ENНи у децембру слика домаће штампе судећи по примерима непоштовања етичких и професионалних норми не разликује се од предходних месеци. Новинарска правила која налажу поштовање људског достојанства, обавезу да се чују обе стране, поштовање приватности приликом извештавања о несрећама, изостављање сензационализма, неоснованих оптужби и клевете само су нека од оних који су прекршена. Извештај Савета за штампу Медија центра показује да је примера непрофесионализма у децембру највише било у „ Куриру”, „ Гласу јавности” и „ Вечерњим новостима”, док су „ Данас”, „ Политика” и „ Блиц” ретко кршили правила професије. Анализом није обухваћен „ Прес” лист који је одскора на тржишту.
Представљјући овај извештај Хари Штајнер, известилац Савета подсетио је да припрема заједнички кодекс два новинарска удружења а који би важио за све новинаре у Србији и требало да санкционише појаве непрофесионалног понашања појединих гласила. Питање је да ли ће кодекс прихватити и новинари, уредници и власници таблоида који су у циљу што већег тиража често заобилазе професионалне норме. Ђока Кесић одскора главни уредник „ Преса” подсетио је да су приликом настанка „ Курира” (где је донедавно радио) његовим творцима узори били енглески таблоиди као што су „ Дејли мирор”, „ Мејл” и „ Сан”. Али док се таблоиди у свету, па ни у Британији по правилу не баве политиком код нас је случај другачији. Та врста домаће штампе веома активно прати политичка и страначка питања наравно на свој начин.
По Кесићевом објашњењу Енглезима је како је рекао– лако да праве таблоиде „ када је код њих 50 одсто укупне светске музичке продукције, имају премијер лигу, краљевску породицу, Вимблдон. ” док код нас све је политика а оно што је изван те сфере – мери се промилима. Језик који практикују домаћи таблоидни изданци а посебно наслови који су некад директне псовке и увреде, Кесић тумачи као „ алегорије и стилске фигуре” односно да је такав језик присутан у свакодневици па што не и у новинама.
М.П.
