ENPripadnici manjinskih zajednica, organizacije za zaštitu ljudskih prava, ekološke, potrošačke i druge NVO ili udruženja građana mogle bi uskoro da dobiju svoje stanice. Na nedavno raspisanom konkursu za izdavanje RTV dozvola za lokalna pokrivanja, mesta bi trebalo da se nađe i za stanice civilnog sektora. Koji će deo paketa od blizu 430 radio i TV frekvencija pripasti civilnom sektoru – veliko je pitanje, jer kvota za njih nije unapred utvrđena. Pre dve godine kada je u etru Srbije prebrojano 755 emitera, bilo je samo 27 stanica ovog tipa. Kakve su to zapravo stanice?
Zakon o radiodifuziji kaže da su stanice civilnog sektora one „koje zadovoljavaju specifične interese pojedinih društvenih grupa i organizacija građana”.
Takvu stanicu može da osnuje neprofitna organizacija, dakle NVO ili udruženje građana, a program mora biti u vezi sa delatnošću osnivača. Ove stanice program mogu da emituju samo na lokalnom nivou, ne mogu da stiču profit, a zauzvrat ne plaćaju nadoknadu za emitovanje programa. Sredstva za rad mogu da obezbede iz donacija, priloga građana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda… Ukoliko tokom rada stanica promeni status ili, recimo, zaplovi u reklamne ili političke vode, može da ostane bez dozvole.
Kako će sa ovim opštim odrednicama Savet RRA utvrditi koja NVO ili udruženje građana zaslužuje da dobije dozvolu?
– Iako u Srbiji nije postojala praksa u regulisanju ovog oblika radiodifuzije, Zakon o radiodifuziji precizira ko može da bude osnivač ovih stanica, kakav mora da bude sadržaj njihovog programa, kao i pravo da konkurišu samo za lokalne frekvencije. Postojeći kriterijumi za izdavanje dozvola primenjivaće se i za stanice civilnog sektora, koje se prijave na javni konkurs, a moguće je da se utvrde i dodatni. Republička radiodifuzna agencija preporučuje stanicama civilnog sektora da se, zbog održivosti na tržištu, udružuju i da zajednički dele program na istoj radio-frekvenciji u istoj željenoj zoni servisa – kaže Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta RRA.
Po Strategiji „prioritet imaju one grupe i organizacije koje su se dokazale na polju afirmacije ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i koje rade u širem interesu svih potencijalnih korisnika takvih programa u lokalnoj zajednici”. To se posebno odnosi na različite etničke grupe, organizacije građana sa posebnim potrebama, kulturno-umetničke grupe, omladinske organizacije i organizacije za brigu o deci, udruženja za zaštitu i edukaciju potrošača, ljubitelje prirode i životinja, na ekološke i druge nevladine organizacije i udruženja građana.
Da li su ove preporuke dovoljne za valjanu odluku o dozvolama?
– Ukoliko bude potrebno, utvrdiće se dodatni kriterijumi za stanice civilnog sektora, nakon njihovog prijavljivanja na konkurs, ali u ovom trenutku Savet RRA ne zna koliko i koje će se od njih prijaviti. Sve nevladine organizacije koje se prijave na javni konkurs biće ravnopravni igrači u trci za dodelu dozvola samo ukoliko blagovremeno dostave potpunu dokumentaciju koja se od njih zahteva za učešće na javnom konkursu za lokalno pokrivanje – kaže Vasić.
Da želja za sopstvenom stanicom, čak i kad se dozvola obezbedi, ne mora da garantuje opstanak takvog emitera pokazuje primer Mađarske. Na konkursu za stanice civilnog sektora podeljeno je gotovo 150 dozvola, a u etru samo je jedna radio-stanica dok ostale nisu mogle finansijski da opstanu.
M. Petrić
