Bura u etru

Ne sa­mo da se ne na­zi­re kraj pri­če o do­sa­da­šnjim po­te­zi­ma Re­pu­blič­ke ra­di­o­di­fu­zne agen­ci­je, ne­go je či­ta­va stvar do­dat­no za­kom­pli­ko­va­na tek usvo­je­nim iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o ra­di­o­di­fu­zi­ji. Ne­ki od pro­tiv­ni­ka ova­kvog pre­kra­ja­nja za­ko­na, po­put mi­ni­stra za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje Dra­ga­na Ko­ja­di­no­vi­ća, ka­te­go­rič­ni su da je čla­no­ve RRA tre­ba­lo sme­ni­ti, a ne na­gra­di­ti do­dat­nim ovla­šće­nji­ma. Po­bor­ni­ci usvo­je­nih iz­me­na uz­vra­ća­ju – to su teh­nič­ke ko­rek­ci­je za­ko­na, a da je pro­blem što ni­smo na­vik­nu­ti na istin­sku ne­za­vi­snost od iz­vr­šne vla­sti.
Usva­ja­njem za­kon­skih iz­me­na, ko­je su, ina­če, pred­lo­ži­li po­sla­ni­ci čla­no­vi skup­štin­skog Od­bo­ra za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje, pao je u vo­du po­ku­šaj re­sor­nog mi­ni­star­stva da, u kon­sul­ta­ci­ja­ma sa svim za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma, iz­ra­di dru­gi pred­log iz­me­na i do­pu­na za­ko­na. Mi­ni­star Dra­gan Ko­ja­di­no­vić ni­je krio ogor­če­nost svi­me što je pret­ho­di­lo gla­sa­nju.
No­vi­na­ri­ma je re­kao da će „na­sta­vi­ti da se bo­ri i da ima ne­ko­li­ko iz­la­za“. Ni­je pre­ci­zi­rao – ko­jih.
– Bi­lo je ne­lo­gič­no­sti još u sa­mom pred­la­ga­nju čla­no­va Sa­ve­ta, a ja sam mo­žda na­iv­no ve­ro­vao da ni­je va­žno ko će bi­ti čla­no­vi – iz­ja­vio je Ko­ja­di­no­vić. Ima­li su pra­vu šan­su, ali su kre­nu­li po­gre­šnim pu­tem. Jed­no­stav­no, ne mo­že da po­sto­ji to­li­ko ne­za­vi­sno te­lo. U de­mo­krat­skom dru­štvu ne mo­že da po­sto­ji bi­lo ka­kva in­sti­tu­ci­ja ili sa­vet ko­ji ne pod­no­si ni­ko­me ra­čun.

Pred­sed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje Alek­san­dar La­za­re­vić, u iz­ja­vi za „No­vo­sti“ po­bi­ja ove i tvrd­nje po­je­di­nih po­sla­ni­ka i stru­kov­nih udru­že­nja da je to što ni­je bi­lo kvo­ru­ma za sed­ni­cu na ko­joj bi tre­ba­lo da bu­de pred­sta­vljen iz­ve­štaj o ra­du RRA pro­iz­vod „lu­ka­vo od­i­gra­ne po­li­tič­ke na­god­be“.
– Ni­ka­kvog do­go­vo­ra ni­je bi­lo – ka­te­go­ri­čan je La­za­re­vić. – Po­ziv je upu­ćen svi­ma jer sam mi­slio da je to pra­vo me­sto da se ču­ju raz­li­či­ta mi­šlje­nja. Iza ne­do­sta­ta­ka kvo­ru­ma ne sto­ji ni­ka­kva za­ku­li­sna po­li­tič­ka igra, mo­žda su lju­di ima­li ne­ka dru­ga po­sla. Si­gur­no je da se ja ni sa kim ni­sam do­go­va­rao. Čak me zbu­nio do­la­zak ne­kih pred­stav­ni­ka opo­zi­ci­je. Osta­jem pri sta­vu ko­ji sam imao i pre usva­ja­nja iz­me­na: da je za­kon ose­tljiv i kom­plek­san i da je tre­ba­lo da pro­đe jav­nu ras­pra­vu. Ali, vla­da­ju­ća ve­ći­na, ko­joj i sam pri­pa­dam, oči­gled­no je pro­ce­ni­la da tre­ba da se do­ne­su pred­lo­že­ne iz­me­ne da bi se od­blo­ki­rao rad RRA.
La­za­re­vić tvr­di da se iz­me­na­ma ne da­ju pre­ve­li­ka ovla­šće­nja RRA, već je pro­blem sa­mo u to­me što je na­še dru­štvo još ne­na­vik­nu­to na tu vr­stu ne­za­vi­sno­sti u ra­du. On ne ve­ru­je da se u do­pi­snoj od­red­bi po ko­joj će ubu­du­će fi­nan­sij­ski plan Agen­ci­je da odo­bra­va Vla­da Sr­bi­je, a ne Na­rod­na skup­šti­na, kri­je „zam­ka“ za RRA.

R.O.