EN
Na osnovu svedočenja i podataka sa baznih stanica, Kecman tvrdi da je Ratko Romić ulicom pratio Slavka, a Miroslav Kurak sedeo u belom golfu. Romić ga kratko poziva, Kuraku treba pet-šest sekundi do prolaza u kome je Slavko ubijen.
Kecman objašnjava i zašto je nemoguće da je postojalo treće, NN lice, koje je prvostepeno sudsko veće Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal samo kreiralo i ubacilo u presudu.
Cenzolovka: Da li možete da nam razjasnite neke od ključnih dilema, kada je u pitanju suđenje četvorici optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije – u prvostepenoj presudi imamo to famozno NN lice kao izvršioca ubistva, zbog čijeg je uvođenja oborena presuda na apelaciji. S druge strane, imamo optužnicu koja tvrdi da je Ćuruviju ubio Kurak, a da je Romić udario Prpu pištoljem. U intervjuu za Cenzolovku, pred početak suđenja 2015. godine, rekli ste da ste do kraja rasvetlili i da tačno znate ko je ubio Slavka Ćuruviju. Kako Vi vidite uvođenje NN lica u celu priču, šta o tome kažu dokazi koje ste prikupili?
Kecman: Prvostepeno sudsko veće je to uradilo iz meni nepoznatog razloga. Ako imate svedoka koji kaže da su u prolazu bila dva čoveka, pa gde je taj treći pored te dvojice? Branka Prpa, koja je jedini neposredni svedok, kaže da je, kad je pala posle udarca pištoljem u glavu, videla dva čoveka…
Cenzolovka: Odbrana tvrdi da Kurak izgleda drugačije od čoveka koga je Prpa opisala?
Kecman: U tom trenutku, kako ona svedoči, od rafala se diže prašina u tom prolazu, ne vidi se dobro – oni su u tamnom prolazu, ona dobija udarac… Garantujem vam da je ona, u tom trenutku, mogla videti samo koliko je osoba iza nje. Sve ostalo je diskutabilno, verujte mi.
Lično sam joj pokazivao fotografije lica iz tog vremena koja su se dovodila u vezu sa ubistvom, pošto je bio bačen spin (da je ubica Ćuruvije kriminalac Luka Pejović, prim.nov.). Da je ona u tom prvom momentu prepoznala tu osobu, ona bi rekla: „Da, to je ta osoba.” Ali ona je doslovce rekla, citiram: „On liči likom. Nije taj. Podseća na izvršioca.”
Ako uporedite te slike, videćete da su u to vreme sličnih fizionomija i jedan i drugi. Konkretno mislim na tu osobu koja je služila kao spin i osobu kojoj je napisana krivična prijava.
Cenzolovka: Romić i Luka Pejović ili Kurak i Luka Pejović?
Kecman: Kurak i taj. Da je Prpa mogla da prepozna – to bi bio kraj. Bila bi napisana krivična prijava tom (Pejoviću, prim nov.)… Ali nije, ona je rekla: „Ne, samo liči.”
Ubeđen sam da nije mogla da vidi sa 100 posto sigurnosti i to da upamti tako da bi mogla, bez griže savesti, da izađe pred sud, u nekog uperi prstom i kaže: „Da, to je taj.”
Spin o Luki Pejoviću nastao iz želje za spektaklom
Cenzolovka: Kako ste u to vreme tumačili to što ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović na kolegijumima MUP-a (prema svedočenju generala policije Dragana Karleuše) govori da je Luka Pejović ubica Ćuruvije, pa onda i na konferenciji za štampu kaže: „Otkrili smo ubicu Ćuruvije.” Iako tada imaju samo svedočenje Prpe koje kaže da Pejović „liči”?
Kecman: To treba pitati njih. Ja sam i razgovarao sa bivšim ministrom. Kada sam mu postavio to pitanje, on je rekao da su mu tako rekli. Najpre ovi načelnici koji su u resoru. Svi u tom ludilu hoće neki spektakl, a nisu proverili dovoljno te informacije.
Cenzolovka: To je napravilo ogromnu štetu i tada istrazi i danas na sudu…
Kecman: Pa jeste. To kad se ponavlja stalno…
Cenzolovka: Dakle, Vi tvrdite da je RDB pratio Slavka do nekoliko sekundi pre ubistva, da su to oni apsolutno znali i da priča o NN licu, kao što ste rekli, ne stoji…
Kecman: Da li ste bili u Ulici Ive Lole Ribara? Da li ste videli gde je semafor, onaj gde su operativci, koji su pratili Ćuruviju, stali u kolima posle prekida pratnje? I kad iskusan radnik Devetog odeljenja u retrovizoru vidi Slavka Ćuruviju i Branku Prpu da skreću i kaže „važi 47”, to znači da objekat ulazi u stan.
