ENBeograd – Izveštavanje dnevne štampe o romskoj etničkoj grupi u maju mesecu, odlikuje se izvesnom ambivalentnošću.Predstavnici Roma, sa jedne strane, prisutni su u medijskoj agendi, kao ravnopravni učesnici predizbornog procesa ili učesnici velikih svetkovina u vreme obeležavanja Đurđevdana, ali su, sa druge strane, potpuno „nevidljivi“ kada se govori o njihovom socijalnom statusu ili punom uživanju ljudskih prava, zaključci su monitoringa „Problem zdravlja Roma i mediji u Srbiji“, koji realizuje Medija centar.
Tokom maja meseca zabeleženo je ukupno 236 tekstova u 17 dnevnih novina u kojima se na bilo koji način pominju pripadnici romske zajednice. Od toga je analizirano ukupno 106 tekstova čiji je fokus zdravlje, zapošljavanje ili obrazovanje Roma i srodne teme koje se tiču socijalnog položaja ili mogućnosti za puno uživanje ljudskih prava. Odabrane dnevne novine razlikuju se po profilu i uređivačkoj politici, pa se tako i njihovo pisanje i kvalitet izveštavanja o Romima znatno razlikuje. Najviše tekstova objavili su Danas – 14 i Dnevnik – 12. Budući da su to dnevne novine građanske orijentacije, sa naglašenim senzibilitetom za multikulturalnost, ova dva lista su ujedno pokazala i najviši nivo kvaliteta izveštavanja. Po broju tekstova slede ih Večernje novosti sa 11, a po osam su objavili Politika, Blic, Glas javnosti, Kurir i Pravda. Takođe, šest tekstova je objavio tabloid Alo, a pet list Press.
Potrebno je istaći da od ukupno 106 tekstova, čak četvrtinu čine vesti kojima se prenosi samo simplifikovana informacija o događaju. Takođe, trećina tekstova je u formi izveštaja, a petinu tekstova čine interpretativni izveštaji, sa izjavama ili komentarima učesnika.
Složeniji i zahtevniji žanrovi čine ostatak od deset odsto tekstova. Objavljena su i tri intervjua (dva sa predstavnicima romskih partija i jedan sa eminentnim romskim umetnikom), tri komentara i šest reportaža. Reportaže, u najvećem broju (pet od šest) bave se proslavom Đurđevdana u romskim naseljima.
Ipak, obeležavanje Đurđevdana, najvećeg romskog praznika, privuklo je veliku pažnju novinara. Tekst objavljen u nedeljniku Vreme „Dobrodošao svaki gost“ i „Sekundant Enver i slavljenik Gara“ u Ilustrovanoj politici, najreprezentativniji su primeri ovakvog izveštavanja.
Tekstovi o Romima nisu imali najavu na naslovnoj strani, a 26 tekstova, ili jedna petina, objavljeno je među prvih pet strana. Ne postoji utvrđen šablon, te su tako tekstovi koji prate romsku populaciju plasirani na različite strane i u skoro sve rubrike novina. Interesantno je da polovina tekstova (ukupno 56) nije praćena fotografijom. Nekorektni vizuelni prikaz pripadnika romske etničke grupe pronađen je u četiri teksta u tabloidnoj i polu-tabloidnoj štampi (Glas javnosti, 6.maja, Gazeta, 7. i 19. maja, a Večernje novosti 21. maja).
Veliki deo medijske agende čine teme koje su u direktnoj vezi sa socijalnim položajem romske manjine, iako je crna hronika pojedinačno najzastupljenija tema sa 30 tekstova. Takođe, jedna petina (20 tekstova) bavi se socijalnim položajem Roma u svim njegovim aspektima, a nešto više od deset odsto tekstova (14 tekstova) generalnim mogućnostima za ostvarivanje ljudskih i građanskih prava. Pojedinačnim socijalnim aspektima važnim za svakodnevni život romske zajednice bavi se ukupno 26 tekstova, od toga 19 tekstova ima za fokus obrazovanje, pet zapošljavanje, a dva zdravlje.
Vrlo važan zaključak ove analize sadržaja odnosi se na aktere pojedinih događaja, odnosno na to ko su „glasovi“ koji su pozvani da u javnosti razmatraju pitanja važna za položaj romske zajednice u Srbiji. Kako nosioci vlasti, od republičkog do lokalnog nivoa, po prirodi stvari imaju veću dostupnost medijima, tako su oni u značajnom broju i izvori tekstova – 48 tekstova ili nešto manje od polovine.
Sami Romi su, za razliku od martovskog i aprilskog istraživanja, mnogo više zastupljneni kao subjekti ili izvori infromacija. Tome je doprinelo obeležavanje Đurđevdana i obaveza jednakog tretmana svih izbornih učesnika na parlamentarnim izborma.
Zaključak monitoringa je da je pisanje dnevne štampe o Romima bilo daleko od govora mržnje ili otvorenog neprijateljstva, ali i bez velikog angažmana i senzibilnosti za neka od akutnih pitanja ove zajednice. Medijska agenda u mesecu maju bila je podstknuta aktuelizacijom, odnosno broj tekstova raste i opada u zavisnosti od ponude nečeg novog ili zanimljivog.
Jelena Diković
