ENBEOGRAD – Najavljeno uvođenje TV pretplate za državnu televiziju najviše je ražestilo obične građane, čiji su novčanici već dovoljno ispražnjeni. I dok mnogi ne vide razlog zašto bi finansirali RTS, kada se i on dovoljno komercijalizovao, a mogu ga pratiti i na kablovskoj televiziji za koju već plaćaju pretplatu, sa druge strane nadležni tvrde da su građani i do sada plaćali TV pretplatu kroz poreze i da su obavezni da učestvuju u stvaranju Javnog servisa građana u koji će se RTS transformisati.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije usprotivila se juče uvođenju pretplate za javni radiodifuzni servis, koja je predviđena Zakonom o radiofuziji. I dok Radiodifuzni savet najavljuje naplatu RTV pretplate u iznosu od 300 dinara već od 1. septembra, Elektroprivreda Srbije odbija mogućnost da ona bude realizovana preko njihovih računa, a kako Glas nezvanično saznaje, vrlo je moguće da RTS pretplata bude priključena telefonskim računima.
Rejting gledanosti
Prema poslednjem junskom istraživanju gledanosti domaćih TV stanica, koje je uradila RTV Pink, nacionalna televizija vodi trku na vrhu tabele sa ružičastom. Naime, Pink je na prvom mestu sa 22,3 procenta gledanosti, a RTS na drugom sa 19,6 odsto. Slede BK televizija sa 11,8 odsto, B92 sa sedam procenata, RTS 2 sa 5,6 i RTS 3 sa 4,2 odsto.
U otvorenom pismu ministru finansija, Mlađanu Dinkiću, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Jovan Jovanović najavio je poziv građanima na bojkot pretplate, koja je predviđena od 1. septembra.
Kvalitetniji program
– Ukoliko se naš protest ne uvaži, pozvaćemo potrošače da bojkotuju plaćanje TV pretplate. U tu akciju ćemo svakako uključiti i sve sindikate, poručio je Jovanović.
Ocenjujući da Radio-televizija Srbije nije servis građana, već Vlade, Jovanović je naveo i da država preko RTS-a formira javno mišljenje, zbog čega bi trebalo i da finansira javni servis.
On je ukazao i da veliki broj televizija građanima pruža sve što i RTS, pri čemu prihod ostvaruje isključivo na tržištu.
-RTS ne emituje besplatno reklame, već ih naplaćuje, a zatim bi hteo da to naplati još jednom i to onima koji mogu da gledaju te reklame, bez obzira da li oni to stvarno rade, naveo je Jovanović.
Sa druge strane ministar za informisanje i kulturu Dragan Kojadinović ne vidi razlog zašto bi se građani ili bilo ko drugi bunio zbog uvođenja pretplate jer su poreznici i do sada plaćali RTS kroz izdvajanja iz budžeta.
RTS će biti dužan da evidentira pretplatnike i da ih obevesti o njihovim zaduženjima. Televizijska pretplata je početak stvaranja Javnog servisa građana. Sa ovim sredstvima RTS će imati i bolji program. Oni će raditi emisije u svojoj produkciji, ali i kupovati kvalitetne od stranih proizvođača.
Kada je u pitanju način plaćanja Kojadinović ističe da je za sada najpogodnije preko Pošte, odnosno telefonskog računa.
– I dalje postoje tri opcije, zapravo računi za struju, telefon i infostan. Ne bih se opredelio za EPS, jer je tako rađeno u prethodnom, nepopularnom, periodu. Kod infostana je problem što nisu zastupljeni, dok je najrealnija opcija telefonski račun. Mada i tu postoji problem, jer je veći broj građana koji imaju struju nego telefon. Uostalom, konačnu reč daće Vlada Srbije, zaključio je Kojadinović.
Manje repriza
Kako za Glas kažu u EPS-u, još nema dogovora oko najavljenog plaćanja pretplate za RTS između Elektroprivrede Srbije i republičke vlade. Razgovori oko toga se vode i traži se rešenje. Javnost je već obaveštena da u prvim razgovorima EPS nije bio voljan da radi ovaj posao. U EPS-u ističu da nisu za rešenje po kome bi se TV pretplata prikačila na račune za struju, zato što oni žele precizno da znaju šta je račun za potrošene kilovate, a šta TV pretplata.
Profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković ističe za Glas da sve što se zove javni servis mora da ima pretplatu i da je bolje da građani plaćaju RTS nego političari koji bi zauzvrat i uređivali.
– Ali sa uvođenjem pretplate treba da se vrate na tri osnovne funkcije, odnosno informisanje, obrazovanje i zabava. Cilj je da državna televizija bude reper kvaliteta i da pobedi druge serijama kao što su bile „Vuk Karadžić“, „Seobe“. Sada kad repriziraju svoje bivše programe jasno se vidi da su u krizi – kaže Radojković.
M. Lađević-G. Tadić
