ENDruštvene mreže više ne služe samo za zbližavanje ljudi već sve više za posao, plasiranje proizvoda i usluga, ali i najrazličitije moguće lepeze stavova i mišljenja. Internet umnogome menja način funkcionisanja medija, a društvene mreže stvari ubrzavaju do neslućenih razmera. Vrlo često se dešava da korisnici u Srbiji umreženi na Facebooku ili Twitteru neku informaciju saznaju satima (pa čak i danima pre nego što je domaći mediji objave, pa se stiče utisak da se oni još prilagođavaju novonastalim okolnostima i uče kako da reaguju što brže. Pohvalno je što većina medija ima naloge na društvenim mrežama ali uvidom u funkcionisanje njihovih stranica na Facebooku i Twitteru može se konstatovati da mnogi od njih svojim stranicama ne upravljaju onako kako bi trebalo i deluje da ih imaju zato što “to tako treba”, a i izgleda da donosi neku čitanost. “Link” predstavlja deset najvažnijih saveta za vođenje medijskih stranica na društvenim mrežama.
Ne preterujte
O učestalost postavljanja postova na društvenim mrežama ne postoje pisana pravila, ali nepisana govore da nikako nije dobro preterivati. Minimalni vremenski razmak između dva posta treba da bude bar 30 minuta, a najpreporučljivija dinamika „šerovanja“ je na svakih 40 minuta do sat vremena. Toliko vremena je optimalno da ljudima koji vas prate, recimo, na Facebooku, budete stalno prisutni u News Feedu, a da im ne dosadite. Ono što se takođe nikako ne preporučuje (a što mnogi domaći mediji, nažalost, rade) je objavljivanje postova u talasima, tako što posle nekoliko sati praznine u nekoliko minuta izbace po nekoliko postova.
Podsticati interaktivnost čitalaca
Kod čitalaca (fanova, followera) treba podsticati aktivno učešće u diskusijama o određenoj temi. Kod osetljivih tema diskusije se uglavnom razvijaju same od sebe i potrebno ih je samo nadgledati kako ne bi prešle u svađu i vređanje, dok se kod ostalih tema diskusije mogu podsticati pozivom čitaocima da se izjasne, daju svoj stav, mišljenje ili procenu. Poželjno je na fanpejdžu (ili na sajtu, u okviru teksta) prirediti i anketu jer su one vrlo zahvalne za čitaoce zbog jednostavnosti, a za medij zbog relativno lakog i brzog (doduše i površnog) sticanja uvida u stav jednog dela javnog mnjenja.
Ne brisati kritičke komentare
Ukoliko čitaoci iznose kritičke primedbe, koje su izrečene pristojnim jezikom i argumentovano, poslednja stvar koju treba raditi je brisanje takvih komentara. To se odnosi i na komentare koji social menadžeru ukazuju na greške, bilo njegove ili greške u samom tekstu koji je podeljen na mreži. Brisanjem komentara šaljete svojoj publici dvostruku poruku: prvo da niste u stanju da prihvatite kritiku, pa makar ona bila i konstruktivna, a drugo, da ne držite do njihovog mišljenja čak ni kada je ono argumentovano i saopšteno na primeren način.
Brisati uvredljive komentare
Komentari koji sadrže uvrede na ličnoj, rasnoj, verskoj, polnoj, politčkoj ili nacionalnoj osnovi podložni su brisanju. Kao što svaki medijski portal praktikuje striktna pravila na osnovu kojih moderatori filtriraju komentare i odlučuju koji će objaviti a koji ne, tako je potrebno moderirati komentare i na društvenim mrežama. Problem sa društvenim mrežama je taj što komentari mogu biti moderirani tek posle objavljivanja, kada ih je već video određeni broj ljudi, za razliku od sajta gde komentar biva vidljiv tek posle odobrenja. Na Facebooku, koji je za sada najviše korišćena društvena mreža među medijima, ovo se može rešiti tako što menadžer stranice u podešavanjima („Edit Page“, podopcija „Manage Permissions“) može navesti nepoželjne ključne reči (psovke, npr). Svaki komentar koji sadrži neku od tih reči biće označen kao spam, a postaće vidljiv tek ukoliko ga menadžer stranice odobri.
Ne ulaziti u raspravu sa čitaocima
Sa čitaocima nikako ne treba ulaziti u polemike jer je stav medija već izražen podeljenim tekstom, tako da bi svaka rasprava značila pokušaj nametanja stava čitaocu. U obzir mogu doći eventualna pojašnjenja ukoliko menadžer, uz konsultaciju sa autorom teksta, proceni da čitalac neki podatak nije dobro razumeo. Cilj, dakle, može biti samo otklanjanje eventualnih nejasnoća, ali nikako vrednosna rasprava između čitaoca i medija, odnosno onoga ko ga predstavlja. Često mediji dozvoljavaju autorima da se uključe u ovakve diskusije sa čitaocima, ali je u tom slučaju potrebno za sve novinare organizovati kratak kurs ponašanja u komunikaciji sa čitaocima kako bi bili spremni da na odgovarajući diskutuju.
