ENPrema njenim rečima časopis ima dugu tradiciju. Grupa od tridesetak naučnika iz različitih grana nauke prvi put se okupila u januaru 1888. godine i osnovala društvo Nacionalne geografije sa idejom da razmenjuju iskustva i mišljenja iz oblasti koje istražuju. A prvi broj časopisa izašao je u oktobru 1888. godine i bio je tehnički pravljen samo za malu grupu ljudi. Međutim, kako je članstvo raslo, kada su počele da izlaze prve slike u časopisu, a kada se videlo da sve veći broj ljudi želi da vidi i čita o naučnim dostignućima, koncept magazina se promenio, iako je u početku bilo protivljenja i različitih mišljenja naučnika da će ga to što objavljuje fotografije učiniti manje ozbiljnim. Tako su slike ostale čineći ga sve popularnijim i do današnjih dana, kada se on iznad svega smatra fotografskim časopisom.
– Fotografija je ono što je ovaj časopis učinilo posebno popularnim, pa se zbog toga i posvećuje velika pažnja vizuelnom ugođaju čitalaca. Za jedan projekat uslika se u proseku oko 25 hiljada fotografija, od kojih samo deset uđe u magazin. Kartografija je još jedna stvar po čemu je časopis poznat, pa tako u toku godine objavimo i do četiri mape. Na primer, u sledećem izdanju časopisa biće objavljena astronomska mapa – kaže Kolczak.
Ono što ovaj časopis čini toliko slavnim jeste preciznost i tačnost podataka koje objavljuje. Za svako izdanje angažuje se odbor eksperata i stručnih konsultanata koji pruža stručnu pomoć u proveravanju svih činjenica i dokaza. Rezultat toga je da se ovaj časopis decenijama čuva na policama, tavanima i podrumima. Teme kojima se on bavi čine ga isto tako univerzalnim i jedinstvenim, može se reći da nema granica što se nauke tiče. U njemu se, jednostavno rečeno, nalazi ceo svet i sve u njemu.
– Ovaj magazin predstavlja skup različitih interesovanja iz oblasti nauke i istorije. U svakom broju moći ćete da pronađete priče o pejzažu, svetskim čudima, arheologiji, evoluciji, nauci o svemiru i još mnoštvo drugih tema u kojima će svako moći da pronađe nešto što ga zanima – ističe Ejmi Kolczak. Ona dodaje da će u narednim brojevima biti poneka priča koja se tiče samo Srbije, kao što je to u prvom broju bila priča o Nikoli Tesli, da bi se časopis na dodatan način približio domaćoj publici. Takođe, oni žele da ohrabre srpske naučnike da konkurišu svojim idejama o projektima i istraživanjima, jer dosad nije postojao nijedan srpski naučnik čiji je projekat finansirala Nacionalna geografija.
– Priče koje se pišu u ovom časopisu predstavljaju posebnu poslasticu. Svaki projekat, odnosno istraživanje, rade se u proseku godinu dana, mada imamo primer dva fotografa koji već dve godine rade na priči koja bi trebalo da bude objavljena u martu iduće godine – ističe gospođa Kolczak.
– Inače, treba uzeti u obzir i činjenicu da u časopis ne ulaze svi projekti koje finansira Nacionalna geografija u časopis, i to je ono što nas čini jedinstvenim jer mi ne podržavamo projekte samo radi objavljivanja, već radi širenja naučnih vidika i same nauke – naglašava Kolczak. Ona je dodala da je trenutno u toku više od stotinu projekata, a najveći broj se bavi globalnim zagrevanjem. Plan istraživanja za 2007. godinu u potpunosti je popunjen i sada se radi plan rada za 2008.
Govoreći o najvećim uspesima časopisa, Ejmi Kolczak kaže da ih zaista ima mnogo. Na primer, prva ekskluzivna podvodna fotografija koja je objavljena u svetu pripada njima. Robert Peri, čovek koji je prvi osvojio Severni pol 1909. godine, bio je istraživač društva Nacionalne geografije. Čovek koji je otkrio Titanik Robert Balard takođe je bio njihov istraživač.
– Naš glavni cilj je širenje znanja i nauke, a časopis će uskoro započeti i novu misiju pod nazivom Inspirisati ljude da brinu za planetu – kaže Kolczak.
Nikola Velebit
