ENDeset žena iz novosadskih štampanih i elektronskih medija razgovaralo je o podeli vlasti u redakcijama, socijalnim problemima žena u medijima i prikrivenim i neprekrivenim formama diskriminacije kojima su izložene. Takođe, bilo je reči o upotrebi rodno senzitivnog jezika i slici žena u medijima.
Iako većina učesnica skupa tvrdi da u njihovim redakcijama nema razlike u zaradama zasnovanih na rodnim razlikama, konstatovano je da «poluge moći» i pozicije koje donose novac ipak drže muškarci. «Žena može da bude urednica, ali ona samo organizuje rad zaposlenih, dok glavne odluke donose direktori, direktori marketinga, producenti, vlasnici,…koji su muškarci», rekla je jedna novosadska novinarka. Što se tiče svakodnevnog funkcionisanja redakcija, najveća primedba ticala se odnosa kolega i prilično čestih komentara u vezi s izgledom koleginica.
Kao i u drugim profesijama, žene u novosadskim medijima ističu da se s najvećim problemima suočavaju koleginice koje imaju decu i porodicu. Ipak, kako je novinarski posao specifičan u smislu nepostojanja klasičnog radnog vremena, ocena je da je ženama u medijima mnogo teže nego ženama zaposlenim u drugim sektorima. Zbog toga, predloženo je da se preko Saveta za ravnopravnost polova RS ili drugih nadležnih organa iniciraju projetki koji bi olakšali poziciju žena s decom i porodicom koje rade u medijima.
Učesnice skupa zapazile su da na lokalnim televizijama postoji velika diskriminacija na osnovu izgleda. Kao primer, navedeno je da je na jednoj lokalnoj televiziji glavni uslov za prijavljivanje na konkurs za voditeljku bio završen manekenski kurs. Pritom, kako je istaknuto, te devojke nemaju nikakve kvalifikacije i publici zbog toga šalju potpuno pogrešnu sliku o ženama u medijima.
Najviše diskusije među učesnicama izazvalo je pitanje upotrebe rodno senzitivnog jezika. Inače, neke novosadske redakcije već ga primenjuju, neke su tek počele s tom praksom, ali novinarke tvrde da brojni čitaoci i slušaoci negativno reaguju na ženske oblike profesionalnih zvanja.
