Cenzure nema, ali novinari (ne)pišu iz straha za egzistenciju

[box align=’box-center’ id=’7380′]

U takvoj situaciji lako je političarima i ekonomskim moćnicima da utiču na medije, kažu za Naše predsednici novinarskih udruženja i sindikata povodom jučerašnjeg svetskog Dana slobode medija.

Neke teme van domašaja

Predsednica Udruženja novinara Srbije, Ljiljana Smajlović, kaže da je najveći uzrok autocenzure beda u kojoj smo se kao društvo našli. Kada novinar izgubi posao zbog toga što mu u Blicu smanje platu i daju rešenje u kojem je „pomoćnik novinara“, on zna da više nikada neće da se zaposli kao novinar. Zarad toga da ostanu na poslu i rade ono što vole novinari pristaju na uslove rada koji su ispod svakog kriterijuma i trpe od urednika i vlasnika medija pritiske objašnjava Smajlovićeva. Ona kaže da njoj lično, kao predsednici UNS, počinje da smeta to što niko ne zove da se žali. Ona kaže da mediji treba jedni druge da kritikuju, i da to ne treba shvatati lično. Ja sam uvek za kritiku. Mediji i novinari treba i međusobno da se kritikuju. Ne treba da budemo kao lekari koji ćute i kriju greške kolega, iako su te greške nekoga koštale života navodi Smajlovićeva.

I Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović smatra da je jedan od većih problema novinara danas loše materijalno stanje, ali i da su novinari generalno malo zaštićeni. Sloboda medija u Srbiji je takva da ne možemo biti zadovoljni ni položajem medija, ni položajem novinara. Sve je manje društvene kritike, polemike, a sve više medijske hajke i presuđivanja, kampanja protiv pojedinaca i grupa. Generalno najveći problem novinara u Srbiji je što su slabo plaćeni i nemaju nikakvu sigurnost. Sa prosečnom platom koja je manja od 40 hiljada dinara, teško da možemo očekivati velike domete u novinarstvu – kaže Obradović.

Kritika vlasti samo u šali

Ipak, on smatra da klasične cenzure nema, ali da postoji autocenzura. Ne postoji neki čovek koji određuje šta će ići u javnost, a šta ne, ali je očigledno da se cenzura ogleda u onome o čemu se ne piše, jer veliki broj tema ostaje van domašaja javnosti i medija – objasnio je Obradović. S druge strane, Goran Gmitrić, urednik informativnog programa TV Pink kaže da nema cenzure u medijima i da kritike dolaze od onih koji nisu zadovoljnji objavljenim sadržajem. Svaka vlast kada ode u opoziciju govori o slobodi medija i kritikuje medije da su na strani vlasti i da su cenzurisani kaže Gmitrić.

On ističe da je najbolji primer o tome koji su mediji i na kakve načine dobijali novac iz budžeta izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji je radila pokojna Verica Barać. Izgleda da neki imaju tezu da su mediji slobodni samo ako pišu onako kako to njima odgovara, a ja se s time ne slažem ističe Gmitrić. Kolumnista Danasa i Nedeljnika Draža Petrović takođe tvrdi da nema cenzure, ali da postoji pritisak vlasti na medije. U Srbiji nema cenzure i to je pogrešan termin za pritisak vlasti na medije.

Premijer i članovi njegove stranke optereć eni su medijima, stalno polemišu sa novinarima, nonstop se bave medijskim sadržajima koji im se ne sviđaju, paranoični su jer misle da mi novinari, pa čak i oni koji se bave čistom zezancijom, poput Kesića, njuzovaca, Ivanovića, mene, hoćemo da ih srušimo sa vlasti. Kad imate vlast koja novinare smatra neprijateljima ili ih doživljava kao opoziciju, onda je bavljenje novinarstvom veoma teško kaže Petrović i dodaje da on lično nije imao pritisaka u novinama gde radi, ali se dešavalo da se zbog kritika vlasti obruše na njega u drugim medijima.

[box align=’box-right’ id=’7381′]

Dešavalo mi se da osvanem u negativnom kontekstu u režimskim glasilima poput Pinka, Informera ili Enovina, što se može tumačiti kao jedna vrsta pritiska, ali za razliku od premijera, ja mislim da svako može da piše šta želi, pa i oni. To je sloboda štampe, naravno, ako ne pređe u linč, a pomenuti mediji često se bave linčovanjem političkih neistomišljenika naprednjaka, pa i novinara.

I to je jedna vrsta provlačenja kroz blato nepodobnih, što je karakteristika Vučićeve vladavine i vodi kao medijskom jednoumlju objašnjava Petrović i ističe da osim u humorističkim emisijama, retko gde u informativi možete čuti kritiku premijera ili debatu Vučićevih neistomišljenika o bitnim državnim pitanjima i da ta činjenica objašnjava stanje u medijima u Srbiji.

Lepe želje: Oglasili se Ombudsman, poverenik, ministar…

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da se Srbija ne može podičiti stanjem slobode medija, niti ekonomskim položajem novinara. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić poručio je povodom Svetskog dana slobode medija da država i društvo treba da što pre pronađ u odgovore na otvorena pitanja, poput finansiranja medija, njihovog vlasništva i sve učestalije tabloidizacije. Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac poručio je da Ministarstvo i Vlada Srbije bezrezevno podržavaju slobodu medija i da se snažno protive svim oblicima pretnji, pritisaka i ugrožavanja bezbednosti novinara.

Zoran Kesić: „24 minuta“ niko ne cenzuriše

Zoran Kesić, autor i voditelj emisije „24 minuta“ kaže da njega i njegov tim niko ne cenzuriše i da o sadržaju emisija odlučuju svi oni zajedno. Kao autoru emisije koja je satirična i u kojoj se prilično slobodno govori o svemu nezahvalno da pričam o cenzuri. Mi u emisiji „24 minuta“ slobodno radimo, a o sadržaju odlučujemo na osnovu sopstvenih procena i tome šta je ukusno, primereno i prihvatljivo kaže Kesić. On dodaje da ekipa „24 minuta“ nije imala nikakve pritiske da menja sadržaj emisije i kaže da je to „pitanje za urednike i novinare ozbiljnih emisija sa važnim političkim temama“. Njih treba pitati jer mi se čini da je to tema koju izbegavaju. Ja pritiske trpim samo od kolega koji me pitaju ima li pritisaka i od naših gledalaca koji možda previše očekuju od naše emisije koja je zabavnog karaktera i humoristična – zaključuje Kesić.