Andrej Bastunec o hapšenjima novinara u Belorusiji: Ni u najstrašnijim snovima nisam mogao ovo da zamislim

Dok evropski političari pozivaju na ograničenje kontakata sa Belorusijom, srpski ministar informisanja podržava legitimnost režima u Belorusiji, kaže za Cenzolovku predsednik Beloruskog udruženja novinara Andrej Bastunec. U toj zemlji su 34 novinara u zatvoru, dok su nezavisni mediji proglašeni ekstremističkim formacijama

U Belorusiji ne postoji nezavisno sudstvo i izručenje osobe, naročito „ideološkog neprijatelja“, na zahtev beloruskih vlasti znači izručenje na odmazdu. Nadam se da će nadležni organi u Srbiji adekvatno proceniti situaciju i poništiti odluke u vezi sa izručenjem Andreja Gnjota, kaže u razgovoru za Cenzolovku Andrej Bastunec, predsednik Beloruskog udruženja novinara (BAŽ).

Belorusiju je nedavno posetio ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić, zemlju u kojoj su 34 novinara u zatvoru, dok je njegov kolega, ministar informisanja Belorusije, rekao da je od januara 2020. do septembra 2024. godine 5.000 informacionih resursa blokirano. Nezavisni mediji prepoznati su kao ekstremističke formacije, među kojima je i Belorusko udruženje novinara.

„Dok evropski političari pozivaju na ograničenje kontakata sa Belorusijom, srpski ministar podržava legitimnost beloruskog režima”, ističe sagovornik Cenzolovke.

Cenzolovka: Prema podacima Beloruskog udruženja novinara (BAŽ), od ponovnog izbora Aleksandra Lukašenka za predsednika 2020. godine, 34 novinara u Belorusiji su u zatvoru. Imate li ikakve informacije o njima? Postoji li način da im se pomogne?

Andrej Bastunec: Da, danas su 34 novinara u zatvoru. Od izbora u Belorusiji 2020. godine, čiji su rezultati falsifikovani, mnogo više mojih kolega je prošlo kroz zatvore zbog krivičnih postupaka. Neki od njih su pušteni na slobodu, ali su ih zamenili drugi.

Novinare (kao i borce za ljudska prava, aktiviste, političare) i dalje hapse, iako su prošle skoro četiri godine od gušenja postizbornih protesta. Ni u najstrašnijim snovima nisam mogao da zamislim da će toliko mojih poznanika i prijatelja završiti u zatvoru.

Informacija o zatvorenim novinarima, kao i uopšte o političkim zatvorenicima u Belorusiji, ima veoma malo. Vlasti ograničavaju kontakte sa njima i prete da će javno pominjanje njihovih imena pogoršati njihov položaj u zatvorima. Radimo sve što je moguće u takvim uslovima.

Nama je važno da se naše kolege ne zaborave. Maraton solidarnosti sa zatvorenim beloruskim novinarima podržale su kolege iz više od 20 zemalja na svim kontinentima. Cilj naše kampanje je da skrenemo pažnju na ovu tragediju i da utičemo na vlade svojih zemalja da izvrše pritisak na vlasti u Belorusiji.

I lajkovi razlog za gonjenje

Cenzolovka: BAŽ su beloruske vlasti klasifikovale kao „ekstremističku organizaciju“. Morali ste da napustite zemlju. Kako funkcionišete sada?

Bastunec: U Belorusiji BAŽ je zatvoren avgusta 2021. godine. Tome su prethodile racije u kancelarijama organizacije i stanovima njenih lidera u februaru i julu 2021. godine. Bili smo prinuđeni da napustimo zemlju, ali smo nastavili rad u izgnanstvu.

U martu 2023. godine proglašeni smo ekstremističkom formacijom, što je dodatno povećalo opasnost za one koji sarađuju s BAŽ-om. Kasnije su kao ekstremistički materijali proglašeni i naš sajt, stranice na društvenim mrežama, mesindžeri, pa čak i logo, a naši internet resursi su blokirani u zemlji.

Početkom 2024. godine vlasti su nam oduzele domen. Ipak, nastavljamo rad, pronalazimo rešenja i u naizgled bezizlaznim situacijama. Mnoge beloruske medijske kuće, koje su takođe proglašene ekstremističkim, nastavljaju misiju informisanja beloruskog društva iz izgnanstva.

