ENZakon o javnom oglašavanju čije je donošenje godinama prolongirano jedan je od primera koji ilustruje u najmanju ruku nemaran odnos prema njegovoj primeni. Zakon koji je na snazi od kraja prošle godine pokazao je kao uostalom i većina zakona „skrojenih“ po meri civilizovanog sveta, da teško može da zaživi na ovom tlu. Onima na koje se odredbe odnose potrebno je bar nekoliko meseci da najpre naviknu na postojanje zakona a onda počnu da traže načine za njegovo ignorisanje.
Činjenica je, međutim, da je primena Zakona o javnom oglašavanju suzila reklamni prostor na podnošljiviju meru, a pivo i vino se reklamiraju tek posle 18 časova, dok su reklame za cigarete i druge vrste alkoholnih pića „proterane“ sa malih ekrana. Ono što Zakon teško može da reši a ne odnosi se na dužinu i učestalost reklamnih poruka je njihova sadržina koja često prekoračuje granicu dobrog ukusa. U tom svetlu možda i treba tumačiti krilaticu – ako vas interesuje dostignuti stepen kulture u nekoj zemlji, pogledajte njihove reklame. Počevši od kršenja Zakona od strane banaka u kojima se gledaoci dezinformišu u vezi sa ponudom, nedozvoljenih sadržaja na bilbordima, nedozovoljena sponzorstva i isticanje zakonom zabranjenih proizvoda za reklamiranje, odredbe Zakona o javnom oglašavanju krše se na manje – više suptilne načine.
Kada je polovinom prošle godine, prema saznanjima Danasa, duvanski lobi u Srbiji uspeo da izdejstvuje izmene Predloga zakona o javnom oglašavanju koji se odnose na pravo sponzorstva kulturnih, sportskih, naučnih skupova i manifestacija, dva glavna proizvođača duvanskih proizvoda ukazivali su na činjenicu da većina kulturnih i sportskih manifestacija ne bi bila održana da ih nisu sponzorisale firme koje se bave upravo proizvodnjom „loših po zdravlje“ proizvoda. Zakonska odredba koja je trebalo da zabrani proizvođačima cigareta sponzortsvo kulturnih i sportskih manifestacija tumačena je kao potez koji bi „odsekao ruku zbog bubuljice na njoj“. Ono što duvanski lobi nije uspeo da izdejstvuje kod zakonodavca je da se njihovo sponzorstvo ističe na bilo koji način. Praksa , međutim, pokazuje drugačije. I tu je upravo problem, što marketinške aktivnosti spadaju u one kreativne, pa zakonski nije moguće predvideti domete kreativnosti marketinških agencija.
Republička radiodifuzna agencija koja je nadležna za sprovođenje Zakona o javnom oglašavanju, jer je tehnički opremljena za praćenje radio i televizijskih emitera, evidentirala je za ovih desetak meseci njegove primene brojne prekršaje. Inertnost te agencije, međutim, ogleda se u činjenici da iako je još u februaru ove godine najavljeno da će napraviti uputstvo za primenu Zakona koje bi trebalo dostaviti svim emiterima, to se još nije dogodilo. Slobodan Đorić iz Republičke radiodifuzne agencije, zadužen za kontrolu primene Zakona o javnom oglašavanju, potvrdio je za Danas da uputstvo za primenu Zakona ne postoji i da bi taj posao trebalo da obavi i resorno Ministarstvo trgovine koje je napravilo Zakon.
– Mi smo se fokusirali na praćenje velikih emitera i još nikoga nismo kaznili jer se dodela frenkvencija dogodila relativno skoro. Ima nekoliko načina sankcionisanja od upozorenja do novčanih kazni. Pritom ne treba izgubiti iz vida da Agencija ne kažnjava, već ukazuje resornom ministarstvu na eventualna kršenja Zakona – objašnjava Đorić.
Kako smo saznali u Ministarstvu trgovine, izmene Zakona o javnom oglašavanju nisu predviđene u skorije vreme, a još jedna kontradiktorna informacija u vezi sa tvrdnjama iz RRA jeste i to da nije tačno da nijedan emiter nije kažnjen zbog kršenja Zakona o javnom oglašavanju. Spisak kažnjenih emitera biće dostavljene našoj redakciji već danas, obećali su nam u Ministarstvu trgovine.
S. Čongradi
