EU traži nova ovlašćenja za borbu protiv govora mržnje

Predloženo uključivanje govora mržnje i zločina iz mržnje na listu zločina EU omogućiće usklađivanje krivičnih dela i sankcija na nivou EU. Ova inicijativa je deo odgovora EU na ekstremističke ideologije na internetu, a tačnije na proliferaciju rasističkog i ksenofobičnog govora mržnje na internetu. Nova pravila bi takođe omogućila Komisiji da predloži zakone za kažnjavanje mizoginije i zlostavljanja LGBTK+ na mreži i van mreže.

Govoreći na saslušanju koje je organizovao EESC, generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez rekao je da je EFJ takođe veoma zabrinut zbog širenja govora mržnje, posebno na društvenim mrežama. „Novinari, posebno žene novinarke, postale su glavne mete. Izveštaj Saveta Evrope o zaštiti novinarstva za 2022. godinu, koji će biti objavljen krajem aprila, pokazuje da je broj fizičkih napada na novinare u Evropi porastao za više od 50 odsto za godinu dana. Mnogi od ovih napada su se desili tokom izveštavanja o protestima i u većini slučajeva novinari su se suočili sa talasom medijskih napada i lavinom govora mržnje na internetu, uključujući govor mržnje visokih političara, lidera političkih partija i šefova vlada.”

Generalni sekretar EFJ je podsetio na stav četiri međunarodna specijalna izvestioca o slobodi izražavanja: oni su u oktobru 2021. godine izdali Zajedničku deklaraciju o političarima, javnim zvaničnicima i slobodi izražavanja, izražavajući svoju rastuću zabrinutost zbog netolerantne i podeljene javne komunikacije političara i javnosti. figure.

Rikardo Gutijerez je ukazao na važnu ulogu nezavisnih saveta za štampu u borbi protiv govora mržnje, promovisanjem profesionalne etike u samoregulatornom okviru koji uključuje civilno društvo, bez mešanja vlade.

„Uloga nezavisnih i pluralističkih medija je takođe veoma važna“, dodao je Rikardo Gutijerez „Sve mere za borbu protiv govora mržnje koje su usmerene na medije trebalo bi da poštuju uređivačku nezavisnost i medijski pluralitet. Bilo koji oblik medijske regulacije treba da sprovode tela nezavisna od političkog uticaja, koja su javno odgovorna i deluju na potpuno transparentan način.”

„Izazov u ​​demokratiji je borba protiv govora mržnje uz očuvanje slobode izražavanja“, rekao je generali sekretar EFJ. „Postoji govor mržnje koji se mora zabraniti. Postoji govor mržnje koji može biti zabranjen. Ali postoji i zakonit govor mržnje. Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava štiti izražavanje koje je uvredljivo, uznemirujuće ili šokantno. Evropski standardi o slobodi izražavanja ne dozvoljavaju ograničenja zasnovana isključivo na osnovu „uvrede“ koja je naneta pojedincu ili grupi.”

Rikardo Gutijerez pozvao je zainteresovane strane da učine više od pukog preduzimanja kaznenih mera. „Države imaju odgovornost da stvore povoljno okruženje za prava na slobodu izražavanja, jednakost i nediskriminaciju. Vlade mogu preduzeti pozitivne mere politike za borbu protiv diskriminacije, kako bi se pozabavile osnovnim uzrocima mržnje. To je i naša moralna i društvena odgovornost, kao novinara: trebalo bi da preduzmemo dobrovoljne inicijative da se uhvatimo u koštac sa osnovnim uzrocima netolerancije da se osporimo govor mržnje.”