ENSmederevo – Svi lokalni mediji u Smederevu do kraja godine biće
u privatnom posedu. Poslednji u red za privatizaciju stali su gradski TV i
radio, a zaposleni se pribojavaju za egzistenciju i profesionalnu sudbinu, jer
su najozbiljniji kandidati za buduće vlasnike političari i biznismeni. Ko će
i kako od naredne godine da informiše 140.000 Smederevaca, pod znakom pitanja
je, jer se više nijedan medij neće finansirati novcem poreskih obveznika.
Jedan od samo dva privatizovana nedeljnika u Srbiji u
2009. godini jeste smederevski „Naš glas“, gde je 40 odsto kapitala
imala opština. Vlasnik novina koje poseduju atraktivan poslovni prostor od 500
kvadrata, plativši 35 miliona dinara, postala je kiparska firma „Zodufin“. Ova
firma kupila je i poznato odmaralište na Dunavu.
Međutim, nezvanično, iza kiparskog investitora stoji domaći
biznismen Milan Lukić, inače lider grupe građana „Koalicija za bolje
Smederevo“, jednog od četiri činioca lokalne vlasti. U ovom mediju nije bilo
dramatičnih obrta, novinari se ne žale na uticaj „privatnog“ urednika, plate su
iste i redovne, a pokrenuto je još jedno izdanje, „Glas sela“.
Tačka na medijsku tranziciju biće stavljena 11. decembra,
kada su zakazane aukcije za prodaju TV Smederevo i Radio Smedereva. Radio kao
najstariji elektronski mediji podunavskog, južnobanatskog i šumadijskog okruga,
sa čije frekvencije je prvi put program počeo da se emituje 1972, primamljiv je
zalogaj, najviše zbog činjenice da ima 600 kvadrata poslovnog prostora u elitnoj
gradskoj zoni.
– Do sada je samo jedan čovek otkupio dokumentaciju. Ironija je što je to
učino uz opasku da nije zainteresovan za prostor, već za unapređenje programa –
kaže Milan Petrović, direktor Radio Smedereva. Nezvanično, kao budući
vlasnik radija, pominje se isti čovek koji je kupio i lokalni nedeljnik, a
početna cena za ovaj medij je 5,3 miliona dinara.
Stvari nisu toliko „izvesne“ kada je reč o televiziji. Agencija
za privatizaciju ponudila je ovu kuću za samo 90.000 dinara. Medij je od osnivanja
pre 15 godina pod snažnim političkim uticajem, ali i finansijskom zaštitom. Ove
godine iz gradskog budžeta inkasirala je blizu 20 miliona dinara. Osim
oskudne opreme i lokalne frekvencije, TV nema ni svoj objekat. Radnici
smatraju da je nepravda što ih je grad, kao osnivač i vlasnik, pustio niz vodu.
– Neće biti dobro ni nama ni građanima. Pitanje je ko će
ih i kako informisati. Sa zebnjom čekamo privatizaciju, uz pitanje
zašto ništa nije urađeno da ostanemo javni lokalni servis – smatra Saša
Šparović, glavni i odgovorni urednik TV koja ima 43 radnika.
I za televiziju postoji samo jedan potencijalni kupac. Nezvanično
ih je više, a neki su nosioci najviših lokalnih funkcija. Pominje se i
mogućnost „konzorcijuma“ lokalnih političara koji, izgleda, ne žele tako
lako da se odreknu tapije na medijsku pažnju.
Autor: J. ILIĆ
