ENMinistar kulture Vojislav Brajović izjavio je juče na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije da nijedna opcija o kojoj se razmišlja ne podrazumeva gašenje tih ustanova. Odbor je na kraju sednice zaključio da se rešenje statusa Tanjuga, Radio Jugoslavije, Filmskih novosti, Jugoslovenskog pregleda, Arhiva SCG, Muzeja istorije Jugoslavije i Muzeja vazduhoplovstva mora tražiti u najprikladnijem modelu transformacije, koji će voditi računa o javnom i opštem interesu i zaposlenima u njima.
Tako za novinsku agenciju Tanjug, prema rečima pomoćnika ministra za kulturu Dragana Janjića, zasad postoje četiri moguća rešenja, a njegovo mišljenje je da bi takozvani kombinovani model bio najbolji, a zasniva se na stavu Zakona o javnom informisanju koji dozvoljava mogućnost da država osnuje agenciju. To bi podrazumevalo i usvajanje novog zakona o Tanjugu.
– Kako bi se izbeglo direktno učešće budžeta u finansiranju servisa koji se prodaju na tržištu, ovaj model predviđa dva segmenta: jedan okrenut potrebama države i njenih institucija i drugi prilagođen potrebama tržišta – objasnio je Janjić.
Kako kaže, agencija bi imala obavezu da izveštava o radu svih državnih organa i taj deo servisa besplatno isporučuje medijima i državnim organima. U tom segmentu, napominje Janjić, agencija bi ispunjavala potrebu države da izveštava javnost o svom radu. Svi drugi poslovi koje obavlja Tanjug bili bi okrenuti tržištu i ne bi mogli da budu finansirani direktno iz budžeta.
– U ovom segmentu država može da finansira proizvod, što znači da sa zahtevima za servise koje je spremna da finansira nastupa prema svim novinskim agencijama, a ne samo prema državnoj. Tako se obezbeđuju tržišna ravnopravnost i uslovi za slobodan rad svih medija – objasnio je Janjić.
Pomoćnik ministra za kulturu smatra da bi privatizacija Tanjuga bila najjednostavnije, ali i malo verovatno rešenje, budući da Tanjug nije tržišno dobra firma i da delatnost agencija ne spada u visokoprofitabilne u medijskoj sferi. Transformacija u javni servis, poput RTS, kako objašnjava, podrazumeva obezbeđivanje stabilnog izvora finansiranja izvan budžeta.
Jedno od rešenja je i transformacija Tanjuga u vladinu agenciju koja bi vestima o aktivnostima državnih organa besplatno snabdevala medije i državne organe. Janjić objašnjava da bi u tom slučaju delatnosti koje se ne tiču pomenutog izveštavanja bile ponuđene na prodaju. Njegova ocena je da je tržište privatnih agencija u Srbiji veoma razvijeno i da se ništa ne bi poremetilo ukoliko bi prestale sa radom dve privatne agencije ili Tanjug.
Ocenjujući da su troškovi „racionalnih“ privatnih agencija daleko manji od troškova Tanjuga, pomoćnik ministra za kulturu je rekao da se u izveštaju o trošenju sredstava Tanjuga navodi da je od mesečnog budžeta koji iznosi 16,3 miliona dinara samo za plate utrošeno 16,8 miliona, a da je razlika nadomeštena iz sopstvenih prihoda.
– Naša obaveza je da budžetski upliv u proizvodnju informacija potpuno ukinemo ili bar svedemo na minimum – zaključio je Janjić.
Član Odbora iz SPS Rajko Baralić rekao je da će ta stranka podržati svako rešenje transformacije koje bude podrazumevalo kontinuitet ustanova i adekvatne socijalne programe za zaposlene.
Član Odbora iz LDP Nenad Prokić smatra da je Tanjug relikt prošlosti i da ga treba privatizovati. Ta agencija, kako je rekao, ne treba ni da postoji ako za to ne postoji interes na tržištu, jer već postoje agencije koji taj posao savršeno rade. On je naglasio da je neophodno izraditi ozbiljan program transformacije svih ovih ustanova, te odlučiti da li je nakon toga svrsishodnije pripojiti ih nekoj drugoj instituciji ili rashodovati njihovu imovinu.
Prema rečima članice Odbora iz DSS Svetlane Stojanović, Tanjug nije samo relikt prošlosti. Ona kaže da gotovo sve zemlje imaju svoje novinske agencije i da naša država ne treba da traži neki neobičan model za transformaciju, već da odabere najprikladniji. Taj stav izneo je i predstavnik G17 Plus Aleksandar Lazarević koji je od predstavnika Ministarstva i zatražio komparativnu analizu ove oblasti u okruženju i evropskim državama.
I. Kljajić
