EN
Finansiranje propagande novcem države ili EU postalo je goruće pitanje u bloku koje će, ako se ne reši, dovesti do kraja slobodnih i nezavisnih medija, slobode izražavanja i demokratskog društva, upozorava se u članku „Širenje propagande i dezinformacija uz korišćenje javnih fondova: Slučaj Slovenije kao izazov za demokratiju EU“.
Članak Domena Saviča, direktora slovenačke nevladine organizacije Državljan D koja se bavi inkluzivnom promociijom ljudskih i digitalnih prava, objavila je Hajnrih Bel fondacija u okviru onlajn dosijea „Utapanje u dezinformacijama“ čiji je fokus na Španiji, Mađarskoj, Sloveniji i Grčkoj.
Stručnjaci koji rade na tom dosijeu slažu se da je industrija dezinformacija poduhvat javno-privatnog partnerstva koje koristi digitalne alate za proizvodnju i širenje političkih dezinformacija da napada opoziciju, preusmeri pažnju javnosti u pogrešnom pravcu i izazove njeno nepoverenje u nezavisna tela.
U tekstu se navodi da se predloženi EU Zakon o digitalnim uslugama (DSA) bavi dezinformacijama na velikim onlajn platformama ali ne i gorućim pitanjima na polju dezinformacija i propagande, uključujući platforme za digitalno oglašavanje, državne fondove i propagandne mašinerije kojima upravljaju akteri povezani sa nacionalnim vladajućim partijama.
Autor članka na primeru Slovenije ispituje sistemske propuste kod suzbijanja finansiranja sadržaja mržnje, kao i dezinformacija, novcem slovenačkih poreskih obveznika.
Takođe opisuje efikasne ali nevidljive metode za zaobilaženje mera predloženih kroz DSA.
Istovremeno se daju preporuke, na nivou EU, jer finasiranje propagande državnim novcem nije probelm samo jedne članice, a sa ciljem da se spreči ili ograniči zloupotreba nacionalnih ili EU fondova za finansiranje propagandnih mašinerija i pomaganje u proizvodnji sadržaja sa elementima govora mržnje.
Kako navodi autor članka, Brisel mora da reguje što pre.
Kao prva preporuka navodi se obezbeđenje transparentnog izveštavanja o reklamnim kampanjama. Cilj je da se ne sakrivaju stvarne isplate javnih sredstava i omogućava političkim partijama na vlasti da finansiraju svoje propagandne mašinerije i sakriju tragove novca.
Potrebno je i da se ugovori o oglašavanju koji se plaćaju nacionalnim ili novcem EU zasnivaju na uobičajenim i uporedivim standardima.
Jedan od ključnih elemenata za onemogućavanje bujanja propagande je i nezavisnost industrije oglašavanja a potreban je i poseban okvir za istragu ugovora koje finansira država kako bi se sprečila zloupotreba javnog novca za finansiranje dezinformacija i sadržaja mržnje.
Ukazuje se i da je jedan od „lajtmotiva“ slučajeva kada se javni novac zloupotrebljava za propagandu političkih partija vlasništvo u medijima koje vodi do političkih partija.
Ističe se da analize vlasništva nad medijima treba da budu uslov za ugovore o oglašavanju koji uključuju javna sredstva, kao i da treba da se zabrani dodela javnih sredstava medijima koji su dirketno iii indirkektno povezani sa nacionalnim političikim partijama.
Poslednja preporuka odnosi se na ohrabrivanje javnih istraga posebnim grantovima EU za istraživačke projekte, s obzirom da takve istrage zahtevanju posebna znanja i posvećenost onih koji istražuju tokom dužeg perioda.
