ENPodrška
kolega, novinarskih udruženja i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih
prava, posle ozbiljnih pretnji novinarki B92 i autorki serije „Insajder”
Brankici Stanković, svedoči da je u društvu sazrela svest da takvo ponašanje
podriva temelje slobode i demokratije. Pretnje smrću i vulgarni nasrtaji na
Brankicu Stanković, koji su usledili posle njene emisije o vođama ekstremnih
navijačkih grupa, moraju se najozbiljnije shvatiti, tim pre što su još
nerazjašnjena ubistva nekoliko novinara u Srbiji, koji su stradali zbog
kritičke reči. Postavlja se, međutim, pitanje šta će odgovorni preduzeti da
otkriju i kazne počinioce napada na novinarku B92, čime bi država demonstrirala
odlučnost da spreči ponavljanje takvih opasnih dela.
Pitali
smo čelnike novinarskih udruženja Srbije kakav bi oni recept ponudili i gde je
granica kada moraju da se umešaju tužilaštvo, policija i sudovi. Potpredsednica
Nezavisnog udruženja novinara Srbije Jelka Jovanović kaže da još od
prošlogodišnjeg fizičkog napada na snimatelja B92, tokom protesta zbog hapšenja
Radovana Karadžića, nije bilo ozbiljnih pretnji novinarima, do ovog slučaja.
–
Ozbiljnom smatramo svaku pretnju koja stiže preko i-mejla ili telefona, zato
što su one dvostruko opasne. Kao prvo, pretnje poput ovih koje su stigle
Brankici Stanković upućuju predstavnici agresivnih grupa, koje, kako je
pokazalo ubistvo Brisa Tatona, ne prezaju ni od najbrutalnijih sredstava za
obračun sa neistomišljenicima. S druge strane, svaka pretnja novinarima pretnja
je javnoj reči i slobodi izražavanja, i, hteli mi to ili ne, to utiče na opštu
atmosferu i stvara psihozu i osećaj straha među novinarima i u javnosti –
ističe Jelka Jovanović.
Naša
sagovornica smatra da se država samo deklarativno zalaže za slobodu javne reči,
ali da ništa konkretno nije učinjeno.
–
Kakvim su tek pritiscima izloženi novinari iz unutrašnjosti, koji su na udaru
lokalnih tajkuna i političkih moćnika iz svih partija, jer svi vole da naređuju
novinarima i da im dele packe, može knjiga da se napiše o tome. Nadležni organi
morali bi da budu efikasniji u slučaju ovih pretnji. Neophodno je brzo
otkrivanje i podvrgavanje sudskom postupku svih koji napadaju novinare i
medije. Samo to može da pruži sigurnost u radu. Potreban je i zajednički
pritisak na vlast svih novinarskih i medijskih udruženja. I policija i
tužilaštvo i sudovi imaju na raspolaganju dovoljno mogućnosti da zaustave
ovakve napade. Naravno, veoma je bitno da ne izostane solidarnost kolega –
objašnjava Jelka Jovanović.
Nino
Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, podseća da su 31.
avgusta, istog dana kada je izglasan Zakon o informisanju, usvojene i izmene
Krivičnog zakonika, kojima su znatno pooštrene sankcije u slučaju pretnji,
napada ili ubistva novinara.
–
Tako su status osoba koja rade posao od javnog značaja, novinari već dobili
ovim izmenama zakonika. Kazne su utrostručene, pa za ozbiljne pretnje mogu biti
i do tri godine zatvora. Mi reagujemo u svakom slučaju kada ocenimo da je reč o
pretnji koja potencijalno izaziva strah kod novinara ako piše o nečemu.
Dovoljne su i blaže pretnje od ovih koje su upućene Brankici Stanković, pa da
izazovu strah kod ljudi i odustajanje od istraživanja nekog osetljivog
problema. Strože kazne neminovno preventivno deluju, pa je ovo dobra prilika da
se rasvetle ove pretnje i da se izvršioci maksimalno kazne – napominje
Brajović.
Autor:
BOJAN BILBIJA
