EN
[box align=’box-center’ id=’7268′]
To je, između ostalog, poručeno sa prvog dana konferencije „Jezici digitalne budućnosti“ koja se danas i sutra održava u Studiju M.
Na konferenciji učestvuju mnogobrojni radnici u medijima, kao i predstavnici medijskih i nevladinih organizacija.
Da bi neki od jezika manjinskih nacionalnih zajednica i dalje čuo u u medijima u narednom periodu će biti i lako i teško, smatraju učesnici konferencije „Jezici digitalne budućnosti- manjinski jezici u novom medijskom okruženju“. Lako, zbog digitalizacije koja će doneti bolju pokrivenost tv signalom.
„Mi od bombardovanja pa nadalje praktično ne možemo da pokrivamo neke oblasti koje su jako bitne za nas, pre svega mislim na televiziju. Recimo, delove Južnog Banata gde žive Rumuni ne pokrivamo, a praktično pravimo program za njih. U tom smislu se nadam boljitku, a dobro će biti i to što digitalizacija sama po sebi dozvoljava da se titluju emisije na različite jezike“, kaže pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Radio – televizije Vojvodine Atila Marton.
Kako bi kvalitet programa bio još bolji, a RTV ostao servis građana, Marton podseća i da je važno izgraditi svest o važnosti plaćanja tv pretplate, odnosno takse koja se ponovo uvodi u januaru 2016. godine.
Ono što medije u bližoj budućnosti očekuje jeste i privatizacija, što bi trebalo da bude završeno 1. jula.
„Ne delim strah da će doći do gašenja, plašim se samo da su mnoge lokalne samouprave i mediji krenuli putem gde su očekivali da će doći do nekog čudovišnog rešenja i da rok koji je propisan Zakonom neće biti ispoštovan, odnosno da će biti prolongiran“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković.
Odgovarajući na pitanje o tome kako sada teče taj proces, jer su lokalne samouprave kasnile sa dostavljanjem dokumentacije za privatizaciju, Mirković kaže da je, nakon dopisa Agencije za privatizaciju, određen broj samouprava reagovao, potom su doneli odluku kojom se započinje proces privatizacije pa sada postoji osnov za aukciju.
„Mislim da lokalne samouprave i mediji treba da shvate da ne treba da rade u korist svoje štete i da će se u slučaju da mediji nemaju negativni kapital, a ako ne budu održane aukcije, pristupiti besplatnoj podeli akcija“, objasnio je državni sekretar.
Iz Pokrajinskog sekretarijata za informisanje uveravaju da će novi, privatizovani mediji i dalje imati njihovu podršku za projekte koji će negovati kulturu i jezike manjina.
„Videćemo kakvi će projekti biti, ja se nadam da će ostati u ovom duhu u kojem su do sada bili, tako da ne vidim problem u tom smislu“, priča pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić.
Prvog dana konferencije u Studiju M predstavljeni su i strani inspirativni modeli manjinskih medija. U Turskoj, na primer, gde su medijske slobode male i gde nema Ju tjuba ili Tvitera, manjinski jezici se čuju kroz program malih medija. Zbog nedostatka novca ne emituju program 24 sata, nego samo u određenim periodima.
„Međutim, ti mediji imaju mnogo problema da naprave dobre, recimo političke emisije, jer preko deset godina trpe politički pritisak“, priča turski novinar istraživač Erol Onderoglu.
Pored njega iskustva iz svoje zemlje učesnicima skupa će preneti i medijski stručnjaci iz Slovenije i Rumunije.
Drugog dana konferencije koju organizuju OEBS i Radio televizija Vojvodine, između ostalog će biti predstavljeni novi formati sadržaja na manjinskim jezicima kod nas, kao i u prekograničnom području.
