ENAgencija Beta emitovala je u nedelju, 2. decembra, vest da je Sindikat novinara „Politike” zatražio smenu glavnog i odgovornog urednika Ljiljane Smajlović, kao i kompletnog menadžerskog tima sa generalnim direktorom Srđanom Janićijevićem na čelu. Beta je javila da se u saopštenju Izvršnog odbora sindikata dostavljenog toj agenciji navodi da je smena zatražena zbog toga što Smajlovićeva, za koju se navodi da je dovedena spolja i mimo želja redakcije, stalno zapošljava „sebi bliske i nekompetentne ljude” i ne želi da se osloni na zatečeni sastav. Dodaje se da su zaposleni u više navrata pokušavali da menadžment kuće upozore na konstantno pogoršanje opšte situacije, ali da su predlozi ignorisani ili su nuđena neprihvatljiva rešenja.
„Istovremeno, list provladine tradicije pretvara se u propartijsko glasilo. Smatramo da je to pogubno i za delove vlasti i za novinu. Rezultat je gubitak ugleda i pad tiraža”, navodi sindikat.
Saopštenje Izvršnog odbora je potpisalo devetoro novinara: Slobodan Samardžija, Dušica Pavićević, Marko Lakić, Boško Jakšić, Ljubodrag Stojadinović, Zoran Anastasijević, Novica Kocić, Milan Janković i Ivan Cvetković. Ljiljana Smajlović rekla je Beti da nijedan od četiri sindikata te kuće nije zvanično zatražio njenu smenu i da će se o tome izjasniti tek nakon što čuje zvaničan stav sindikata.
Naime, u redakciji „Politike” od petka posle podne vladala je izvesna konfuzija oko toga ko stoji iza navodnih zahteva Sindikata novinara „Politike”, koji okuplja oko 15 odsto zaposlenih u kompaniji. Rukovodstvo tog sindikata je prvo poricalo da je poslalo pismo javnosti, puno optužbi na račun rukovodstva „Politike”, koje je još u petak (sa elektronske adrese [email protected]) otišlo na adrese mnogih redakcija. Isto rukovodstvo posle nije moglo da se odluči koja od tri ili četiri verzije ovog pisma, koje su tokom vikenda kolale internetom, predstavlja onu iza koje zaista stoji Izvršni odbor tog sindikata. Potpredsednica Sindikata Dušica Pavićević tražila je u nedelju uveče da se sa „Politikinog” sajta skine Betina vest o zahtevu za smenu jer nije autentična. Dežurni urednik „Politike” je od Bete dobio obaveštenje da je ova agencija kao autentično prihvatila pismo koje joj je stiglo sa elektronske adrese novinarke „Politike” Snežane Bogdanović, koja, doduše, nije bila potpisnica spornog pisma, ali je prihvaćena kao relevantan izvor za vest, jer se pozvala na „dugogodišnje prijateljstvo sa (direktorom Bete) Ljubicom Marković”.
Već u ponedeljak situacija se promenila: ispostavilo se da Izvršni odbor (ojačan kolumnistima Boškom Jakšićem i Ljubodragom Stojadinovićem) zaista zahteva smenu glavnog urednika, ali ne i smenu generalnog direktora „Politike”. Novi zaplet potiče otuda što je Boško Jakšić početkom vikenda ponudio generalnom direktoru Srđanu Janićijeviću skidanje sa „liste za odstrel”. Janićijević je odbio razgovor o ponudi, a u pozivu Sindikata novinara PNM za današnju konferenciju za novinare kaže se da Sindikat traži „utvrđivanje odgovornosti” Janićijevića.
Nezadovoljstvo dela novinara okupljenih oko ovog sindikata ispoljeno je u redakciji prvi put krajem oktobra ove godine, kada je povedena sindikalna borba protiv obaveznog osmočasovnog radnog vremena. U „Politici” je, naime, u toku restrukturisanje i uvođenje nove sistematizacije radnih mesta, koje će ugroziti pozicije onih kolega koje ne pružaju maksimalan doprinos listu, a veruju da imaju pravo na privilegije stečene proteklih decenija. Tako je Sindikat novinara PNM krajem oktobra saopštio da je protiv uspostavljanja „administrativnog radnog vremena”. Jedan od članova Sindikata je na sastanku s menadžmentom kuće, održanom 8. novembra, rekao i sledeće: „Nezadovoljstvo u ′Politici′ je veliko, jer, da nije tako, ne bismo mi sedeli u ovo doba ovde, već bismo ležali u krevetu”. Sastanak je, inače, održan u devet časova ujutru.
Potpisnik ovih redova, kao glavni urednik „Politike”, juče je u obraćanju novinarima „Politike” na sledeći način komentarisao najtežu optužbu Sindikata, onu o pretvaranju lista provladine tradicije u „propartijsko glasilo”. „Tu tvrdnju demantuje već i sama činjenica da ′Politika′ koju ja uređujem redovno objavljuje kolumne u kojim Boško Jakšić pronalazi sve ingenioznije razloge da se Kosovu što pre da nezavisnost. Mislim da je važno da ′Politika′, u podeljenoj i posvađanoj Srbiji, bude list otvoren za sve političke opcije, iz kog će čitaoci moći da saznaju čitav spektar političkih mišljenja u društvu. Ali, da nema ′Politike′, jedino partijsko glasilo koje bi objavljivalo Jakšićeve kolumne bilo bi partijsko glasilo Liberalno-demokratske partije, jer je to jedina partija koja deli Jakšićevu politiku prema Kosovu. Čovek koji u vreme Hadži Dragana Antića ni u akrostihu nije smeo da napiše nijednu kritičku reč protiv vlasti, tek je u poslednjih godinu dana konačno prikupio hrabrost (i dobio slobodu) da u ′Politici′ napiše ono što zaista misli“.
Lj. S.
