Bombaši bili spretniji od policije

Nakon napada, Anastasijević je rekao da su se prvi put političari složili oko osude napada na njega, a urednici, novinari i njihova udruženja, NVO, stranke, takođe su oštro osudile ono što se prethodne noći dogodilo. Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je redakciju lista u kojoj Anastasijević radi i rekao da će od MUP i Vlade zahtevati „istragu i akciju na najvišem mogućem nivou“. Predsednik Vlade Vojislav Koštunica je izdao saopštenje u kome je naveo da je istog jutra razgovarao s ministrom policije Draganom Jočićem o „preduzimanju svih mera da se počinilac ovog bombaškog napada što pre pronađe i adekvatno kazni“. Sada su sve te poruke počele da podsećaju na spektakularnu izjavu nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića koji je prilikom ubistva svog kolege generala MUP Boška Buhe rekao, između ostalog, „Prevrnućemo nebo i zemlju dok se ne pronađe počinilac“‘!

Nadmetanje amatera

Bilo je i besmislenih ocena poput one da je bomba trebalo da bude samo opomena. Mogla su se čuti i mišljenja nekih ljudi iz MUP da je bombe na prozor stana Anastasijevića stavio amater, ili pak amateri, međutim, ispostavilo se da su mnogo veći amateri sami policajci koji su došli na lice mesta i obavili uviđaj.
Najkonkretniju ocenu onoga što se dogodilo, ispostavilo se brzopleto, dao je direktor beogradske policije Milorad Veljović koji je događaj okarakterisao kao pokušaj ubistva sa elementima terorističkog akta. Takođe, Veljović je napomenuo da „trenutno nema prioritetnijeg događaja od ovog za MUP“.
Uzimajući u obzir ovu Veljovićevu izjavu, nakon koje ga više nema u medijima, postavlja se pitanje ko je i zašto od policijaca koji su te noći bili na licu mesta odlučio da se ne obavesti niti na uviđaj pozove dežurni istražni sudija. Da li je tu reč o nonšalanciji ili površnosti policije? Nejasno je i ko je odlučio da se uradi DNK analiza bez naredbe za veštačenje, koja je tek kasnije pribavljena.
Te noći (13. na 14. april) dežurali su javni tužilac i sudija Trećeg opštinskog suda i Trećeg opštinskog javnog tužilaštva, međutim policija ih nije pozvala na uviđaj što je po Zakonu o krivičnom postupku dužna da uradi. Tu informaciju je potvrdila za Danas Gordana Čolić, javni tužilac Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu. Ona je dodala da je njen zamenik tek u subotu obavešten o događaju koji se desio prethodne noći. Međutim, MUP negira da je propusta bilo i tvrdi da je o događaju odmah obavešten dežurni sudija Opštinskog suda u Beogradu koji je, u skladu sa Zakonom, naložio da specijalizovane ekipe MUP Srbije samostalno izvrše uviđaj i o tome obaveste nadležno tužilaštvo. Ali Čolić, za Danas to demantuje i kaže da u izveštaju policije koji je u Treće opštinsko tužilaštvo dostavljen u ponedeljak 16. aprila ne piše da je obavešten nijedan istražni sudija ili tužilac i da joj je to potvrdio istražni sudija Trećeg opštinskog suda Tomislav Zeković koji je tu noć dežurao.

