ENPredstavnici policije, da bi umirili javnost, uporno danima ponavljaju kako je Interpol raspisao poternicu za Milanovićem, a ministar policije Dušan Mihajlović u isto vreme najavljuje „dekriminalizaciju i kadrovsku obnovu policije“.
Tu istu „dekriminalizaciju i kadrovsku obnovu“ u pogledu sudstva zahtevaće tzv. javnost i republička vlada nekoliko dana kasnije povodom „slučaja Bagzi“ i atentata na premijera Đinđića, kada će atentator na premijera Bagzi Milenković biti pušten na slobodu istim pravosudnim trikovima kao i u slučaju Milanovića: Četvrti opštinski sud preuzima predmet Bagzija Milenkovića od Drugog opštinskog suda (ili je bilo obrnuto, sad svejedno), i pušta atentatora na slobodu pod izgovorom da njemu, kao trgovačkom putniku „usled zadržavanja u pritvoru, sud ne želi da onemogući da obavlja svoju osnovnu delatnost i tako izdržava porodicu“. I tada kao i ranije obrazac je isti, a objašnjenja predsednice Vrhovnog suda, gospođe Leposave Karamarković podjednako su bestidna i predstavljaju ruganje svakoj logici, pravdi i pravu, jer upravo gospođa Karamarković potkopava i ruši svojim delovanjem same temelje institucije koju treba da predstavlja. Prema njenim rečima, sve je u najboljem redu i po slovu zakona, sudije su radile svoj posao kako treba oba puta, i u slučaju Milanovića i u slučaju Bagzija Milenkovića, iako su zločinci izmakli ispod ruke pravde, a sud je našao načina, pozivajući se na nekakve paragrafe, da pusti na slobodu i atentatora i ubicu. Prema novom Zakonu o krivičnom postupku, glasi njeno ekspertsko tumačenje, sudija nije bio obavezan da Milanoviću izrekne pritvor do odlaska na izdržavanja kazne, a „pravosuđe se ne može pozivati na odgovornost zbog toga što je on kasnije napustio zemlju“, što je dakako logično ali ipak neprimereno, kao što je logično ali neprimereno da intelektualni nivo, svest i logika srpskog pravosuđa bude na nivou deteta od šest godina, isto kao i Karamarkovićkina navodna jurisdiktička ekspertiza. Njeno autoritarno tumačenje „slučaja Bagzi“ još je zanimljivije; tu po njenom mišljenju, „nije bilo ni uslova ni razloga za pritvor“ (Danas, 1-2. mart 2003) jer je optuženi Milenković „imao prijavljeno mesto boravka i nije bilo opasnosti od bekstva“ – iako svi dobro znamo da je i u ovom slučaju optuženi pobegao, kao i da uredna boravišna prijava nikoga ne oslobađa od odgovornosti za planirani pokušaj ubistva!
U zemlji gde je uloga sudstva godinama unazad bila da održava minimum formalnog legaliteta, kompletno pravosuđe upleteno u slučaj Milanović demonstrira zavidnu umešnost u pravdanju sopstvenih postupaka i brojnih neobjašnjivih propusta. Sudija Radmila Dragičević-Dičić, u izjavi za B92 kaže: „Nismo imali predlog za pritvor, nismo imali okolnosti koje bi opravdale bojazan od bekstva“. To je materijalna neistina: lično je zamenik javnog tužioca Krsman Ilić podneo 21. juna 2002. zahtev Okružnom sudu da se optuženom Milanoviću odredi pritvor kao „jedina adekvatna mera obezbeđenja radi daljeg nesmetanog vođenja krivičnog postupka“.
Dragoljub Milanović je uhapšen tokom akcije „Sablja“ 3. aprila 2003. u vikendici kod Bara u Crnoj Gori, gde su ga sklonili pripadnici tzv. ‘zemunskog klana’ s namerom da „Milanovića vrate na javnu scenu Srbije kada dođe do smene vlasti“ (izjava svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka).
Premijer Đinđić je ubijen hicima iz snajperske puške 12. marta 2003, četiri dana nakon proklamovane desetoprocentne lustracije ministra pravde Vladana Batića, a ubile su ga „kriminalizovane i kadrovski neobnovljene snage“ države Srbije čiju je reformu na sva zvona najavljivao ministar policije Dušan Mihajlović nepune dve nedelje pre toga, dok je čekao na izveštaj Interpola o mestu skrivanja međunarodnog begunca od zakona Milanovića.
Istražni sudija Vučko Mirčić koji je pokazao najširi dijapazon nekompetentnosti tokom istrage protiv Milanovića, postavljen je na mesto jednog od trojice istražnih sudija Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala, koji se danas bave rasvetljavanjem ubistva Zorana Đinđića; okružni javni tužilac Krsman Ilić je unapređen u zamenika republičkog tužioca. Sudija Okružnog suda Radmila Dragičević-Dičić unapređena je na mesto sudije Specijalnog suda. Nebojša Glavaš je ostao predsednik Trećeg opštinskog suda. Njegov pomoćnik Velimir Lazović je od opštinskog postao sudija Okružnog suda. Predsednica Vrhovnog suda Leposava Karamarković i njen zamenik Zoran Ivošević otišli su u zasluženu penziju.
Nastavlja se
