ENU eri interneta i digitalizacije medija, novine često nemaju šansu da vest objave prve. Zato, da bi zadržale svoje čitaoce, da bi ostale u trci, moraju da se menjaju, da imaju svoja internet izdanja, a novinari da budu na vezi sa svojim čitaocima, da pišu blogove, odgovaraju na njihove komentare. Jer, nove generacije čitalaca traže interaktivan odnos, žele da reaguju na ono što su pročitali… Ekskluzivnost i kvalitet teksta glavna je karta na koju štampani mediji treba da igraju. Ovo su samo neki od najvažnijih zaključaka debate u ponedeljak na temu „Da li profit guši medije?“, održane u okviru Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu.
Najveći izazov sa kojim se suočavaju medijske kuće, ocenjeno je, su trka za profitom, uticaji centara finansijske i političke moći, koje valja izbeći, a ipak ostati na tržištu. Iz perspektive medijskih magnata, koji su o ovoj temi govorili, bez profita nema ni napretka, novih tehnologija, istraživačkog novinarstva…
– Više nije problem manjak informacija, kao nekada, već preobilje vesti. Redakcije starog kova su iščezle i informacije se sada prikupljaju iz različitijih izvora – jedan je od stavova Vuslat Dogan Šabanči, direktorke „Hurijeta“, najtiražnijih dnevnih novina u Turskoj. – Do pre nekoliko godina imali smo armiju izveštača sa svakog događaja, iz svakog mesta. Sada te vesti preuzimamo od lokalnih agencija. Ali, zato ulažemo u nove tehnologije.Tako je naša veb stranica došla na listu deset najposećenijih medijskih sajtova na svetu. A sve to ne bismo mogli bez profita. On obezbeđuje novinama da se razvijaju i dalje istražuju.
I Dejvid Montgomeri, direktor „Mekom grupe“ iz Londona, smatra da bez profita nema ni pravih vesti, a bez onlajn pisanja nema ni novinarstva u budućnosti, smatra on. – Vesti moraju da izazovu čitaoca da reaguje. A novinar je tu da omogući debatu i da vesti idu u dva pravca, do čitaoca i nazad – ističe Montgomeri.
Stav novinara, međutim, uglavnom je drugačiji. Oni su u ponedeljak podsetili na preveliku medijsku koncentraciju, kompanije koje kupuju medije širom sveta, zavisnost od oglašivača i kompanija sa kojima medijska kuća blisko sarađuje…
I novinari i urednici i izdavači složili su se da vest nije obična roba i da svi koji prodaju vesti imaju posebnu odgovornost prema javnosti.
I. Mićević
