ENPrema njegovim rečima, čak i da se pojavi zahtev za odobravanje ponude, Komisija neće moći da započne proces preuzimanja, sve dok Trgovinski sud u Beogradu „ne odluči ko je vlasnik oko 30 odsto akcija Kompanije Novosti“.
– Iako ponuda za preuzimanje može da se odnosi samo na preuzimanje dela kapitala, svi vlasnici akcija moraju da budu u istoj poziciji kada je reč o toj ponudi. Zbog toga je važno da sud opredeli vlasničku strukturu te kompanije – rekao je Štimac. On je, međutim, upozorio da bi akcionari Novosti mogli da formiraju društvo sa ograničenom odgovornošću na koje će svoje akcije preneti kao ulog, što bi, po mišljenju Štimca, moglo da dovede do povlačenja akcija sa tržišta kapitala.
– Problem je što se ta procedura ne može sprečiti jer je zakonita. Iako smo više puta upozoravali na takve posledice i predlagali da se izmene odredbe Zakona o privrednim društvima po kojima bi onaj ko svoje akcije daje kao ulog, morao da položi toliki iznos i u novcu, ali naš prodlog nije usvojen – naglasio je Štimac.
Najava košarkaša Vlade Divca da želi da bude jedan od potencijalnih investitora u kompaniju Novosti uzburkala je ponovo strasti u ovoj novinskoj kući koja je delom privatizovana, po prethodnom Zakonu o privatizaciji. Prema podacima iz rešenja Centralnog registra, koje je svojevremeno izneo srpski ministar privrede Predrag Bubalo, u oktobru 2004. godine u posedu malih akcionara nalazi se 63,34 odsto akcija, pravna lica poseduju 36,66 odsto, PIO fondu pripada 7,15 odsto, a kao vlasnik 29,1 odsto akcija pojavljuje se državna zajednica. Kompanija Novosti ima dva udruženja akcionara – Udruženje malih akcionara i Konzorcijum akcionara. Udruženje malih akcionara poseduje 34 odsto akcija, Konzorcijum ima 22 odsto, a državi pripada oko 30 odsto akcija.
Konzorcijum akcionara zalaže se za to da akcionari koji su stvarali Novosti i oni koji rade u toj kompaniji, ostanu većinski vlasnici i tvrde da bi vrednost akcije trebalo da bude duplo veća. To udruženje formiralo je posebno preduzeće – Novosti koje funkcioniše, kao samostalno pravno lice i koje će i samo moći da konkuriše za kupovinu akcija.
– Veći problem je u još nerazgraničenim međusobnim odnosima firmi na trgu Nikole Pašića. Naime, još 2000. godine Savezna vlada je formirala komisiju koja je trebalo da obavi finansijsko razgraničenje između Novosti, Borbe i Štamparije. Predloženo je da se postojeći dugovi namire ustupanjem društvenog kapitala dužnika prema poveriocima. Dužnik je najvećim delom bila Borba, a poverioci Večernje novosti i Štamparija. Savezna vlada je prihvatila izveštaj komisije, ali po tom izveštaju niko nije postupao jer su se u igri pojavili i drugi interesi. Pojavio se kupac koji je bio spreman da maloprodajnu mrežu i transport Borbe kupi zajedno sa dugovima – rekao je za Danas Jovan Gorčić, profesor Ekonomskog fakulteta i jedan od članova Komisije i dodao da su Večernje novosti tada ostale po strani, očekujući naplatu svojih potraživanja od Borbe.
Podsetimo da je model osnivanja d.o.o već ranije odlično poslužio akcionarima C marketa, kako bi odblokirali trgovanje njihovim akcijama. Iako taj model nikad nije zaživeo, on je u neku ruku poslužio kao pretnja preuzimačima akcija (Primeru C i drugima) da će akcije nestati sa tržišta kapitala i da od njihove kupovine neće biti ništa. Praktične posledice bile su da je Primer C povukao svoju tužbu protiv Centralnog registra, što je značilo da se preuzimanje nastavlja.
M. Janjić – M.S. Jovanović
