ENBeograd – Sve je više indicija da je Momir Gavrilović (42), penzionisani pukovnik Državne bezbednosti Srbije, ubijen zato što je kolegama u Javnoj bezbednosti izneo saznanja o likvidaciji Slavka Ćuruvije i pokušao da im pomogne u rešavanju ovog zločina.
Izvor „Novosti“ blizak istrazi navodi da će se rasvetljavanjem ili ubistva Ćuruvije ili Gavrilovića – rešiti i ono drugo! Na to ukazuju mnogobrojni tragovi, ali i svedočenje nekih od pripadnika „zemunskog klana“, koji su javno govorili o krvavom uklanjanju ljudi koji imaju saznanja o ubistvu novinara.
Policijska istraga o ubistvu vlasnika lista „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ najdalje je odmakla posle formiranja „Poskoka“ krajem 2000. godine, kada su i neki od pripadnika ove jedinice tajno razgovarali sa Gavrilovićem. Koliko je bilo opreznosti svedoči i podatak da o tome nisu hteli da obaveste ni pretpostavljene, jer se nije znalo „gde cure informacije“.
Ipak, da su na pravom tragu svedoči podatak da je nekako u isto vreme likvidiran Luka Pejović, za koga su postojala operativna saznanja da je „možda umešan u ubistvo Ćuruvije“. On je ubijen samo dve nedelje po formiranju „Poskoka“, kome je jedan od glavnih zadataka bilo upravo rešavanje likvidacija iz prošlosti. Nova vlast, nastala posle petooktobarskih promena, želela je da se neki od tih zločina što pre reše.
Nekako u to isto vreme i Gavrilović je počeo da „sarađuje“ na istim pitanjima, verovatno kako bi se i sam preporučio za neko od mesta u DB čije se reformisanje čekalo i najavljivalo. Početkom 2001. saslušavani su mnogobrojni pripadnici beogradskog Centra DB, koji su radili na Ćuruvijinom praćenju i koji su listom potvrđivali navode koje je dao Gavrilović.
Onda se i sam penzionisani pukovnik DB našao na meti ubica. Momir Gavrilović likvidiran je početkom avgusta 2001. godine ispred zgrade u kojoj je živeo u Novom Beogradu. Ono što je nekoliko dana kasnije zaprepastilo celu srpsku javnost je podatak da je nekoliko sati pre smrti bio u kabinetu tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice.
Navodno,izneo je dokaze o saradnji kabineta srpskog premijera Zorana Đinđića sa surčinsko-zemunskim klanom. Tada je počeo pravi „rat“ saopštenjima između dva kabineta, a istraga je utvrdila da Gavrilović nije ostavio pisane tragove. Dvadesetak dana kasnije čelni ljudi MUP Srbije, a pre svih kapetan Dragan Karleuša, zamenik načelnika UBPOK (u međuvremenu je „Poskok“ ukinut), pročitali su personalni dosije i informacije o Gavriloviću koje im je dostavila Državna bezbednost.
Žrtva je predstavljena kao „okoreli kriminalac“. Gavrilović je, prema tom dosijeu, učestvovao u nekoliko beogradskih likvidacija, imao privatan zatvor, ucenjivao, reketirao, mučio ljude…
Činilo se sve da se stvori utisak kao i da nije velika šteta što je likvidiran. U to vreme tajnom srpskom policijom, koja je „sastavila“ pomenutu biografiju nekadašnjeg pukovnika DB, „carovali“ su Milorad Bracanović i Milorad Ulemek.
Posle atentata na premijera Zorana Đinđića, u policijskoj akciji „Sablja“, počela su da se rasvetljavaju mnoga zlodela iza kojih je stajao „zemunski klan“, ali i neki pripadnici Ulemekove Jedinice za specijalne operacije. Ponovo se aktuelizovao i „Slučaj Ćuruvija“. Uhapšeni su i neki koje je pomenuo Gavrilović, pre svih Ratko Romić, ali je ubrzo pušten. Sve vreme je negirao da ima veze sa likvidacijom novinara.
Ipak, naknadnim proverama utvrđeno je na osnovu analize baznih stanica mobilne telefonije, da su Romić, kao i Miroslav Kurak u vreme ubistva bili u neposrednoj blizini mesta gde je ubijen Ćuruvija. Tokom svedočenja u Specijalnom sudu svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, koji je i sam saslušan u istrazi o ubistvu Ćuruvije, izneo je podatak da su Milorad Ulemek i Dušan Spasojević planirali da ubiju Kurka i Romića, a da su na njihovom praćenju radila braća Miloš i Aleksandar Simović.
Prema sumnjama koje se i danas proveravaju, Ulemek i „zemunci“ hteli su da ubiju ovu dvojicu kako bi se, posle Gavrilovića, i poslednji potencijalni svedoci likvidacije Ćuruvije – uklonili. Kurak i Romić, koji su i sami saslušavani u istrazi ubistva novinara, u međuvremenu su napustili zemlju.
E.V.N.
