ENZaštitnik
građana Saša Janković, na čiji predlog je Ustavni sud Srbije u oktobru pokrenuo
postupak za ocenu ustavnosti izmenjenog i dopunjenog Zakona o javnom
informisanju, uputio je tom sudu i dodatnu dokumentaciju. Reč je o analizi
ustavnosti tog zakona koju je za potrebe Udruženja novinara Srbije sačinila
advokatska kancelarija „Kovington i Berling” iz Vašingtona.
–
Postupak dozvoljava da sve što doprinosi pravilnoj i potpunoj oceni suda i može
biti od koristi, u svakom momentu može da se uputi sudu. Smatrajući da ova
analiza sadrži argumente i sa stanovišta međunarodnog prava, a koju USS treba
da ima u vidu prilikom odlučivanja, mislim da Ustavni sud treba da bude upoznat
sa tom analizom. Reč je o dodatnim argumentima sa stanovišta međunarodnog prava
i presuda Evropskog suda za ljudska prava. Ti argumenti praktično potvrđuju
osnovanost sumnji da je Zakon o javnom informisanju u jednom svom delu protivan
Ustavu – kaže Janković.
Nino
Brajović, generalni sekretar UNS-a, podseća da je pomenuta američka kancelarija,
specijalizovana za medijsko pravo, na zahtev tog udruženja već krajem jula
analizirala tada predložene izmene Zakona o javnom informisanju i ocenila ih
negativno. Za razliku od prve, koja je više usmerena na međunarodne standarde,
druga analiza je usvojena zakonska rešenja upoređivala sa ustavnim odredbama.
UNS je mogao i sam da podnese inicijativu Ustavnom sudu, ali po rečima
Brajovića, to nije učinjeno da se postupak ne bi prolongirao, pa su novi nalazi
dostavljeni ombudsmanu.
Osim
što generalno ocenjuju da su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju
suprotne Ustavu i važećem međunarodnom pravu, američki advokati u analizi
navode i konkretne zamerke. Za odredbu koja propisuje obavezu da se mediji
registruju kažu da je „suprotna Ustavu Srbije i primarnom međunarodnom pravu”,
dok je „obustava distribucije javnog glasila u celosti suprotna članu 10.
Evropske konvencije o ljudskim pravima”.
Ova
kancelarija protivustavnom smatra i odredbu člana 14. a izmenjenog zakona i
tvrdi da protivustavno zadire u sferu pravosuđa, jer propisuje da sudovi izriču
privremenu meru zabrane glasila samo na osnovu procene tužioca. Autori ovog
nalaza naglašavaju da se „sudovima ne ostavlja nikakvo diskreciono pravo da
odluče da li je neka privremena mera zabrane zakonita ili opravdana”. Osim toga
kažu da je i sama definicija javnog glasila po ovom zakonu nejasna, kao i da
ovakav zakon državi omogućuje cenzuru.
Ustavni
sud Srbije u oktobru je razmatrao predlog ombudsmana i prispele inicijative
kojima se, kako je primetila sudija izvestilac Vesna Ilić-Prelić, osporavaju
uglavnom iste odredbe zakona uz istovetnu argumentaciju. Odredba po kojoj
domaća i strana fizička lica, kao i strana pravna lica ne mogu biti osnivači
javnih glasila, po navodima zaštitnika građana, kosi se sa ustavnom odredbom
kojom se jamči sloboda medija i pravo da svako ima slobodu da osniva novine i
druga sredstva javnog informisanja. Novouvedena obaveza upisa u javni registar
glasila može „biti posredno ograničenje slobode medija”. Povodom predloga i inicijativa,
USS je zatražio odgovor parlamenta. Narodna skupština je dostavila traženi
odgovor u kojem se navodi da u Zakonu o javnom informisanju nema neustavnih
delova.
Svu
dokumentaciju koja bude dostavljena uz predmet, a od značaja je za odlučivanje,
sud će uzeti u razmatranje. Kako je Narodna skupština u međuvremenu dostavila
odgovor na zahtev suda i pošto je reč o prioritetnom predmetu u radu, Ustavni
sud će u skladu sa propisanom procedurom nastaviti postupak razmatranja i
odlučivanja početkom naredne godine – najavljuju iz USS.
Autor: M.
PETRIĆ
