ENBez obzira na obrazloženja nekih od tuženih građana da odbijaju da plate pretplatu jer ne gledaju programe RTS, odnosno nisu zadovoljni uređivačkom politikom Javnog servisa, zakon je jasan – pretplata je obavezna. Međutim, isti zakon propisuje i kakve obaveze ima RTS prema građanima. Javni radiodifuzni servis ima dužnost da proizvodi, kupuje i emituje radio i televizijske programe koji su od opšteg interesa za građane, a naročito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i građanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije, kao i očuvanja nacionalnog identiteta, nalaže Zakon o radiodifuziji. Programi koji se proizvode i emituju, posebno oni informativnog sadržaja, moraju da budu izbalansirani, nepristrasni i objektivni u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata i da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja. Koliko, dakle, RTS poštuje ove dužnosti, na koje je obavezan zakonom i svojom programskom koncepcijom?
Dragana Nikolić-Solomon, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji, kaže za Danas da je RTS napravio značajan napredak organizaciono i pravno.
– Većina internih dokumenata je usklađena sa modernim principima poslovanja javnih servisa. Usvojen je akt o unutrašnjoj organizaciji, a nedavno i sistematizacija radnih mesta, koja bi uskoro trebalo da bude primenjena. Sve ove promene bi trebalo da imaju efekat na dalju programsku transformaciju RTS u kvalitetan javni servis. Finansiranje i dalje ostaje nerešeno, jer i pored činjenice da većina stanovništva plaća pretplatu, RTS opterećuje nasleđe od desetak miliona duga stare državne radio-televizije – navodi Nikolić-Solomon i ujedno otvara ključno pitanje: koliki je napredak ka javnom servisu RTS napravio u svom programu, jer program je ono što građane najviše zanima?
Programski odbor RTS je nezavisno telo osnovano sredinom 2006. sa ciljem da zastupa interese građana u programu Javnog servisa. Predsednik odbora prof. dr Milovan Mitrović navodi za Danas koje su primedbe članovi odbora imali na Informativni program.
– Imali smo primedbe na voditelje, na njihovo oblačenje, rečnik, ponašanje. Može li voditeljka veoma gledane političke emisije da se pojavi kao glumica u nekom spotu ili da vodi emisiju ozbiljnog sadržaja obučena kao za neformalni izlazak u grad. Takođe, velika slabost RTS je dopisnička mreža. Taj sistem je pravljen pre 30 godina, mnogi ljudi iz te mreže su već u poodmaklim godinama i nisu u stanju da nauče i prilagode se novim tehnologijama i novim načinima pravljenja programa. Što se tiče kvaliteta Informativnog programa, mislim da je odličan pokazatelj to što je RTS dobio dobre ocene nezavisnih posmatrača za izveštavanje za vreme poslednje izborne kampanje. Mislim da je Informativni program umnogome objektivan i da su politički akteri prilično ravnomerno zastupljeni – kaže Milovan Mitrović.
Nenad Stefanović, glavni urednik Informativnog programa RTS, naglašava da je izgradnja javnog medijskog servisa proces i da „ne možete sve što ste planirali da uradite preko noći“.
– Mislim da smo mi u tome prevalili jednu veliku kilometražu, a da Informativni program možda i prednjači. Ova televizija je, sigurno, iz neke faze poslušnosti, a to je bilo karakteristično i posle 5. oktobra, ušla u fazu objektivnosti. Promenili smo dosta TV lica, uveli nešto drugačiji način prezentacije događaja, uspostavili smo jednu zavidnu objektivnost, odmakli smo se od centara moći, od uticaja raznih tajkuna i sasvim pouzdano mogu da tvrdim da ovde niko ne može sa strane da utiče na progam i da ga uređuje, a to je bio slučaj do pre samo nekoliko godina. Kriterijum postavljenja istaknutog urednika ili novinara ovde više nije njegova partijska pripadnost niti imamo nezvaničnih stranačkih delegata u kolegijumu. Značajan pokazatelj je i broj gledalaca našeg programa, jer mi već treću godinu zaredom imamo stalni rast gledanosti, a konkurencija su nam pet televizija sa nacionalnom frekvencijom. Biće i novih emisija i mnogo više prostora za manjinske grupe. Takođe, sada smo na početku i potpunog redizajniranja i uvođenja novih načina prezentacije sadržaja, jednog osvežavanja celog informativnog programa – rekao je Stefanović za Danas.
