ENZa tradicionalne medije, poput novina, budućnost je neizvesna. Ako
je suditi po jednom neformalnom istraživanju o medijskim potrebama i
ukusima današnjih tinejdžera, budućnost tradicionalnih medija uopšte
nije svetla. Vodeći ljudi vrlo uspešne i po mnogo čemu staromodne
investicione banke Morgan Stenli su, naime, želeći da se bolje upoznaju
sa načinom na koji razmišlja nova generacija, jednom 15-godišnjem
učeniku na praksi dali zadatak da napiše izveštaj o tome kako
tinejdžeri koriste medije. Sudeći prema podnetom izveštaju, medijima se
crno piše, i ništa drugo im ne preostaje nego da se nadaju da će
tinejdžeri sa godinama promeniti navike. Novine dosadne, internet
besplatan… Izveštaj 15-godišnjeg učenika na praksi u Morgan Stenliju
je vrlo jasan Novine su dosadne. Većini tinejdžera ne pada na pamet da
čita stranu za stranom pisanog materijala; ako već čitaju vesti, čitaju
ih na internetu i nemaju nameru da za to i plate. Što se televizije
tiče, prednost daju snimljenim programima koje mogu da gledaju kada to
njima odgovara, dok reklame preskaču. Previše reklama je glavni razlog
za to što tinejdžeri izbegavaju radio i sve više se okreću internet
sajtovima koji puštaju muziku bez reklamnih poruka. Tinejdžeri žele
televiziju bez reklama Tinejdžere ne zanima čak ni Tviter, o kome se u
poslednje vreme barem na Zapadu mnogo priča; većina veruje da je ova
besplatna društevna mreža, koja služi za pisanje mikro-blogova,
jednostavno besmislena. Ovi zaključci uopšte ne iznenađ uju profesora
žurnalistike Kejt Kroford, iz Centra za istraživanje medija na
Univerzitetu Novi Južni Vels. „Sve što je napisano u ovom izveštaju
podupiru i rezultati velikog broja naučnih istraživanja sprovedenih
tokom proteklih par godina. Tinejdžeri nisu zainteresovani za vesti i
ne žele da ih plaćaju. Ne zanima ih Tviter, mada dosta njih koristi
društvene mreže Fejsbuk i Majspejs“, kaže ona. Izveštaj takođe pokazuje
da postoji velika razlika između onoga što medijske kuće misle da
zanima mlade i onoga šta mlade zaista zanima, i to se naroč ito
primećuje na reklamama, kaže američki autor niza knjiga o internetu i
savremenim tehnologijama Nikolas Kar. Da li je novinarstvo ugroženo?
„Jedna od stvari koje nam govori ovaj izveštaj je to da tinejdžeri i
deca bez problema ignoriš u reklame, naročito reklame zasnovane na
tekstu, koje zapravo dominiraju internetom. Da ste na primer direktor
neke firme i želite da zaradite tako što ćete se reklamirati na nekoj
društvenoj mreži na internetu koju koriste mladi ljudi, velike su šanse
da ćete na kraju biti razočarani“, kaže on. Nikolasa Kara naročito
brine to što mladi ljudi danas prosto očekuju da na internetu i vesti i
muzika budu besplatni: „Iako u poslednje vreme više nije toliko
neobično ako ljudi, generalno, plaćaju za materijal na internetu, kao
što je na primer muzika na sajtu Ajtjuns (iTunes), ovaj izveštaj
pokazuje da se za mladu generaciju, da tako kažem, podrazumeva da vesti
i muzika na internetu budu besplatni. Da sam ja direktor neke medijske
kuće, to bi bio moj glavni razlog za strah“, kaže Kar. Profesor
žurnalistike Kejt Kroford sa Univerziteta Novi Južni Vels kaže,
međutim, da budućnost medija nije baš potpuno crna: „Naša istraživanja
pokazuju da se potrebe ljudi menjaju s godinama, interesovanje za vesti
se povećava nakon srednje škole. Do tada, tinejdžeri vesti saznaju
maltene automatski tako što na primer uđu u sobu i čuju svoje roditelje
kako pričaju o nečemu što su čuli u vestima, ili tako što čuju nešto u
školi. Tinejdžeri veoma često ne čitaju novine, ali kako odrastaju na
fakultetu na primer počinju više da se interesuju za vesti. Velike su,
međutim, šanse da će informacije prikupljati ne iz štampe, nego na
internetu“, kaže ona na kraju razgovora za BBC.