Brisanje spama
Retko koja društvena mreža je danas pošteđena različitih vrsta spama (neželjenih poruka). Ova pojava naročito je izražena na Facebooku, gde postoji veliki broj stranica čiji vlasnici ili menadžeri teže da privuku nove fanove tako što linkove ostavljaju na drugim stranicama koje imaju veći broj fanova. Stranice medija su često te koje privlače veliki broj ljudi i pogodne su za spamovanje, tako da menadžer stranice treba da bude vrlo obazriv i blagovremeno briše spam linkove koji se pojave. Uvek postoji opcija da Facebooku ta poruka bude prijavljena kao spam, posle čega ona više neće moći da bude postavljena ni kao komentar ni kao post na Wallu fanpejdža. Ova mera predostrožnosti važna je da bi čitaoci bili zaštićeni jer mnoge takve stranice vode ka aplikacijama koje sadrže viruse.
Familijaran odnos u granicama dobrog ukusa
Većina fan stranica i naloga na društvenim mrežama kod nas deluje vrlo hladno i gotovo robotski jer između čitalaca i medija ne postoji gotovo nikakva komunikacija. Jeste teško ispratiti i iskomunicirati veliki broj komentara, naročito ako se ima u vidu da većina domaćih redakcija ili nema ljude koji se bave isključivo društvenim mrežama ili je reč o eventualno jednom ili dvoje ljudi, što najčešće nije dovoljno. Ipak, medij treba da se makar povremeno uključi u diskusiju i, što je još važnije, da odgovori čitaocu na postavljeno pitanje. Pritom ne treba ići u drugu krajnost i sa čitaocima komunicirati “burazerski”, već pre svega pristojno i uljudno. Svrha društvenih medija je da približi korisnike međusobno, bilo da je reč o individualnim korisnicima ili kompanijama, pa samim tim i medijima. Dok ih nije bilo, komunikacija između medija i čitalaca je bila jednosmerna, ali su se sa njihovom pojavom stekli uslovi za dvosmernost. Zašto to onda ne iskoristiti? Potrebno je samo da medij izađe iz načina komuniciranja koji je ranije praktikovao i privikne se na nove okolnosti.
Komentar uz vest
Redakcijski komentar uz podeljenu vest može biti važna dopuna naslovu, ukoliko njime nije sve rečeno. Ipak, sve zavisi od toga na kojoj mreži objavljujemo vest. Ukoliko je reč o Twitteru, preporučljivo je da komentar na vest bude isti kao i naslov jer jedan tvit sadrži 140 karaktera i jako je bitno da čitalac odmah vidi srž vesti, na osnovu čega će odlučiti da li će kliknuti na link ili ne. Na Facebooku je situacija nešto drugačija jer postoji više „manevarskog prostora“, pa menadžer stranice može uz link napisati i komentar koji će sadržati zanimljiv deo teksta koji nije pomenut u naslovu i na taj način dodatno zaintrigira čitaoca. Štaviše, na Facebooku je preporučljivo da se komentar uz vest razlikuje od njenog naslova.
Pratite statistiku
Na svakoj društvenoj mreži možete pratiti statističke podatke o saobraćaju, bilo kroz integrisane alate ili nezavisne, naknadno instalirane aplikacije. Na osnovu tih podataka možete napraviti analize o tome kada su koji sadržaji najčitaniji i na osnovu toga odlučivati kada ćete emitovati određene tekstove. To, naravno, ne važi za udarne vesti i ekskluzivne priče jer te kategorije obično budu vrlo čitane i deljene na internetu u koje god vreme bile emitovane na društvenim mrežema.
Poštujte pravila društvenih mreža
Za svaku društvenu mrežu jako je bitno da poštujete pravilnik o ponašanju iz prostog razloga što vam u suprotnom može biti ugašen nalog u koji je uloženo mnogo vremena, truda i sredstava, a najgore od svega je što ćete izgubiti fanove i pratioce koje ste godinama pokušavali da privučete i zadržite. Na svakoj društvenoj mreži postoji link ka pravilniku sa vrlo preciznim uputstvima i on je prvo što social media menadžer treba da pročita kako bi mogao da obavlja posao kvalitetno. Osim toga, nedavno je na internet „procureo“ i interni pravilnik moderatora koji za Facebook kontrolišu prijavljene sadržaje, a koji takođe može pomoći menadžeru fan stranice da zna šta se sme a šta se ne sme.
