se da se ne slažemo”
Kada je kao nestranačka ličnost stupila na dužnost premijerke Srbije 2017, Ana Brnabić je u svom ekspozeu tek usput govorila o medijima u kontekstu ambicioznih planova Vlade da razvija nove tehnologije, virtuelnu stvarnost, gejming i digitalnu zabavu. Međutim, problemi sa medijima su usledili odmah pošto je dala intervju za američki “Blumberg” u kome je izjavila da “ako bude morala, Srbija će izabrati Evropsku uniju, a ne Rusiju”.
Posle brojnih negativnih reakcija iz dela domaće i međunarodne javnosti, naročito ruske, premijerka je, kako je saopštila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, tadašnjem ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu predala stenogram intervjua “kako bi ga uverila da je loše interpretirana njena izjava da bi Srbija pre izabrala EU nego Rusiju”.
Brnabić je potvrdila da je tačno da je predala stenogram intervjua ambasadoru, ali ne da bi se pravdala nego “zato što je važno zadržati kontinuitet da predsednik Vlade bude otvoren i iskren prema svakom partneru”, preneo je tog leta “Blic”.
Ubrzo su poslanici Evropskog parlamenta u Briselu skrenuli pažnju premijerki da je u Srbiji “veoma zabrinjavajuće pitanje slobode medija”. U svom odgovoru, prebacila je krivicu na medije: “Ima nedostatka istraživačkog novinarstva, ali ne zato što to guši Vlada, već ga nema jer nema objektivnog novinarstva u Srbiji, odnosno jako je malo objektivnih novinara.”
Novinarska udruženja su poručila Ani Brnabić da bi morala ozbiljnije da prati medije i da ne bi trebalo da iznosi paušalne ocene o stanju u srpskom novinarstvu.
Tokom prvog mandata često se pozivala na prethodne političke režime kako bi istakla napredak medijskog ambijenta pod vladavinom SNS-a: “Predsednik Vlade je 2003. novinare nazivao marginalnim pojavama. Imali smo gradonačelnika koji je šutirao novinare. U novembru 2014. poslanik opozicije je izrekao niz uvreda za novinare…” Za razliku od takvih političara, hvalila se da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”, već da to rade pojedine partije i političari.
Novinari su imali drugačije mišljenje. Na konstataciju “Insajdera” da zvaničnici zemlje u kojoj je ona premijer vređaju novinare, jednom je odgovorila da “ne zna za Vladine zvaničnike koji vređaju medije ali da ih Vlada Srbije ne vređa”.
Kada je Pokret socijalista ministra Aleksandra Vulina objavio saopštenje u kome je najgorim rečnikom vređan urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, rekla je da se ne slaže sa takvom “retorikom”, ali da ona nije predsednik te stranke da bi im govorila kako da se ponašaju.
Vreme podseća da je u saopštenju tog pokreta, između ostalog, pisalo: “Čime se Dojčinović zaista bavi, osim što ponekad ima čudne sklonosti da visi po plafonima, probada bradavice iglama i samopovređuje se? Nije tajna da je Dojčinović plaćen iz inostranstva za svaki tekst kojim napada Vulina, a nije tajna ni da uzima narkotike…”
Za medijska udruženja naročito je bila sporna premijerkina izjava da “neki” novinari i mediji misle da u Srbiji nema slobode medija, dok se njoj “čini” da je ima, pa su je kritikovali da otvoreno konfrontira novinare i “dodatno antagonizuje medijsku scenu, na štetu javnog interesa”.
Na ugrožavanje medijskih sloboda ukazivale su i institucije Evropske unije, ali i Evropska federacija novinara, koja je zbog toga najavila da će u januaru naredne godine poslati misiju u Srbiju. U daleko blažem tonu nego danas, Brnabić je tada medijima poručila da se “ne slažu o tome kakva je medijska scena u Srbiji, ali je istakla da to ne znači da su neprijatelji”, dodavši da je spremna da razgovara sa medijima.
Ovo bledunjavo “slažemo se da se ne slažemo” potrajalo je dva dana. U intervjuu za “Nedeljnik” krajem 2017. otvoreno je optužila KRIK da je “senzacionalistički portal” a ne istraživačko novinarstvo, reagujući na istraživanje koje je ova organizacija objavila o njenoj imovini.
Umesto poboljšanjem medijske situacije i uslova rada novinara, premijerka se prevashodno bavila odbranom aktuelne vlasti, Aleksandra Vučića i stalnim demantovanjem da “ocena da nikad nije bilo gore – ne stoji”, navodi Vreme.
Međutim, kada su je novinari sa kojima je jednom prilikom gostovala u “Insajder debati” pitali zašto su mediji pod tolikom kontrolom vlasti da se čak i pitanja na zvaničnim pres konferencijama naručuju unapred, Brnabić je izjavila da ne vidi u čemu je tu problem i da ne zna da je istina da se nekim novinarima dostavljaju pitanja.
Tokom 2018. žalila se i na Rojters i Asošiejted pres, za koje je tvrdila da su je predstavili “kao budalu”: “Izvukli su pola moje rečenice i ispalo je da Srbija preti nečim, što je neverovatno…”
Relativizacija slobode medija i populistička politička komunikacija postali su glavni instrumenti javnih nastupa najviših predstavnika vlasti: “Ako nećemo da razgovaramo o mazutu i grejanju, o kiseoniku i lekovima, ako nećemo da pričamo da neko pali keks na nacionalnoj osnovi, hajde molim vas da pričamo o slobodi medija”, preneo je premijerkinu izjavu FoNet.
Opširnije čitajte u štampanom izdanju nedeljnika Vreme.