Javni radiodifuzni servis bi, pored informativne, morao da ima i značajnu obrazovnu ulogu, a upravo Kulturno-obrazovni program je segment koji u sadašnjem uređivačkom konceptu nije dovoljno zastupljen. Milovan Mitrović kaže da Programski odbor „stalno pojačava pritisak na urednike RTS da proizvode nove sadržaje koji bi po kvalitetu bili makar na nivou od pre 1990-ih, a da pri tom budu saglasni sa duhom novog vremena“.
– Odgovor koji od urednika dobijamo jeste da se slažu sa primedbama, ali da je za to potreban novac, koji RTS nema. I šta da kažete na to? Moramo imati razumevanja. S druge strane, generalni direktor RTS nam je obećao, odnosno najavio, da će se u novoj programskoj šemi naći „Dnevnik iz kulture“, što je radni naziv, koji će se emitovati pet puta nedeljno u trajanju od 15 minuta i biće posveće temama iz kulture i umetnosti sa teritorije cele Srbije – otkriva Mitrović ovaj do sada nepoznati detalj. On naglašava i važnost Dečjeg programa.
– Tražili smo od čelnih ljudi televizije i veću zastupljenost dečjih sadržaja, ali i da kompletan program bude prilagođen deci. Da se ne dešava da se filmovi s neprimerenim scenama, nasiljem na primer, prikazuju u terminima kada su deca najčešće sama u kući, dok su im roditelji na poslu – kaže Mitrović.
Na pitanje šta je programski odbor konkretno uradio u prvoj godini mandata, on navodi:
– Za ovih godinu dana održali smo desetine sastanaka sa urednicima svih redakcija, generalnim direktorom i uopšte svim važnijim ljudima iz kuće. Oni su nas detaljno upoznali sa okolnostima u kojima RTS funkcioniše, a mi smo im ukazali na zamerke koje imamo, a koje se često podudaraju s onim što možemo da čujemo od svojih komšija, od građana, na primer da ima mnogo repriznih programa ili na emisije kao što je „48 sati svadba“. Sada smo došli do izvesnog materijala koji se sastoji od naših kritičkih analiza programa RTS i ciljeva koji su postavljeni pred javni servis. Taj izveštaj biće objavljen početkom jeseni, na internet sajtu RTS, a nadam se i u štampanoj formi. Glavni urednici redakcija dobili su zadatak da na osnovu tih naših primedbi naprave nove koncepcije programa. Kada objavimo tu analizu organizovaćemo javne rasprave sa predstavnicima stručne javnosti.
Dragan Ilić, TV kritičar nedeljnika Vreme, ocenjuje da je RTS u značajnoj meri uspeo da promeni izrazito negativni imidž iz devedesetih i da predstava o TV Bastilji danas više ne postoji.
– Postoji čitav niz potreba koje RTS kao javni servis mora da zadovolji, a to ne čini u dovoljnoj meri. Tu spada produkcija dečijeg programa, pokretanje i praćenje inicijativa građana, polemički i kritički ton prema društvenim zbivanjima… Ukratko, RTS bi morao biti kanal komunikacije za čitav spektar društvenih grupa i pokreta, osim onih koje otvoreno propagiraju rasnu, nacionalnu ili neku drugu diskriminaciju – kaže Ilić.
Slično mišljenje ima Dragana Nikolić-Solomon.
– RTS bi trebalo da razvija programsku raznovrsnost i da medijski pokriva specifične društvene grupe od etničkih, rodnih i seksualnih do profesionalnih i starosnih kategorija. Pravi javni servis trebalo bi da bude odraz raznolikosti društva i decentralizovan u informativnom pogledu, što znači da pokriva celu Srbiju, a ne samo da prenosi vesti koje se dešavaju u Beogradu.
