EN
Aminijeva smrt kasnije tog dana pokrenula je talas masovnih protesta širom Irana koji i dalje traju, skoro tri nedelje kasnije u različitim delovima zemlje, uprkos gušenju vlade.
Fotografija Amininih roditelja je takođe bila jedna od poslednjih stvari koje je Hamedi, koja je radila za proreformski dnevnik Šark, objavila pre nego što je nekoliko dana kasnije uhapšena i njen nalog na Tviteru naveden kao suspendovan.
„Jutros su obaveštajni agenti upali u kuću moje klijentice Nilufar Hamedi, uhapsili je, pretresli njenu kuću i zaplenili njene stvari“, napisao je Hamedijev advokat Mohamed Ali Kamfiruzi na Tviteru 22. septembra.
Hamedi nije optužena i nalazi se u samici u iranskom zatvoru Evin, napisao je on.
Suočene sa jednim od najsmelijih izazova Islamskoj Republici od revolucije 1979. godine, vlasti su upotrebile silu da suzbiju najveću javnu manifestaciju neslaganja u poslednjih nekoliko godina.
Najmanje 185 ljudi, uključujući 19 maloletnika, ubijeno je, stotine povređeno, a hiljade su uhapsile snage bezbednosti, prema grupama za ljudska prava. Iranska vlada je saopštila da je ubijeno više od 20 snaga bezbednosti i da će istražiti smrt civila.
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) pozvao je iranske vlasti da „odmah i bezuslovno oslobode sve novinare uhapšene zbog njihovog izveštavanja o smrti Mahse Aminija i protestima koji su usledili”.
Prošlog meseca je rečeno da su snage bezbednosti pritvorile najmanje 28 novinara, uključujući Hamedi.
Prijatelji Hamedi opisali su je kao hrabru novinarku koja se strastveno bavi ženskim pitanjima i pravima. Njeni istraživački članci pokrivaju teme kao što su samospaljivanje žena koje trpe porodično zlostavljanje, a intervjuisala je i porodicu Sepideh Rašno, iranskog pisca i umetnika, koji je uhapšen u julu zbog prkošenja islamskom kodeksu oblačenja.
„Uvek je prelazila svoje granice da bi bila glas žena bez glasa koje su lišene prava, bilo zbog svojih očeva, muževa ili društvenih ograničenja“, rekla je jedna njena prijateljica za Rojters, iz straha od odmazde.
Iranske vlasti su za nasilje okrivile niz neprijatelja, uključujući naoružane disidente iranskih Kurda, a Revolucionarna garda je nekoliko puta napala njihove baze u susednom Iraku tokom poslednjih nemira.
„Nadamo se da će se Hamedi vratiti u kancelariju. Stavite torbu na sto, pišite o uskraćenim i anonimnim ženama koje su žrtve predrasuda u Iranu“, napisao je njen urednik Shahrzad Hemmati 11. oktobra.
