ENSrbija je u odnosu na mnoge druge zemlje u tom pogledu napravila iskorak jer srpski Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne zahteva od onog ko informaciju traži da obrazlaže svoj zahtev.
Na ove prednosti domaćeg zakona podsetio je Saša Janković, republički ombudsman, na jučerašnjoj tribini „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao ljudsko pravo”. Ipak, dodao je da se u praksi dešava da vlasti insistiraju da građani pojasne zašto ih neka informacija interesuje.
– Svaki put kada naiđemo na neobično jak otpor da se sprovedu odluke poverenika i neke javne informacije učine dostupnim, po pravilu iza toga stoji namera da se sakrije nešto vrlo konkretno, neka povreda prava – rekao je pored ostalog ombudsman.
Povod jučerašnjem skupu je nedavna presuda Evropskog suda za ljudska prava po kojoj je taj sud prvi put izričito stao na stanovište da član 10. Evropske konvencije koji se odnosi na slobodu izražavanja podrazumeva i pravo na slobodan pristup informacijama. Tačnije, da taj deo konvencije znači i pravo da se informacije traže i dobiju, a što nije izričito navedeno u članu 10.
