ENNa drugoj strani nalazi se grupa akcionara koja traži odgovor na pitanje kako da ostvari svoje pravo na akcije u Kompaniji Novosti, odnosno kako da vlasničku strukturu u toj kompaniji vrate na „spornu“ 1998. godinu kada je postojala društvena imovina. Prema oceni stručnjaka, Gordijev čvor mogao bi da se razmrsiti ako bi se ponovo izvršila procena vrednosti kapitala i utvrdilo da li je procena obavljena 2002. godine, bila u skladu sa zakonom i da li odražava pravu strukturu kapitala po kojoj država ima 29, a mali akcionari 64 odsto akcija. Sumnja se da procenjivač nije imao uvid u odluku Višeg privrednog (sada trgovinskog) suda iz 1999. godine, što znači da bi država posle nove procene mogla da postane vlasnik 100 odsto imovine Kompanije Novosti.
Kada je reč o grupi nezadovoljnih akcionara koji nisu uspeli da ostvare svoje pravo na besplatne akcije koje su deljene posle revalorizacije kapitala Kompanije Novosti, (1998. godine), oni bi mogli, tvrde stručnjaci da izaberu kraći put da dođu do svojih akcija. To znači da bi trebalo da podnesu zahtev za preispitivanje privatizacije iz 2002. godine, kada su deljene besplatne akcije zaposlenima (po jedna akcija za dve godine rada u Novostima), i kada su mali akcionari postali vlasnici oko 78 odsto akcija, a država 21 do 22 odsto. Nataša Marković, bivši radnik ove kompanije, nije bila obaveštena o podeli besplatnih akcija i smatra da je na taj način oštećena. Ona postavlja pitanje gde je i kada objavljen oglas za upis besplatnih akcija. Stručnjaci procenjuju da zaposleni koji nisu ostvarili pravo na akcije mogu da pokrenu sudski postupak, ali tvrde da bi tužbe išle u prilog državi kojoj bi odgovaralo da se ceo postupak privatizacije Kompanije Novosti vrati na stanje iz 1998. godine , pa i da se „oživi“ Uredba tadašnje Savezne vlade od 2. marta 2000. godine. kojom je stvorena SJU Borba. Novosti su tada zajedno sa ostalim delovima (Borba i Štamaparija) podržavljene, a pokretanjem inicijative za ocenu ustavnosti te uredbe, Savezni ustavni sud je doneo odluku da je Uredba o formiranju SJU u saglasnosti sa Ustavom. Do razdvajanja je došlo posle petooktobarskih promena, a u međuvremenu je izgubljen jedan „korak“ u redosledu postupanja – drugi krug privatizacije i eventualni otkup akcija, što bi malim akcionarima omogućilo da deo državnog paketa akcija svedu na minimum.
Mali akcionari sadašnje Kompanije Novosti su u međuvremenu, još jednom reorganizacijom unutar kuće izgubili šest do sedam odsto vrednosti akcija jer su Kompaniji Novosti pripojeni Sport i TV Novosti (pa je uvećan broj zaposlenih sa pravom na besplatne akcije), iako se ukupni broj akcija (6 739) nije promenio.
M. Janjić