Cenzolovka: U ovom slučaju, prolaz gde je Slavko ubijen.
Kecman: Da, u prolaz. I par sekundi, koliko treba čoveku da napravi pet-šest koraka…
Cenzolovka: Vi, dakle, tvrdite da NN lice, to treće lice koje, prema presudi prvostepenog suda, ubija Slavka, u ovom slučaju uopšte nije u skladu sa dokazima koje ste Vi prikupili?
Kecman: Pa nema ga na baznim stanicama. Nema ga u komunikacijama. To je prvo i osnovno. Moralo bi da ostavi trag to neko treće NN lice – ali nema ga. Identifikovani su svi mobilni brojevi koji su bili tad, u to vreme, tu u blizini lica mesta, a vezuju se za konkretan događaj. I svi su pripadnici RDB-a.
Teorija o NN licu – otpada
Cenzolovka: Vi tvrdite ono što piše u optužnici – da imate dokaze da su Kurak i Romić izvršili ubistvo Slavka Ćuruvije?
Kecman: Tako je. Ponavljam – da je to uradilo neko treće lice, ostao bi neki mobilni broj, koji nije identifikovan. Bilo bi osnova za njegovo uvođenje da je postojao trag u komunikaciji sa njima, sa Radonjićem i sa Markovićem. Razumete. Morao bi da bude tu, ali ga nema. Nema ga uopšte na baznoj stanici. Nema nikakvog novog broja telefona u blizini lica mesta, ni 10. ni 11. aprila.
Tako da ta teorija o NN licu, kao trećem licu – otpada. To je, po mom mišljenju, sudsko veće ubacilo u ceo proces da bi sve ovo išlo ovako kako ide. Mada je i presuda na 100 godina (za četvoricu optuženih, prim.nov.) potvrđena od strane istog sudskog veća, koje je uvelo NN lice…
Cenzolovka: Čudno, zbunjujuće zvuči takva presuda imajući u vidu uvođenje NN lica u nju, što je oborilo presudu na apelaciji. Sudsko veće je to moralo da zna.
Kecman: Evo jednog pitanja za one koji govore o trećem licu. Kad su ti ljudi, Romić i Kurak, bili kod nas u SBPOK-u, u vreme Sablje i tokom istrage, ponudili smo im da izađu na poligrafsko testiranje u vezi sa ubistvom Ćuruvije i da skinu sa sebe sumnju da su izvršioci tog krivičnog dela. Da li bi onaj ko nije umešan prihvatio? Normalno. A onaj ko je umešan? Gledao bi kako da to izbegne, da ne prihvati, da ovo, da ono…
Pođimo samo od te sitne stvari – poligrafa – koji nije dokaz na sudu, ali opet može da bude dobar pokazatelj. Što je bio problem da se poligrafski testiraju svi ovi koji kažu da su nevini, a dovode se u vezu sa ubistvom? Da im na kraju kažemo: „Izvinjavamo se, nije to tako kako smo mislili.”
PA ČEKAJ! PUSTI ME DA PRIČAM ŠTA MI JE ČOVEK REKAO!
Cenzolovka: Nikome nije jasno zašto je sudskom veću trebalo tri godine da Vas pozove kao svedoka, a toliko ste dokaza prikupili, ispitali toliko svedoka, najviše znate o celom slučaju…
Kecman: Znam šta je sudija htela. Htela je da me pita neke opšte stvari, kako sam došao do podataka sa baznih stanica. Da pričam tehničke podatke. Sudsko veće je reklo: „E dobro nemoj ništa više…”
Pa čekaj! Pusti me sad da pričam šta mi je čovek rekao.
Nisu mi dozvolili, kad ja predsednici veća kažem: „Da, bio sam u RDB-u, u beogradskom centru, čitao sam dosije ’Ćuran’…” – „Stanite, nisam Vas to pitala!”
Pa čekajte ljudi…
Cenzolovka: Možete nam sad reći šta ste pred sudom hteli da kažete?
Kecman: Došao sam u RDB da tražim dosije, jednom, pa drugi put, pa treći put… Pa kad nisu imali kud. Zoran Stijović (bivši radnik RDB-a) mi je dao neke konkretne stvari, onda sam dobio dosije. Verujte mi da tog momenta, kad sam dobio dosije, sve mi je bilo jasno, šta je motiv ubistva Ćuruvije.
Pazite, dva čoveka su bila u to vreme na toj – nazovi kako hoćeš, pomoćni dosije, papir, nebitno je, omot… – Slavko Ćuruvija i Aleksandar Tijanić, Tijanić je broj dva. E vidite, s tim čovekom mi nisu dozvolili da obavim informativni razgovor.
Cenzolovka: Sa Tijanićem?
Kecman: Da.
Cenzolovka: Zbog čega?
