EN
U vremenu kada društvene mreže oblikuju javno mnjenje, mladi širom sveta koriste digitalne platforme da iskažu bunt i nezadovoljstvo i pozovu na promene. UNESCO konferencijom u Amanu, prestonici Jordana, zatvorena je nedelja medijske i informacione pismenosti obeležena širom sveta. Na onlajn panelu u organizaciji Instituta za medije i različitosti posebna pažnja posvećena je zumerskom digitalnom aktivizmu koji vodi do društvenih promena – u Srbiji, Evropi, Africi i na Bliskom Istoku. Ivana Jelača, izvršna direktorka Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, ističe da moć kojom mladi raspolažu na društvenim mrežama ne treba biti zanemarena, jer se upravo na primeru Srbije može zaključiti da je digitalni aktivizam igrao važnu ulogu u društvenim i političkim promenama.
„Lakoća kojom generacija Z koristi društvene mreže pruža alate za podizanje svesti velikog broja ljudi i izgradnju pokreta oko bilo kojeg problema, ne ostavlja vlastima drugog izbora osim da ih shvate ozbiljno.“ navodi Jelača.
Ovaj stav potvrdio je i Nikola Ristić, aktivista neformalne grupe mladih „SviĆe“, koji je sredinom avgusta bio uhapšen, sa još dvojicom aktivista, nakon blokade železničke stanice „Beograd centar“ na protestu protiv kopanja litijuma.
Ristić je naglasio da je jedini način režima da utiša pobunu koja se stvarala i podsticala na društvenim mrežama bio da se oni fizički spreče da kreiraju sadržaj koji je mobilisao javnost i pozivao na protest protiv iskopavanja litijuma u Srbiji i da je zbog toga odgovor nadležnih bio da ih smesti u zatvor.
Istraživanja o stavovima mladih u Srbiji potvrđuju da su oni svesni da aktivizam donosi rizike i pritiske, što je svojim primerom potvrdio i Ristić, a panelisti iz drugih delova sveta složili su se da, iako je potrebno da protesti imaju ‘lice’ koje ih vodi, u nekim zemljama rizici su mnogo veći, negde čak i preveliki. Jelača je podsetila i da nalazi monitoringa medija koji sprovodi Institut ukazuju na porast targetiranja političkih neistomišljenika u javnom diskursu, što takođe može uticati na mlade ljude, njihov aktivizam i volju da budu nosioci promena.
Primer nedavnih protesta u Bangladešu koje su predvodili mladi ljudi, nezadovoljni kvotama za pozicije u javnom sektoru, kojima je trećina pozicija rezervisana za srodnike veterana rata za nezavisnost Bangladeša koji se završio pre više od pedeset godina. Protesti su rezultovali promenom vlasti, pokazujući koliku snagu može imati bunt, kanalisan društvenim mrežama, a onda pretočen u proteste na ulici.
Ristić i Jelača naglasili su važnost digitalnog aktivizma, koji možda nije dovoljan za promene bez protesta na ulicama, ali činjenica da predstavnici i predstavnice vlasti govore o objavama mladih aktivista i aktivistkinja na konferencijama za štampu,pokušavajući da ih diskredituju, govori o tome da ih shvataju ozbiljno.
Od svog početka 2011. godine, Globalna nedelja medijske i informacione pismenosti predstavlja platformu za zainteresovane strane širom sveta da dele ideje i promovišu “medijsku i informacionu pismenost za sve”.
Istraživanja godinama ukazuju da je nivo medijske i informacione pismenosti u Srbiji mnogo niži u poređenju sa zemljama Evropske Unije, iako viši u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana. Prema indeksu medijske pismenosti Fonda za otvoreno društvo Srbija je na 31 mestu (od 41 zemlje), što je četvrti od pet klastera, gde su u prvom države koje beleže najbolje rezultate, a u petom one sa najnižim nivoom medijske pismenosti.
Među govornicima i govornicama panela našli su se i profesor Univerziteta Lagos u Nigeriji, Olunifesi Suraž, kao i predstavnici i predstavnice Instituta za medije i različitosti (Media Diversity Institute) iz Londona Milica Pešić, Jazan Abu Al Rouz i Hana Kojaković, koji su govorili o izazovima na Bliskom Istoku i u Velikoj Britaniji i Evropskoj Uniji.
