EN
[box align=’box-left’ id=’7323′]
Bombardovanjem te medijske kuće, 1999. godine ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti vojni cilj, piše u saopštenju UNS-a.
Za taj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od 10 godina, jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu posle pretnji da će zgrada biti bombardovana.
UNS u saopštenju ističe da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a, kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika, smatra ratnim zločinom.
UNS podseća da je Evropska federacija novinara (EFJ) na Skupštini u Beogradu 2011. godine pozvala svoje članice da se pridruže UNS-u i SINOS-u prilikom obeležavanja 23. aprila, Dana sećanja na 16 medijskih radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a.
UNS podržava i ceni dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika.
Takođe, UNS se pridružuje inicijativi Komisije da pozove Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka da promeni odluku i na svoju listu ubijenih novinara i medijskih radnika uvrsti i 16 radnika RTS-a, navodi u saopštenju to udruženje.