Kecman: Ne znam. Meni neobjašnjivo. Zbog čega? Ne vidim razlog. I onda vidite genezu, da je pozivao na rušenje Miloševića, po modelu u Rumuniji. I sve ti je jasno. Ne treba da čitaš dalje, ne treba da ideš dalje. I onda imaš dole kontakte – iz ove ambasade, iz one… I normalno, kad imaš sve ove stvari – prosto ko knjiga.
Romić prati Slavka ulicom, Kurak izleće iz belog golfa
Cenzolovka: Da li možete da rekonstruišete ubistvo? Da li znate gde su stajali Romić i Kurak kada su oni prolazili ulicom i ulazili tamo?
Kecman: Romić je preuzeo praćenje Slavka Ćuruvije od momenta prekida.
Cenzolovka: Znači on je išao iza njih Ulicom Ive Lole Ribara?
Kecman: On je, po mom mišljenju, išao ulicom, a izvršilac je sedeo u vozilu – najverovatnije u belom golfu. Kad je preuzeo praćenje, bazne stanice pokazuju da je kratko pozvao Kuraka. Ne znam šta mu je rekao, ali poziv je bio kratak i verovatno je rekao samo „preuzeo”, „kreće”, tako nešto. Bilo je sasvim dovoljno vremena da se on pripremi, da se spoje, da zajedno uđu u prolaz.
Cenzolovka: Na sudu smo videli da su svedoci iz Devetog odeljenja najčešće izgovarali „ne sećam se”. Neki su među njima delovali toliko konfuzno da smo se pitali šta im se dogodilo…
Kecman: Svi ti svedoci su prošli jako ozbiljnu proceduru u javnoj bezbednosti. Pre toga su je prošli u RDB-u i verovatno im je skrenuta pažnja da, ukoliko tamo žele da nastave da rade i primaju platu, moraju da se povinuju propisima, pravilima i naredbama koje dobijaju od neposrednog starešine.
Oni su ozbiljna ispitivanja prošli kod nas u policiji. Tada smo shvatili da je određeni broj ljudi i psihički popustio zbog tih stvari. Pojedini su bili na lečenjima, neki su promenili radno mesto, ali su ostali dosledni svojim izjavama – „ne sećam se, bilo je davno” itd.
Ipak – određeni broj ljudi nam je sve tačno rekao, konkretno, potvrdili su. Ćuruviju je tajno pratilo najmanje 27 pripadnika Devetog odeljenja, možda ih je bilo i više. Oni koji su ga pratili na dan ubistva, posle toga su se svi našli zajedno. Tada su shvatili da su opet zloupotrebljeni, na isti način kao što su bili za Ibarsku… Ljudi su radili svoj posao.
Radosaljević jedini iskren, ali se uplašio na suđenju
Cenzolovka: Ali zašto baš zbog toga, što su radili svoj posao, nisu progovorili? Tog dana je pucano u Slavka, u slobodu medija, u slobodu izražavanja… Ali je pucano i u Službu. Onaj ko je prekršio zakon, ko je zloupotrebio tajnu policiju, o čemu se puno govorilo na ovom suđenju, pucao je samim tim i u Službu. Zašto nisu progovorili bez obzira na taj strah? Posle svega, imamo osećaj da takva Služba i dalje vlada ovom državom, da vladaju mračna pravila te Službe, koja je zloupotrebljena čak i za ubijanje ljudi.
Kecman: Ima nekoliko odgovora na to vaše pitanje. Jedan je njihov način razmišljanja: „Nisam ja to uradio, ja sam samo radio svoj posao, sve sam radio po naređenju načelnika, svog pretpostavljenog, trebalo je da oni daju sve informacije o tom ubistvu.”
Drugi način razmišljanja: „Ja moram ostati tu da radim, neću da izgubimo posao.”
To su bili ljudi sa srednjom stručnom spremom, niko nije imao fakultet, zasnovali su radni odnos, imali lep posao koji su voleli.
Da je neko progovorio, pitanje je da li bi ostao u Službi, na koji način bi se ophodili prema njemu, kako bi se ponašali prema njegovoj porodici, od čega bi živeo…
Džigi, jedan od njih, krenuo je stranputicom – upravo onaj koji je rekao da je video belog golfa iz Devetog odeljenja na licu mesta, pa je posle promenio iskaz.
Cenzolovka: Aleksandar Radosavljević? On je pred sudom, kako smo svi mogli da vidimo, delovao konfuzno, smušeno, kontradiktorno. Rekao je da je uplašen. Odgovorio je da pretpostavlja da su mu šefovi rekli da o ubistvu Slavka Ćuruvije ne priča? On je, 2007. godine u istrazi, rekao da je video beli golf u blizini mesta ubistva, da bi pred sudom, na direktno pitanje predsednice veća o tome zašto sada kaže da nije video beli golf, rekao: „Ne, nisam video, nisam, ali… Otkud znam.”
