ENRed u etar nad Srbijom uskoro će biti uveden i radiće samo oni koji imaju dozvole, ali će dozvole dobiti samo oni koji ih zaslužuju, kaže za Glas Goran Karadžić, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije.
Ovih dana očekuje se objavljivanje konkursa za regionalne radio i TV stanice u Srbiji. Kako će taj konkurs izgledati?
– Srbija je podeljena na devet radiodifuznih oblasti od kojih je konkurs za jednu već raspisan i okončan, a to je Beograd. Pred nama je konkurs za preostalih osam oblasti, i u svakoj od njih biće najmanje tri regionalne stanice, osim verovatno u radiodifuznoj oblasti osam, gde su predviđene dve regionalne televizije.
Zašto kažete verovatno, zar konkurs nije već definisan?
– U suštini jeste, ali sve do njegovog objavljivanja postoje mogućnosti da se eventualno nešto izmeni tako da ne želim da budem kategoričan.
Kako izgledaju ostale radiodifuzne oblasti? Hoće li ponovo doći do „bure“ u etru?
– Kod svakog konkursa, oni koji ne dobiju dozvolu, radno mesto, ili bilo šta drugo za šta je konkurs raspisan su nezadovoljni. Smisao ovih konkursa jeste uvođenje reda u etar, a to jednostavno znači da neće biti mesta za sve one koji su do sada emitovali. Videlo se to i kod nacionalnih dozvola, a pre svega kod dozvola za region Beograda. Samim tim biće nezadovoljnih i to nije moguće izbeći. Najvažnije je svakako da dozvole budu izdate onima koji ih najviše zaslužuju. A o tome odlučuje Savet RRA.
Niste odgovorili kako izgledaju radiodifuzne oblasti?
– Ni Savet RRA, a verujem ni RATEL nisu ni mogli, a ni želeli da prave neke nove, veštačke regione. Regioni su južna Srbija, Sandžak, Timočki region, Šumadija, zapadna Srbija, Mačvanski region, Banat i kao poslednji, deveti region Bačka i Srem. Beograd ne pominjem jer je konkurs tamo već okončan.
Kažete da je konkurs u Beogradu okončan, a objavljeno je da je Savet RRA tražio od RATEL-a da „pronađe“ još četiri ili pet mreža za radio-stanice u Beogradu.
– To je tačno. Koliko se sećam, tražene su još četiri mreže, mada je moguće da je formulacija bila da se traži maksimalan broj mogućih mreža tako da se može desiti da je reč i o pet radio-stanica. Bude li RATEL pozitivno odgovorio na ovaj naš zahtev, a verujem da hoće ukoliko postoje tehničke mogućnosti, i za te mreže će biti raspisan konkurs.
Smatrate li da će stanice, ali i građani biti zadovoljni brojem regionalnih televizija u Srbiji?
– Ovim konkursom biće verovatno obuhvaćeno 28 mreža. Dakle, najmanje 28 televizija, a možda i više od toga, ukoliko se neke od njih odluče da zajednički konkurišu, kao što je to bio slučaj sa Hepi TV i TV Košava koje dele jednu nacionalnu dozvolu. Nema sumnje da će biti onih koji će tvrditi da je trebalo predvideti više regionalnih medija i to bi u idealnom modelu verovatno bilo i moguće. No, da je više regionalnih medija, manje dozvola bi ostalo za lokalna pokrivanja. A uveren sam da građani Srbije imaju pravo da pored nacionalnih, mogu da prate i regionalne i lokalne programe.
Signali radio i TV stanica iz okruženja ulaze u Srbiju i ometaju ovdašnje emitere?
– Slažem se da je to veliki problem i jedino što mogu da kažem je da se ozbiljno radi na njegovom rešavanju. I RRA i RATEL moraju da zaštite licencirane emitere u Srbiji od bilo kog oblika ometanja, bez obzira da li ono dolazi iz Srbije ili van njenih granica. To nije nešto što može da se završi za nekoliko dana, ali nije ni nešto što može da čeka početak postupka rešavanja istih tih par dana.
Šta se događa sa žalbama Vrhovnom sudu BKTV, TV 5 i RTL-a?
– To morate da pitate sud. Posle odluka Vrhovnog suda, bez obzira na njihov sadržaj, Savet RRA postupiće u skladu sa zakonima koji regulišu ovu oblast.
Ako niste nadležni za odluke sudova, nadležni ste za sprovođenje Zakona o radiodifuziji, pa i u onom delu da stanice moraju da počnu sa emitovanjem 60 dana posle dobijanja dozvole, što nije slučaj sa TV Foks?
– Mislim da je javnost obaveštena o tome da je Savet RRA uputio pismo televiziji koju ste pomenuli u kome se traži da navedu razloge za zakašnjenje u početku emitovanja programa. Čim dobijemo odgovor, preduzećemo ono što članovi Saveta budu smatrali najcelishodnijim rešenjem, a koje će naravno biti u skladu za zakonom.
Pošto je konkurs za Beograd završen, kada očekujete gašenje stanica koje nisu dobile dozvolu?
– Taj proces je već počeo i ja se nadam da će se on i ubrzati time što će stanice same prestati da rade. Nedavno usvojene izmene Zakona o radiodifuziji daju osnov i za prinudno gašenje stanica i uveren sam da se Savet neće libiti da pribegne i toj meri, bude li to jedino moguće rešenje. Ipak, kada je gašenje već jedino moguće rešenje, smatram da je daleko bolje da stanice same isključe svoje predajnike. Osim toga, poslom emitovanja radio ili TV programa bave se ozbiljni i razumni ljudi tako da sam uveren da će ogromna većina uvideti neminovnost i samostalno prestati da radi.
V. Kostadinov
