ENZakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji je Skupština Srbije usvojila 29. aprila ove godine a koji je stupio na snagu 8. maja došlo je do drastičnog povećanja poreza doprinosa na autorske honorare. Umesto ranijih 33,7 odsto za zaposlene honorarce i 48,3 odsto za nezaposlene honorarce, od 8. maja doprinosi su 50,6 odsto za zaposlene i 76,8 za nezaposlene, što Honorarci Srbije, smatraju astronomskim iznosom.
Honorarci Srbije su u letku, koji su u subotu delili na beogradskim ulicama, napisali da je u trenucima ekonomske krize očekivano da se i za honorarce povećaju porezi i doprinosi, ali da je procenat za koji su ti nameti povećani apsolutno neprihvatljiv i neodrživ.
Najmanje plaćeni a plaćaju najveće poreze
„Honorarci su vitalna snaga ovog društva, kičma mnogih delatnosti i celog nevladinog sektora. Među honorarcima je ogroman broj mladih bez zaposlenja, kojima je honorarni angažman glavni način obezbeđivanja egzistencije, i nečuven je bezobrazluk ovako ih oderati porezima”, piše u letku.
Aleksandar Gubaš, koordinator Honoraraca izjavio je na Kalemegdanu, a prenosi Borba, da će honorarci istrajati u svojim zahtevima dok god ne bude izmenjen zakon i smanjeni porezi.
“Nećemo seći prste, ali ćemo biti istrajni, postoje i drugi načini da nateramo Vladu da nas sasluša”, rekao je Grubaš i izrazio očekivanje da će ih podržati Ministarstvo za omladinu i sport, jer su mladi najugroženiji ovim zakonom.
“Apsurdno je da oni koji su najmanje plaćeni, honorarci i nezaposleni, plaćaju najveći porez. Uvođenje ovih poreskih stopa blokiraće kulturno-umetničku produkciju u zemlji i izazvaće haos u funkcionisanju civilnog društva”, rekao je još Grubaš.
Na Kalemegdanu je odlučeno da se osnuje Krizni štab za stalno praćenje situacije u vezi s novim obračunavanjem poreza na autorske honorare. Štab bi trebalo da deluje kao grupa za pritisak na nadležna ministarstva i da informiše javnost jer ima dosta građana koji ne znaju da porez za nezaposlene sada iznosi 76,8 odsto. Honorarci Srbije izrazili su i podršku Ministarstvu kulture, koje je u svom saopštenju kojim osudilo nove poreske propise i njihov poguban uticaj na nacionalnu umetničku produkciju.
Brzo je stiglo pismo iz Ministarstva omladine i sporta u kome se iskazuje razumevanje da je povećanje poreza i doprinosa na autorske honorare “pogodilo mnogo mladih ljudi, posebno onih kojima je to jedini vid egzistencije”. “Povećanje poreza i doprinosa na autorske honorare, u ovom kontekstu, značiće manje sredstva za sam sadržaj aktivnosti jer će udruženja morati da odvoje više za poreze i doprinose za lica angažovana na sprovođenju aktivnosti”.
U pismu Snežane Klašnje, pomoćnice ministra za sport i omladinu, rečeno je da će predstavnici njenog ministarstva zatražiti sastanak sa Ministarstvom finansija kako bi “videli postoje li mogućnosti da ovaj problem bude rešen ili bar ublažen”.
Protest medijskih udruženja
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija nezavisnih lokalnih medija Lokal Press, ocenjuju da je nedavno usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, drastično otežan položaj medija u Srbiji.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je Narodna skupština Srbije usvojila krajem aprila, prepolovljeni su, a u velikom broju slučajeva i potpuno ukinuti, normirani troškovi koji se priznaju kao odbici od poreske osnovice prilikom isplate honorara autorima i nosiocima srodnih prava.
Ove izmene imaju posebno nepovoljan uticaj na medijske kuće, koje po prirodi svog posla zaključuju znatan broj autorskih ugovora, ali i na brojne samostalne novinare i druge autore i honorarne saradnike novina, radio i televizijskih stanica i nezavisnih produkcija. Ono što posebno iznenađuje jeste činjenica da izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje je inicirala Vlada Srbije, koincidiraju sa akcijama koje Ministarstvo kulture Srbije vodi na usvajanju seta kriznih mera za pomoć medijskom sektoru u prevazilaženju efekata svetske ekonomske krize.
Još jednom se pokazalo da odsustvo sveobuhvatne strategije razvoja medijskog sektora rezultira parcijalnim i kontradiktornim merama, od kojih niko neće imati koristi. Ovakve mere nužno rezultiraju daljim gubitkom poverenja u Vladu i iskrenost njenih namera da položaj medija poboljša. Umanjenjem, odnosno potpunim ukidanjem normiranih troškova kod autorskih ugovora, budžet se neće, a posebno ne značajno, popuniti, dok će, sa druge strane, realno i znatno viša poreska opterećenja obesmisliti sve mere koje su medijske kuće već preuzele u cilju racionalizacije sopstvenog poslovanja, kao načina prevazilaženja efekata krize.
U saopštenju NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Pres zahtevaju od Vlade Srbije i Narodne skupštine Srbije da bez odlaganja preispitaju negativne efekte poslednjih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i da opterećenja u odnosu na prihode od autorskih naknada vrate na prethodni nivo.