Održava nas svest o važnosti našeg rada, kao i priznanje kolega i društva. Iako je BAŽ izgubio zvanični status u zemlji, dobili smo UNESCO/Giljermo Kano nagradu za slobodu štampe, nagradu Foruma civilnog društva Istočnog partnerstva, i druge značajne nagrade, što potvrđuje efikasnost našeg rada i daje nam snagu da nastavimo dalje.

Nastavljamo da sledimo strategiju organizacije koja je formulisana još dok smo bili u Belorusiji. Naši glavni pravci rada uključuju monitoring kršenja prava novinara i medija, pravnu zaštitu naših kolega, informisanje putem sajta i društvenih mreža, kao i obrazovne programe za novinare. Uslovi rada su nam znatno pogoršani, ali mi i dalje nastavljamo.

Cenzolovka: Mnogi vaši članovi se boje da javno istupe zbog svoje bezbednosti i bezbednosti svojih bližnjih. Kakva je pozicija novinara i novinarstva u Belorusiji?

Bastunec: Da, tačno je. Čak i intervju sa „ekstremističkom formacijom“ može postati povod za krivično gonjenje. I deljenje sadržaja koji je proglašen ekstremističkim može rezultirati zatvorskom kaznom. Takođe, „lajkovi“ na te materijale mogu biti osnov za kaznu. Da ne govorimo o stalnom radu za „ekstremiste.“ Zbog toga novinari moraju ili da napuste zemlju ili da rade anonimno. Ili da pređu u medije koji su uveli strogu autocenzuru.

Cenzolovka: Nedavno je Larisa Ščirakova dobila nagradu Free Media Award. Ona je, uprkos pretnjama hapšenjem, nastavila da radi kao novinarka, ali je 2023. godine osuđena na 3,5 godina zatvora po lažnoj optužbi da je „diskreditovala Belorusiju i podsticala ekstremizam“. Da li imate informacije o njoj?

Bastunec: Larisa je u zatvoru. Veoma malo znamo o njenom stanju, a ono što znamo, ne možemo javno podeliti.

Cenzolovka: Nedavno, 15. septembra, beloruskom novinaru Andreju Mialeškom je odbijen ulazak u Gruziju, gde je živeo poslednje tri godine nakon političkog progona u Belorusiji. Jedan od vaših kolega mi je rekao da je ovakva situacija karakteristična za mnoge beloruske novinare.

Bastunec: Andrej Mialeško je deportovan u Poljsku sa malom ćerkom. U Gruziji su ostali njegova supruga i još jedno dete. Sada pokušava da reši pitanje stana i nađe posao. Organizovana je akcija prikupljanja sredstava za pomoć njemu i njegovoj ćerki.

Nažalost, Gruzija gubi reputaciju bezbedne zemlje za Beloruse.

Naše kolege čekaju oktobarske parlamentarne izbore, i mnogi razmatraju opciju promene zemlje, relokacije, u zavisnosti od rezultata izbora.

Cenzolovka: I u Srbiji je beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot uhapšen na beogradskom aerodromu krajem oktobra 2023. godine po Interpolovoj poternici koja je kasnije poništena. Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo odluku Višeg suda o njegovom izručenju Minsku, ali je njegova sudbina i dalje neizvesna.

Mučenje zatvorenika

Bastunec: Ovaj slučaj podseća na slučaj Mialeška, s tom razlikom što Andreju Gnjotu ne preti samo deportacija, već i izručenje zemlji gde ga očekuje krivični progon.

Treba razumeti da u Belorusiji ne postoji nezavisno sudstvo i da izručenje osobe, naročito „ideološkog neprijatelja“, na zahtev beloruskih vlasti znači njegovo izručenje na odmazdu.

Nadam se da će nadležni organi u Srbiji adekvatno proceniti situaciju i poništiti odluke u vezi s izručenjem Andreja Gnjota.

Cenzolovka: U ovom slučaju je Interpol izdao poternicu. Da li ste možda kontaktirali tu organizaciju i pitali zašto prihvataju takve političke poternice?

Bastunec: Vlasti autoritarnih država zloupotrebljavaju mogućnost obraćanja Interpolu, predstavljajući politički pristrastan progon kao onaj koji nije povezan sa politikom. Srećan sam zbog činjenice da je Interpol u ovom slučaju otkazao poternicu.

Želeo bih da ponovim da se građani Belorusije ne smeju izručiti zemlji porekla, jer u zemlji ne postoji nezavisni pravosudni sistem. Istovremeno, dosta se koriste mučenja i druge vrste nečovečnog postupanja.

Izvor: Cenzolovka