EN
Deklaraciju su predstavile javnosti predstavnice Befema koje su istakle da su na njoj radile novinarke, aktivistkinje i profesorke koje se bave pitanjem roda.
U deklaraciji se navodi da se zalažu za vidljivost žena i marginalizovanih društvenih grupa, a protive tabloidizaciji, objektivizaciji i eksploataciji dece i žena u medijima, kao i da se zalažu za slobodan i pravovremeni pristup informacijama, etično i profesionalno izveštavanje, a protive cenzure, autocenzure i zloupotrebe medija.
U uvodu deklaracije ukazuje se da su žene u 2020. godini samo 20 odsto bile prisutne u medijima, a napravljen je i Biro jednakosti – listu žena koje su stručne za pojedine oblasti i mogu biti sagovornice u medijima.
Primećeno je i da same ekspertkinje nisu dovoljno osnažene da budu sagovornice.
Na predstavljanju ove deklaracije je konstatovano kako istraživanja pokazuju da su žene zastupljenije u onlajn medijima, ali da se mora prestati sa tabloidizacijom i stereotipnim prikazivanjem žena.
U deklaraciji se od predstavnika vlasti traži da primenjuju zakonska rešenja u medijskoj sferi kao i u oblasti rodne ravnopravnosti, da se izmene postojeća regulatorna tela kako bi bila efikasnija u primeni zakona, da se zaštite novinari, borci za ljudska prava i aktivisti, da se predstavnici vlasti edukuju o rodnoj ravnopravnosti i da javni funkcioneri odgovaraju na pitanja svih medija.
Od akademske zajednice traži se razvijanje rodno osetljivih kurikuluma i senzibilizacija akademskih i prosvetnih radnika, uključivanje rodno osetljivog i medijskog obrazovanja u obavezne nastavne programe škola.
Od medija i novinara se traži dosledna primena zakona i standarda iz kodeksa, uvažavanje preporuka iz istraživanja nevladinih organizacija i stručnih tela, lak pristup medijima za zagovornice prava žena, više medijskog prostora za sagovornice i veću vidljivost za žene iz svih društvenih grupa.