Neistine portparolke MUP

Danas saznaje da ni dežurni sudija Okružnog suda Nebojša Živković nije bio na licu mesta, jer policija ni njega nije obavestila o atentatu, a to kasnije potvrđuje i sam Siniša Važić, predsednik Okružnog suda.
Već dve nedelje od ovog događaja MUP na pitanja novinara lista Danas odgovara šturo, a sve što je saopštio kasnije se ispostavilo kao netačno. Primera radi, pitanje da li je i ko uradio DNK analizu smatra se „detaljem o kojem, u cilju istrage, ne može da se govori“. Šta je tu detalj? Po svemu sudeći u ovoj istrazi nema istražnog sudije, vodi je sama policija, jer istraga nikome dosad nije dodeljena, što je opet nedopustivo po Zakonu o krivičnom postupku.
Kada je reč o netačnim informacijama, portparolka policije Dragana Kajganić je za naš list uporno tvrdila da je DNK analiza obavljena na Institutu za sudsku medicinu, iako je Oliver Stojković, rukovodilac DNK Laboratorije ovog Instituta, za Danas tvrdio suprotno. Ispostavilo se da je DNK analiza urađena neposredno nakon atentata bez naloga, ali na Biološkom fakultetu, a tek potom je (18. aprila), policija od dežurnog istražnog sudije Dušanke Janković tražila naredbu za veštačenje i sačekala da napiše ono što su joj rekli. Tako se ispostavilo da portparolka MUP nije govorila istinu javnosti.
Da je došlo do propusta ukazuje i činjenica da je Siniša Važić, predsednik Okružnog suda, nakon ovog događaja razgovarao sa sudijama i skrenuo pažnju da prilikom dežurstava ne smeju da prihvataju sugestije policije šta da napišu u naredbi za DNK veštačenja, kao i da ne sme više da se događa da ne izlaze na lice mesta prilikom uviđaja.
Postoji verovatnoća da se, nakon urađene DNK analize tragova, sa policijskom istragom stalo. Naime, na tu opasnost je ukazivao kriminolog Dobrivoje Radovanović, sa dugogodišnjim iskustvom u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. On je rekao da ukoliko se uradi DNK analiza i postoje forenzični tragovi ili mikrotragovi, oko ili na mestu izvršenja zločina ili na bombi koja nije eksplodirala, nastaje problem sa čim se ta DNK poredi, kada naša zemlja nema bazu DNK. Dakle, da bi se identifikovalo čija je to DNK moraju se imati obaveštenja o sumnjivim osobama pa od njih uzeti DNK i upoređivati. Sve drugo je jako teško sprovesti, komentar je Radovanovića.
Goran Ilić, profesor krivično–procesnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu, smatra da je nesporno da je reč o delu koje se kvalifikuje kao izazivanja opšte opasnosti, a da li će ono da se prekvalifikuje zavisi od dokaza koji se moraju prikupiti.

Nekorisni dokazi

Govoreći o naredbi za veštačenje koja je izdata tek nakon što je na Biološkom fakultetu obavljena analiza DNK uzorka koji je nađen na licu mesta, Ilić kaže da je reč o dokaznom materijalu koji se ne može koristiti u krivičnom postupku. Taj dokazni materijal može da služi policiji samo u pretkrivičnom postupku u kome se sad nalazi i da posluži kao indicija za otkrivanje nekih drugih dokaza. Advokati osoba koje eventualno budu osumnjičene i optužene za krivično delo s pravom mogu zahtevati da analiza bude izuzeta iz dokaznog materijala, jer se do dokaza, pogotovo onog koji se dobija veštačenjem DNK materijala, može doći samo ako postoji naredba ovlašćenog organa. To je mogla da bude ili policija ili istražni sudija. Budući da je naredba izdata post festum, dakle tek pošto je analiza urađena, jasno je da tako nešto ne bi moglo da se koristi u glavnom postupku kao dokaz – kaže Ilić. Komentarišući sled događaja koji se odnose na atentat na Anastasijevića, Ilić napominje da onaj ko je primenjivao svoja ovlašćenja očigledno nije vodio računa o tome da je za to neophodna sudska odluka ili pravni osnov.
Na pitanje s čim bi se eventualni rezultati analize mogli uporediti, Ilić odgovara da, budući da još uvek nije formirana baza podataka, ovaj uzorak se teško može uporediti s već postojećim uzorcima. Stoga je pitanje može li se zahvaljujući DNK tragovima doći do izvršioca ovog dela.
Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, takođe, kaže da mu nije jasno zbog čega je naredba za DNK analizu tražena tek posle veštačenja i da to jeste čudna okolnost. Po svemu sudeći, način na koji radi policija umnogome podseća na šablon iz devedesetih koji je, očigledno, nastavila da primenjuje i nakon 2000. godine. Takvim „neprofesionalnim “ ponašanjem i neodgovornošću došlo je do ovakvih katastrofalnih propusta. Međutim, u ovom slučaju bilo je „upornih“ pa su greške i razotkrivene. Hoće li to doprineti da istraga odlučnije krene pravcem koji bi mogao voditi otkrivanju istine – ostaje da se vidi.

Jasmina Čolak