ENDosad su izvršene samo takozvane istražne radnje; saslušani su svi njegovi pratioci iz Državne bezbednosti na dan ubistva, mnogi funkcioneri. I, mada je jasno koji su ljudi učestvovali u tom zločinu, tužilac i država ćute. Država je bolesna, a srpski narod je u bunilu, pod visokom temperaturom, istakao je Rajko Danilović.
Glavni uzroci tome su Slobodan Milošević i Mira Marković, okruženi sumnjivim osobama, pa čak i kriminalcima. Oni neće prezati ni od čega da bi nas poveli u provaliju, rekao je Slavko Ćuruvija na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare. * Prošlo je deset godina, a nije razrešena hronika najavljenog ubistva, kao što nije razjašnjena tiskana pozadina ubistva Zorana Đinđića, a još nije kasnoNada koju je iskazao Slavko Ćuruvija marta 1999. godine, nakon što je sudija Krsto Bobot izrekao njemu i novinarima Dnevnog telegrafa, čiji je bio osnivač i vlasnik, Zoranu Lukoviću i Srđanu Jankoviću kaznu od tri meseca zatvora zbog teksta „Optuženi kritikovao Milovana Bojića”, „Nadam se da neće streljati” nije se ostvarila.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999, u vreme NATO bombardovanja, na pravoslavni Uskrs, u centru Beograda. Novine čiji je osnivač i vlasnik bio Slavko Ćuruvija, Evropljanin i Dnevni telegraf, prestale su sa izlaženjem pre NATO intervencije u Jugoslaviji zbog kazni izrečenih po Zakonu o informisanju.
Evropljanin je kažnjen rekordno, 2,4 miliona dinara zbog teksta Pismo predsedniku, koji su potpisali Ćuruvija i Aleksandar Tijanić. U tekstu se konstatuje da je „ekstremistička grupa iz tri vladajuće partije zavela faktički vanredno stanje, suspendovala zakone i preuzela vlast u državi”. Zvuči aktuelno.
U tom teškom, nepodnošljivom vremenu, i danas vladajuća Socijalistička partija Srbije, čiji je partner odnosno rukovodilac bila Jugoslovenska levica, pljačkala je i pečatila medije po slovu Zakona o informisanju koji su napravili Vojislav Šešelj i tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić. Savršena je bila deoba vlasti, a atmosfera pripremljena da se neko ubije. „Država je bolesna, a srpski narod je u bunilu, pod visokom temperaturom. Glavni uzroci tome su Slobodan Milošević i Mira Marković, okruženi sumnjivim osobama, pa čak i kriminalcima. Oni neće prezati ni od čega da bi nas poveli u provaliju”, rekao je Slavko Ćuruvija na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare.
Nepunih mesec dana kasnije ubijen je ispred zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Ubistvo nije rasvetljeno uprkos obećanjima iz političkog i policijskog vrha, a jasno je da je iza zločina stajala država. I da je ubistvo najavio izvesni Miroslav Marković iz Ekspres politike, nameštenik jednog od najmračnijih bastiona Miloševićevog režima, tekstom pod naslovom Ćuruvija dočekao bombe, koji je u Drugom dnevniku objavila i državna televizija.
„Ni posle deset godina nije pokrenut krivični postupak protiv osoba koje su očigledno učestvovale u organizovanju i realizovanju zločina protiv Slavka Ćuruvije. Dosad su izvršene samo takozvane istražne radnje; saslušani su svi njegovi pratioci iz Državne bezbednosti na dan ubistva, mnogi funkcioneri. I, mada je jasno koji su ljudi učestvovali u tom zločinu, tužilac i država ćute”, kaže za e-novine Rajko Danilović, zastupnik Jova Ćuruvije, brata ubijenog novinara.
Danilović konstatuje da nema političkog raspoloženja da se ovaj slučaj rasvetli. „Moja su saznanja da je Mira Marković naručila to ubistvo. I da su u tome učestvovali novinari, poput autora teksta Ćuruvija dočekao bombe. A imamo idokaze da ga je Državna bezbednost, iako okolo padaju bombe, pratila na Uskrs pre deset godina. Imala je preča posla, a 27 ljudi je pratilo Slavka Ćuruviju i njegovu suprugu Branku Prpu. Imamo dokaze da je Milan Radonjić, šef beogradske SDB, povukao pratnju neposredno pred ubistvo. I svedoke koji su videli Ratka Romića, načelnika Šestog odeljenja DB za zaštitu važnih lica, na ulazu u kojem je Ćuruvija ubijen. Dakle, imamo sve dokaze, ali nemamo političku volju da se to procesuira”, kaže Rajko Danilović.
Razgovor Mire Marković i Slavka Ćuruvije bio je, prema svedočenju njegove supruge Branke Prpe, kratak: „’Šta vi ovo radite? Izazvaćete rat ogromnih razmera’, rekao je Ćuruvija. Onda je ona njemu rekla: ‘A vi hoćete da nas bombarduju’ On je odgovorio: ‘Pa, možda bi i trebalo da nas bombarduju, da konačno i vas skinemo’”.
To je uvod, sledi razrada: „Reč je, dabome, o Slavku Ćuruviji, koji je preko svog lista Dnevni telegraf učinio sve sto je ‘bilo potrebno’ kako bi ‘demokratskom Zapadu’, a i ‘zabludelim Srbima’, objasnio kako treba da se okrenu budućnosti koja je, jasno, ‘na Zapadu’. (…) Danas, kada te željno očekivane i prizivane bombe ubijaju Srbiju, izdajnici ćute. Ako čekaju da Srbi i Srbija budu pokoreni, uzalud čekaju. A ako su se nadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali” – presuđuje u komentaru Ekspresov komentator Miroslav Marković.
Prošlo je deset godina, a nije razrešena hronika najavljenog ubistva, kao što nije razjašnjena tiskana pozadina ubistva Zorana Đinđića. Još nije kasno.
Bojan Tončić
