ENNovinari, odnosno voditelja programa, koji se pojavljuju u odeći i obući „sa pretežno obnaženim delovima tela” kao što su majice sa bretelama, papuče, obnaženi stomaci i slično, pre svega u informativnim emisijama, uskoro bi morali da promene navike. Medijskim poslenicima, kako sada stvari stoje, biće „zabranjen rad u obaveštajnim službama”. Ponašanje će morati da promene i one RTV stanice koje, recimo, okultizam i paranormalne pojave koriste u programima za manipulaciju ili zaradu, ali i kanali koji publici, pa time i deci, u svako doba nude scene eksplicitnog seksa, nasilja ili promovišu druge vrste poroka.
Ovo su samo neke od stavki iz Nacrta teksta Etičkog kodeksa o ponašanju emitera a koji bi, posle serije razgovora i sugestija stručne i javnosti, trebalo da usvoji Savet Republičke radiodifuzne agencije. Ovu za sada radnu verziju juče su predstavili dr Jovan Babić, predsednik i dr Miša Đurković, član Etičkog komiteta RRA. Ocena je da je donedavno haotično stanje u radiodifuziji umnogome sanirano, a po rečima Babića možda do početka jula budu okončani i tekući konkursi za dozvole emiterima.
Iako kodeks po definiciji podrazumeva listu pravila ponašanja i normi koju pripadnici određene struke, ili oblasti, dobrovoljno prihvataju, Babić je u više navrata naglasio da će ovaj kodeks zapravo imati snagu podzakonskog akta i da je u pitanju „sistem obavezujućih uputstava”.
Dragan Janjić, član radne grupe koja je sačinila Etički kodeks novinara Srbije, podsetio je da nije problem sačiniti jedan takav akt, već naći mehanizme da se on poštuje i preporučio oprez kako se ne bi ograničavala sloboda uređivačke politike. Rajko Baralić, član skupštinskog odbora za kulturu i informisanje, rekao je da pitanja koja su regulisana zakonom, ne bi trebalo stavljati u kodeks kao što su odredbe o reklamiranju, a koja, po nalazu RRA, podjednako krše i javni servis i komercijalne stanice. Mada svi učesnici jučerašnjeg skupa u osnovi podržavaju ideju da se kodeks o ponašanju emitera usvoji, postoje razlike šta takav skup etičkih normi treba da sadrži. Tako je Nenad Prokić, član skupštinskog odbora za kulturu i informisanje, ocenio da je ponuđeni nacrt „dosta daleko od realnosti”.
– Šta znači odredba da novinar ne sme biti član obaveštajne službe kada ovde obaveštajne službe izdaju svoje novine? U zemlji gde je Legija heroj a Ceca idol to je teško primenljivo – rekao je Prokić ne navodeći o kom listu se konkretno radi.
Ivica Milosavljević, predstavnik Udruženja novinara Srbije, primetio je da RRA po zakonu ima velika ovlašćenja. Ulazeći u ovu osetljivu sferu „jedna mala grupa ljudi, pored ionako ogromnih ovlašćenja, imaće moć koja bi se mogla porediti sa inkvizitorskom”. I Slobodan Kremenjak, pravnik Asocijacije elektronskih medija Anem, podsetio je da se mora voditi računa da se budućim kodeksom ne ograniči sloboda izražavanja, odnosno da se vodi računa o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Vladan Tegeltija, glavni urednik televizije SOS kanal, koja je lane dobila jednu od šest dozvola za emitovanje TV programa u Beogradu, zapitao je prisutne članove Etičkog komiteta RRA kako se može razgovarati o etičkim normama za emitere, kada toj stanici RRA nije obezbedila neophodne tehničke uslove za rad na dodeljenoj frekvenciji. Naveo je da dozvolu za emitovanje plaćaju 20 miliona dinara godišnje, a nadležnima su se obraćali desetak puta, ali odgovor nisu dobili, niti su tehnički nedostaci otklonjeni. Članovi Etičkog komiteta, međutim, nisu imali sluha za ove primedbe, navodeći da je tema skupa zapravo kodeks.
M. Petrić