Problem nedovoljnog poverenja građana u javni servis ostaje, kao i žalbe zbog plaćanja pretplate na program kojim nisu do kraja zadovoljni. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je u junu ove godine uradila agencija Strateški marketing, RTS je glavni izvor informacija za trećinu građana Srbije, dok je svaki peti ispitanik odgovorilo da im je to i omiljena TV stanica. Da ova medijska kuća ima najbolji informativni program smatra 39 odsto građana, dok joj najviše veruje njih 36 odsto. Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski ipak naglašava da neplaćanje pretplate nije rešenje.
– Protivljenje građana uređivačkoj politici, poput odluke da se ne plaća pretplata, potpuno je razumljivo, ali bi moralo da se drugačije artikuliše. Građani bi trebalo da se češće obraćaju sa svojim žalbama i sugestijama i regulatornim organima i samom javnom servisu, posebno Programskom odboru. Neplaćanjem pretplate sasecaju se koreni tog servisa. Jer, ako jednog dana u tu kuću dođu neki novi ljudi koji će zaista praviti javni servis njima će, između ostalog, biti neophodna stabilna finansijska podloga, a ne prazna kasa – ocenjuje Veljanovski.
Da bi između RTS i građana morala da postoji mnogo bolja komunikacija smatra i Dragana Nikolić-Solomon iz Misije OEBS u Srbiji.
– RTS relativno malo komunicira sa građanima Srbije. BBC, na primer, ostvaruje 15 do 20 miliona direktnih kontakata sa gledaocima godišnje putem telefonskih poziva, i-mejlova i javnih rasprava. BBC pomno prati njihove sugestije i primedbe, što je još jedan dokaz da je ovaj javni servis pod nadzorom javnosti. RTS bi trebalo više da promoviše ideju javnog servisa kao novog medijskog koncepta u Srbiji. Ni sami građani nisu svesni da plaćanjem pretplate stiču pravo da utiču na oblikovanje programa javnog servisa. RTS će u narednom periodu morati da učini mnogo više na samopromociji, ali i da pažljivije „sluša“ glas javnosti i doslednije ispunjava obaveze javnog servisa. To se pre svega odnosi na programe na jezicima nacionalnih manjina i programske sadržaje namenjene marginalizovanim grupama stanovništva, kao i na zastupljenost regiona u svojim programima – zaključuje Nikolić Solomon.
S druge strane, odgovornost je i na samim građanima, na šta upozorava Milovan Mitrović. – Iako je telefon Programskog odbora javno objavljen i nalazi se, na primer, na internet sajtu RTS, iako nam svako može poslati pismo ili e-mail, broj građana koji nam se javlja sa primedbama i sugestijama je minimalan. Naši ljudi izgleda više vole da gunđaju sebi u bradu i žale se, nego da nešto konkretno učine za svoje dobro – kaže Mitrović.
Na one pragmatičnije aspekte transformacije RTS ukazuje Duško Bogdanović, TV kritičar i urednik TV Novi Sad iz „zlatnog doba“ te kuće s kraja 1980-ih godina, tvrdnjom da bi najveća opasnost za RTS bila da postane dosadan medij.
– Bilo bi pogrešno da zbog imena „javni servis“ stalno prenosi maratonske sednice Skupštine Srbije, da najviše vemena posvećuje temama koje su možda važne pojedinim društvenim grupama, ali koje većinu gledalaca ne zanimaju. Tu se mora praviti balans. Obaveznost servisiranja socijalnih i drugih potreba građana vrlo lako se gubi u TV svakodnevici. Gledalac koji se u jednom momentu žali što RTS nije njegov „servis“, već sledećeg trenutka će prebaciti kanal na Pink, B92, HRT, Fox, Avalu itd. ako tamo pronađe nešto zanimljivo i zabavno i odmah zaboraviti na „svoj“ javni servis. Najvažnije za svaku TV stanicu jeste da ima program koji je kvalitetan i zanimljiv. Kada RTS to bude uspeo da postigne, građani više neće biti besni zbog pretplate, zaboravićemo na standarde iz 1988. i početi da uživamo u 21. veku – zaključio je Bogdanović.
Nikola Tomić
