ENIskaz o tome na koji način je osumnjičeni za otmicu zlostavljao dvanaestogodišnu Moniku Karimanović – samo je poslednji u nizu primera kako iz institucija cure – izlaze informacije. Inspektori iz kancelarije Poverenika u kontrolu su krenuli sumnjičavii, vodeći se iskustvima tri ranija slučaja, kada je utvrđeno da podatke nisu dostavljala službena lica, već da su tabloidi sve izmislili. Ispostavilo se, međutim, da to ovde nije bio slučaj.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović za Insajder kaže da je poređenjem službene beleške, zapisnika i onoga što su objavili mediji konstatovano da postoji dosta sličnosti i da ima osnova za sumnju da je neko od službenih lica dostavio informaciju neovlašćenim licima čime je prekršio krivični zakonik.
„Mi smo zbog toga i podneli krivičnu prijavu“ , kaže Marinović.
Poverenik je krivične podneo ranije i zbog objavljivanje tajnih podataka iz vojnog dosijea Zorana Živkovića i ličnih podataka učesnika protesta u Požegi. Ovi slučajevi su, međutim, i dalje bez sudskog epiloga.
Zato, Poverenik smatra da se na taj način može zaključiti da se zakon ne poštuje i da pravo građana, osnovna ljudska prava, nisu u pravoj meri zaštićena.
Ana Toškić iz organizacije Partneri za demokratske promene Srbija kaže da se na ovaj način pre svega šalje poruka neodgovornosti i nekažnjivosti.
„Onaj ko zloupotrebi podatke zbog različitih ciljeva ili namera neće na kraju za to i odgovarati“, ističe Toškić.
Jelena Adamović iz organizacije Share ističe da postoji jedna jedina presuda koja se ondosila na situaciju kada su podaci praktično preneti iz Srbije u drugu državu bez ovlašćenja.
„Mi smo suočeni sa time da postoje mnogo ozbiljnije povrede, međutim, te povrede koje su mnogo ozbiljnije ostaju nesankcionisane“ , dodaje Adamović.
Krajem 2015. godine nekadašnji direktor Kurira Aleksandar Kornic izneo je niz optužbi na račun aktuelne vlasti. Umesto da reaguju tužbom, vlast je odlučila da odgovori objavljivanjem Kornicovog zdravstvenog kartona iz psihijatrijske ustanove Laza Lazarević.
Ministar policije krajem 2017. godine na pitanje Insajdera da li činjenica da je tužilaštvo utvrdilo da je informacija o zdravstvenom kartonu bivšeg direktora Kurira procurela iz MUP-a ukazuje na to da je to bila politička odluka doneta na najvišem nivou, rekao je da nema tu informaciju.
„Ja nemam informaciju da je bilo ko iz policije dao tu informaciju, i voleo bih da mi iz tužilaštva kažu ko je iz policije to uradio jer ja stvarno ne znam“ , rekao je Stefanović.
U nadležnom tužilaštvu za Insajder međutim kažu da identitet lica treba da otkrije MUP.
Da ne zna kako su krštenice dvojice švajcarskih reprezentativaca albanskog porekla, koje je prethodno tražila Kancelarija za KiM – završili u tabloidima, tvrdio je 2018. i direktor ove kancelarije Marko Đurić i umesto odgovora optužio novinare Insajdera da su navijači.
„Moram da vam kažem da mi je drago da vidim da se brinete za Šaćirija i Behramija“ , rekao je Đurić na šta mu je novinarka Insajdera odgovorila da brine o potencijalnom krivičnom delu.
„Drago mi je da se brinete za ljudska i građanska prava građana Srbije jer oni to jesu. Mislim da je dobro da pitate svoje kolege iz medija kako su došli do toga, ja mogu samo da vam kažem da nemam bilo kakva saznanja da je došlo do kršenja zakona“ , odgovorio je tada Đurić.
Te informacije trebalo bi da imaju nadležna tužilaštva. Ona, međutim, već godinama Poverenikove krivične prijave drže u predistražnoj fazi. Tako je baš zbog nepostojanja sankcija – objavljivanje osetljivih podataka postalo sredstvo u borbi protiv političkih protivnika i za podizanja tiraža.
Upravo na to upozorava i Ana Toškić iz organizacije Partneri za demokratske promene Srbija.
„To je ono što je najopasnije. Dakle, imamo jedan koncenstrisan sistem moći koji ima informacije o gotovo svim građanima ove zemlje i onda možemo da pretpostavimo da je pitanje samo momenta ili pitanje procene našeg ponašanja kada će biti potrebno ili podobno da se te informacije iskoriste i zloupotrebe“, ističe Toškić za Insajder.
Nedostatak sankcija za neovlašćeno dostavljanje ličnih podataka građana šalju jako lošu poruku. Poverenik ipak dodaje da to građane ne treba da obeshrabri u podnošenju prijava.
„Nadam se da će se ta praksa promeniti i da će i nadležni shvatiti značaj za svakog građanina pojedinačno ali i uopšte za društvo i sistem – značaj procesuiranja takvih slučajeva i postupanja po takvim prijavima“ , dodaje Marinović.
A dok nadležni ne odluče da poštuju zakon, građanima jedino preostaje da se nadaju da njihovi lični podaci, zbog toga što nisu podobni ili različito misle, neće osvanuti u skupštinskom prenosu, na naslovnicama tabloida ili društvenim mrežama.
