ENUčesnici prvog panela Danasove konferencije „Investicioni
potencijal sporta u Srbiji“ pokušali su, kroz sopstvena iskustva, da ukažu
kojim bi putem trebalo ići kako bi se pronašao najbolji model ulaganja u
sportsku infrastrukturu u Srbiji, dok je drugi panel bio posvećen problemima
koji opterećuju komunikaciju sponzora i medija. Iako su panelisti sugerisali
izgradnju modernih, multifunkcionalnih sportskih objekata koji bi se sami
otplaćivati, ipak je zaključeno da mnoge stvari u Srbiji ne funkcionišu na
način koji bi olakšao izgradnju takvih stadiona i dvorana.
Prema oceni Tomasa Hubnera, suvlasnika švajcarske kompanije
Maraci, Hidber i Hubner, koja je izgradila stadione Sent Jakob u Bazelu i
Švajcarska u Bernu, osnovni problem je što su stadioni u Srbiji smešteni u
centru grada, što nikako nije dobro.
– Stadion na kome igra ekipa Jang bojsa izgrađen je na
periferiji Berna, ali se nalazi na samo 300 metara od stanice metroa, tako da
je prošle godine, na utakmice Evropskog prvenstva koje su igrane na tom
stadionu, čak 95 odsto gledalaca dolazilo javnim gradskim prevozom. Jasno je,
dakle, da funkcionalan stadion ne podrazumeva samo izgradnju novog objekta, već
i odgovarajuću infrastrukturu. Preciznije rečeno, moderan stadion bi trebalo da
ima dovoljan broj parking mesta, zatim šoping centre, diskoteke pa čak i sobe
za izdavanje. Upravo zahvaljujući takvim sadržajima nacionalni stadion u Bernu
poseti između 15.000 i 30.000 ljudi dnevno. Jednostavno, novoizgrađeni stadioni
moraju da ostvaruju profit i da funkcionišu bez pomoći države – naglasio je
Hubner.
Luis de Almeida Sampajo, ambasador Portugala u Beogradu ukazao
je na činjenicu da bi Srbija trebalo da primeni pozitivna iskustva drugih
zemalja.
– Kao i u svakom poslu, suočavanje sa organizacionim problemima,
naročito u početnoj fazi, gotovo je neminovnost i utoliko je važnije učiti na
tuđim greškama. Mi smo spremni da ponudimo sopstvena saznanja iz te oblasti s
obzirom na to da je za šampionat Evrope 2004. godine u Portugalu izgrađen
veliki broj modernih sportskih objekata. Sada želimo da zajedno sa Špancima
organizujemo neko od narednih svetskih prvenstava jer konačno imamo moderne i
funkcionalne objekte – najavio je Sampajo.
Stadion Dragao u Portu koji je izgrađen za šampionat Starog
kontinenta primer je multifunkcionalnog objekta. To je istovremeno i prvi
značajniji objekat u čijoj je izgradnji učestvovala kompanija Martifer
konstrakšn, koju je na Danasovoj konferenciji predstavljao generalni direktor
Luis Gomes de Almeida.
– Na Dragau se sada, osim utakmica, održavaju koncerti pa čak i
trke automobila. Posle tog pozitivnog iskustva naša poslovna orijentacija usmerena
je ka izgradnji modernih sportskih objekata u Poljskoj, Rumuniji i Angoli, a
cilj nam je da proširimo poslovanje i na jugoistočnu Evropu tako da smo veoma
zainteresovani i za ulaganja u srpske stadione – poručio je Gomes.
Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, potvrdio je
da Srbija čini sve kako bi privukla strane investitore, ali je takođe
konstatovao da zbog huliganskog ponašanja navijača ti napori ne dolaze do
izražaja.
– Kada investitor odluči da ulaže novac, on želi da mu neko garantuje
sigurnost ulaganja. Zato je Vlada Srbije formirala Nacionalni savet za
sprečavanje nasilja u sportu, jer je zaključeno da je huliganstvo na i oko
sportskih objekata osnovna kočnica razvoj sporta. Moramo identifikovati
prekršioce zakona i ukinuti navijačke grupe koje u svom imenu pozivaju na
nacionalnu mržnju. To je trebalo uraditi mnogo ranije, zato smo sada još
odlučniji u nameri da zaustavimo nasilje i promovišemo prave vrednosti. To je
preduslov za privlačenje stranog kapitala – napomenuo je Zorić.
Uz konstataciju da Srbija nema elitne stadione, Zoran Laković,
generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, podsetio je da samo stadioni
Crvene zvezde i Partizana ispunjavaju uslove da se svrstaju u treću kategoriju.
– Kao model ulaganja, evropska kuća fudbala (UEFA) predlaže
stadion Espanjola u Barseloni, čija je izgradnja koštala 1.570 evra po sedištu.
Izgradnja sportskih objekata povlači sa sobom probleme obezbeđivanja sredstava
za završetak radova, kao i za troškove održavanja. Mi smo počeli sa gradnjom
nacionalne Kuće fudbala i u taj projekat uključeni su i Opština Stara Pazova,
ali i Vlada Srbije, UEFA i FIFA. Planirano je da radovi budu okončani do
oktobra 2010. godine i to će, po svemu sudeći, biti jedan od najmodernijih
sportskih kompleksa u ovom delu Evrope – zaključio je Laković.