Kecman: Aleksandar „Džigi” Radosavljević je rekao da je beli golf video. Dobro se sećam da je rekao i to da taj golf nije imao neku lajsnu na vratima, da ga je po tome zapamtio. Definitivno je jedini među pripadnicima Devetog odeljenja bio iskren u vezi sa belim golfom.
To na suđenju nije ponovio jer je bio uplašen. A i kako ne bi bio uplašen, kad je njegov rođak ubijeni pripadnik RDB-a Momir Gavrilović (izrešetan posle sastanka u kabinetu tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice, prim.nov.).
U državnim službama mehanizmi su jako suptilni, zastrašuju ih tako da ne možeš neposrednom rukovodiocu dokazati da ti je to uradio, ali on će te polako kinjiti, mobingovati, degradirati, neće ti dati ništa. Na kraju ćeš se osećati totalno beskorisno, nebitno. Ili ćeš oboleti ili ćeš gledati da promeniš posao, da odeš iz te institucije. To je ludo vreme bilo, borio si se za svoj život.
Cenzolovka: Neki iz Službe, koji nisu hteli da ćute o zloupotrebama, prošli su drastično, kao Vladimir Nikolić, šef odeljenja analitike u vreme ubistva, koji je najpre dobio otkaz, a onda uhapšen.
Kecman: Da, on je „zaglavio” robiju u Zabeli. I da li radnicima Devetog odeljenja treba tako nešto u toj celoj situaciji? A znaju da nisu povukli obarač, da su radili svoj posao…
Zoran Pavić, načelnik pratećeg odeljenja, koga je Radonjić kritikovao – je umro. Cvijetin Milinković, dežurni načelnik na dan ubistva, koji je upisao Radonjićeve naredbe u dnevnik dežurstva – je umro.
Cenzolovka: Da li postoji nešto sumnjivo u vezi sa njihovom smrću?
Kecman: Ne znam. Psiha je tu bila, možda? Nešto što je čoveku otežavalo život.
POLITIČKA PODRŠKA
Cenzolovka: Da li ste ikada osetili da imate političku podršku za istraživanje ovog slučaja?
Kecman: Znate šta je politička podrška za mene? Dozvoli mi da radim svoj posao bez pritisaka. I po zakonu. Nemoj mi svakih pet minuta: „E šta ima?” Od tog posla nema ništa.
Politička volja je da iznedri takav sistem, da iz policije iznedri ljude koji će stepenicu po stepenicu ići i raditi svoj posao. Da ti ljudi dođu na pozicije i da tamo mogu da rade svesno i trezveno, da kažu: „Čekajte ljudi, nismo dobro uradili lice mesta, hajde ponovo da to radimo.”
Cenzolovka: Iskazi Zorana Pavića i Cvijetina Milinkovića, mada su oni među najvažnijim svedocima, nisu među dokazima pred sudom, a njih više nije moguće dobiti pošto su umrli. Da li ste pričali s njima?
Kecman: Ne mogu da se setim da sam razgovrao sa pokojnim Zoranom Pavićem, mislim da je on pre toga umro. A sa Cvijetinom sam pričao. Jasno mi je kao dan. To šta je čovek rekao sam rekao na suđenju onoliko koliko me predsednica sudskog veća nije sprečila da kažem.
Jasno je kao slika: kao što sam vam ranije rekao, posle svih primenjenih mera i radnji, jedina zakonita mera bila bi lišenje slobode i sprovođenje sudiji za krivično delo, ukoliko je takvo delo dokazano. A ne fizička likvidacija „objekta”.
Vreme ubistva nije sporno
Cenzolovka: Vi ističete kako je ključ rešavanja i najtežih slučajeva policijski kvalitetno obrađeno mesto ubistva. Kako je u ovom slučaju moguće da se podatak iz optužnice, o vremenu ubistva Ćuruvije, i onog ko je obrađivao lice mesta, razlikuju? U optužnici se kaže da je to bilo između 16.37 i 16.45, dok je na uviđaju sa lica mesta zabeleženo da je to 17 sati.
Kecman: To je orijentaciono vreme. Onaj ko je došao na uviđaj, konstatovao je to vreme, ubistvo se desilo ranije. Tehničar je došao iz policijske stanice Stari grad ili iz „Dvadeset devetog”. To je blizu, stigli su za 15 minuta. Konstatovao je 17 sati, to je vreme kad su bili na licu mesta.
To se sve tačno može utvrditi. Shodno svim ovim prikupljenim podacima o komunikacijama i tome gde su oni bili, znamo kada su izvršioci pobegli sa lica mesta, tako da je u to vreme ubistvo već izvršeno. Nešto pre 17 časova, oni su otišli. Normalno da će odbrana da se uhvati za taj momenat kada je došao tehničar i napisao izveštaj.
