ENDeo beogradske štampe prevrće Ivanove mrtve kosti. Kao što „mrtve kosti ne dele megdane“, tako se istine bore dok stoje i postoje. Vraćanje u prošlost istinama čisti duše i otrežnjuje – rekao je juče Vukašin Stambolić, brat Ivana Stambolića, predstavljajući knjigu „Žrtve“ – obimni intervju koji je Slavko Ćuruvija uradio sa Ivanom Stambolićem, a koji je dobio posebnu simboliku nakon zločina izvršenih nad Ćuruvijom i Stambolićem.
Vukašin Stambolić, koji je i priređivač knjige, podsetio je da je bio saučesnik i svedok nastajanja Ivanovih borbi i saznanja, i da „u tom svojstvu predajem živoj misli Ivanove razgovore onakve kakvi su ostavljeni“.
Najveći deo knjige „Žrtve“, čiji je izdavač beogradsko „Udruženje Nauka i društvo Srbije“, predstavlja ravnopravni i tolerantni razgovor u kome je izražena individualnost, samostalnost i delikatnost jednog političara, i prodornost jednog osvedočenog i ambicioznog novinara. Ivanov brat podsetio je juče da je jedan praćen i kontrolisan akcijom „Arhiv“, a drugi je praćen akcijom „Ćuran“. I jedan, i drugi, nisu podnosili šovinizam, hrabro su se rvali sa režimom Slobodana Miloševića i nije slučajno što su sagovornici postali tragične žrtve istog zločinačkog režima, što su ih, naglašava Vukašin Stambolić, likvidirali najamnici tog režima.
Ova knjiga – intervju, nastala je u vreme Ivanovog „smišljenog i dosledno praktikovanog ćutanja, i dok je Ivanu bila primarna težnja da otkriva dublje ‘korene stvari’, Ćuruviji je bila primarna žurba da što pre i po svaku cenu, pa čak i senzacionalno izađe u javnost“, što je dovelo do „dva privremeno suprotstavljena odnosa i dva postupanja“, jer je Ćuruvija bez Stambolićeve saglasnosti počeo da objavljuje delove njihovih razgovara, čemu se Stambolić suprotstavio.
Vukašin Stambolić je juče ukazao na „tri Ivanove suštine“: Prva su reforme, pri čemu je Ivanov brat podsetio da je Skupština Srbije samo 15 dana pre Osme sednice usvojila projekat reforme ustavnog uređenja Srbije. Drugu „suštinu“ predstavlja Ivanov antistaljinizam, a treću „suštinu“ Ivanovo zalaganje za saradnju sa drugim narodima i državama, kao i žestok otpor šovinizmu, uključujući i onaj srpski.
Priređivač je rekao i da je bilo mnogo pritisaka da ova knjiga ne izađe, ali nije hteo da precizira ko je vršio te pritiske, ali će to reći „kad zatreba“. On se zahvalio i svima onima koji su pomogli ovu knjigu, pominjući bivšeg urednika Danasa Grujicu Spasovića, profesora Todora Kuljića, Dragoslava Ratkovića, Nebojšu Popova i Branku Prpu koja je i prisustvovala razgovorima u Herceg Novom gde je Ćuruvija uradio dve trećine intervjua sa Stambolićem.
– Treba istaći da su Stambolićeva sećanja više od običnog, prosečnog, lično obojenog viđenja prekretničkih tačaka u srpskoj politi ci. Premda ne potcenjuje svoj učinak, Stambolić ne solunaši. Bio je reformistički levičar, političar sa uverenjem – istakao je Todor Kuljić u svom tekstu koji je uvršten u knjigu.
Z. Panović