Učesnici drugog panela fokusirali su se na ulaganja najvećih
svetskih kompanija, kao i na uticaj medija na srpski sport. Zaključeno je,
između ostalog, da bi uspešniji klubovi mogli da budu pravi „magnet“ za
ulagače, ali i da se zbog toga što još nije usvojen zakon o privatizaciji u
sportu, nalaze u prilično nezavidnoj situaciji. Jedan od panelista, Aleksandar
Radosavljević, generalni direktor Karlsberg Srbija i predsednik Saveta stranih
investitora, podvukao je da je ta kompanija još od 1976. godine prisutna na
evropskim fudbalskim prvenstvima, kao i da je generalni sponzor fudbalskog
kluba Liverpul i izuzetno značajan faktor u finansijskoj konstrukciji
fudbalskih klubova Herta, Olimpijakos i reprezentacije Engleske.
– U Srbiji direktno sponzorišemo fudbalsku reprezentaciju,
takmičenje u Lav kupu, kao i fudbalski klub ČSK iz Čelareva. Takođe, pomažemo i
male fudbalske klubove, što je umnogome doprinelo da prodaja ostvarena u 2008.
godini zabeleži rast od 120 odsto u odnosu na period od pre četiri godine. To
je dovoljan pokazatelj da je fudbal postao DNK naše kompanije – kazao je
Radosavljević.
I Svjetlana Brekić, direktor poslovanja i marketinga Majkrosoft
Srbija, potvrdila je da ova kompanija sve više ulaže u fudbal.
– Prošle godine smo potpisali petogodišnji sponzorski ugovor sa
Sijetl saundersima pa njihove dresove sada krasi znak naše konzole. S obzirom
na to da je naš brend dovoljno jak i bez reklamiranja, više smo usmereni na
predstavljanje konkretnih proizvoda i softvera, a podjednako smo okrenuti ka
muškarcima i ženama – rekla je Svjetlana Brekić.
Milica Stefanović, menadžer za korporativni identitet, odnose s
javnošću i komunikacije u Koka koli za Srbiju i Crnu Goru ukazala je na
višegodišnju prisutnost ove kompanije na sportskim terenima širom sveta.
– Najstariji smo partner Olimpijskih igara i ta saradnja datira
još od 1928. godine, sa Svetskom fudbalskom federacijom (FIFA) sarađujemo od
1974. godine, a početkom aprila sledeće godine, uz našu pomoć, u Beograd će stići
trofej Svetskog fudbalskog kupa. Nismo, međutim, zanemarili ni rekreativni
sport pa smo tako u Srbiji pokrenuli Beogradsku Koka-kola biciklijadu i
projekat „Šta treniraš?“ Takođe, partneri smo i sa Sportskim savezom Srbije i
Ministarstvom za omladinu i sport – podsetila je Milica Stefanović.
Stefan Pantović, savetnik predsednika Fudbalskog kluba Crvena
zvezda Vladana Lukića, ukazao je na novine koje je uvelo rukovodstvo tima iz
Ljutice Bogdana u ovoj sezoni.
– Čim je počelo sa radom, rukovodstvo je krenulo u marketinšku
ofanzivu radi privlačenja što više navijača. Želimo da gledaocima na našem
stadionu pružimo bezbednost i komfor na najvišem nivou, pa ćemo početkom
sledeće godine modernizovati Marakanu, za šta će se pobrinuti inostrani
partneri koji će snositi troškove. Osnovni zaključak našeg poslovanja je 3S –
saradnja (svih činilaca), sredina (idealna) i standardi – zaključio je
Pantović.
Darko Grubor, generalni sekretar Fudbalskog kluba Partizan
ukazao je na podatke prema kojima su utakmice između Crvene zvezde i Partizana
gledanije od mečeva inostranih fudbalskih liga.
– Problem je, međutim, što klubovi ne ostvaruju nikakve prihode
od televizijskih prava, jer ne postoji zakon koji bi to regulisao. Jedino se u
Lav kupu Srbije tačno znaju premije za ostvarene rezultate. Ne poštuje se
pravilo „zaštićenog“ termina što dodatno srozava ionako slab kvalitet domaćeg
fudbala – konstatovao je Grubor.
Dragiša Kovačević, direktor i glavni i odgovorni urednik SOS
kanala, nadovezao se na priču o „zaštićenom“ terminu.
– Ne možemo očekivati napredak srpskog sporta ako gledaoci ne
mogu da vide šta se dešava na terenima u zemlji. Da situacija bude još teža,
kablovski operateri u to vreme prenose mečeve inostranih liga. Odgovorno tvrdim
da rejtinzi o gledanosti određenih programa nisu tačni jer bi u tom slučaju SOS
kanal odavno prestao da radi – komentariše Kovačević.
Aleksandra Đaković, generalni direktor TV Arena sport smatra da
ta televizija nije konkurencija SOS kanalu.
– Mi u toj televiziji vidimo partnera, a ne konkurenta. Želimo
da se zajedno borimo za bolji poziciju kvalitetnog srpskog sporta na
televizijskim programima. Međutim, osnovni problem je u ponudi sa naših,
posebno fudbalskih, terena koja je ispod svakog nivoa. Dok tako bude, biće i
manje interesovanja za domaće mečeve – zaključila je Aleksandra Đaković.
Autor: SAŠA TOMIĆ
