EN
Pošteno bavljenje novinarskim poslom neminovno vodi do osećanja apsurda, besmisla i uzaludnosti ljudskog postojanja, pogotovo u našim krajevima gde je sve okrenuto naglavce. Reč je o takoreći profesionalnoj deformaciji, nastaloj usled težnje ka istinitom i objektivnom informisanju, dakle težnje ka otkrivanju istine.
A istina se ne kotira baš najbolje u našem svetu koji, što bi rekle svete knjige, „“u zlu leži“. Naš svet nije utemeljen na istini, već na moći i represiji, otuda i pomenuti nesklad. Jedino je utešno što ta disharmonija ume da bude komična, prava je šteta što se u novinarskim izveštajima humorni aspekt stvarnosti retko osvetljava.
Ima li išta komičnije od episkopa banatskog Nikanora, Hristovog namesnika na zemlji, koji u ime Boga ljubavi i religije milosrđa poziva na oružje i masovni pokolj učesnika Evroprajda? Nije taj stepen apsurda lako prevazići, ali talentovanim ljudima i takav nemogući poduhvat polazi za rukom. Moj lični favorit su ovi nesrećni klerikalci, sveštenici, episkopi, vernici, desničari i ostali mračnjaci koji mrtvi ozbiljni propovedaju da su porodične vrednosti inherentno hrišćanske.
| To je tek početak apsurda, takoreći nagoveštaj. Od svih religija koje bi mogli da uzmu kao potporu za svoju ideologiju, pristalice porodičnih vrednosti se opredeliše baš za hrišćanstvo. Osnivač hrišćanstva Isus Hrist bio je okoreli neženja, potpuno nezainteresovan za instituciju braka, rađanje potomstva i za porodicu kao takvu |
Hrist, okoreli neženja
Ruku na srce, nije to njihova originalna ideja, teško bi skučeni mozgovi mogli sami da smisle takvu besmislicu. Ovde nije reč o lokalnom, već o planetarnom apsurdu, pošto su sam koncept porodičnih vrednosti i prateća ideologija familijarizma preuzeti od američkih konzervativaca, a popularni su u raznim fanatičnim krugovima svih hrišćanskih denominacija. Široka rasprostranjenost ove ideologije samo dodatno naglašava njenu sumanutost – nonsens ostaje nonsens i kad ga ispovedaju milioni ljudi.
Srpska pravoslavna crkva i njeni sledbenici su najvatreniji zagovornici tradicionalne porodice i porodičnih vrednosti. Dakle, organizacija na čijem čelu stoji monah, koju vode isključivo ljudi koji su se odrekli braka i porodice sasvim mirno i opušteno neguju kult porodice. I u tome ne vide ništa disonantno ili nelogično. A kad bi svi krenuli njihovim putem, kad bi vernici doslovno sledili svoje uzore – nikakve porodice ne bi ni bilo.
To je tek početak apsurda, takoreći nagoveštaj. Od svih religija koje bi mogli da uzmu kao potporu za svoju ideologiju, pristalice porodičnih vrednosti se opredeliše baš za hrišćanstvo. Osnivač hrišćanstva Isus Hrist bio je okoreli neženja, potpuno nezainteresovan za instituciju braka, rađanje potomstva i za porodicu kao takvu. I ne samo to, stvar je daleko luđa. Rođen u netradicionalnoj porodici.
Pre par meseci je pravoslavna monahinja Vasa Larina iz Ruske zagranične pravoslavne crkve malo pretresla koncept porodičnih vrednosti koji je vrlo popularan i u Rusiji. Ona kaže da se radi o „paganskom konceptu koji je upravljao prehrišćanskim društvima u kojima su plemenska i porodična pripadnost bili početak i kraj ljudskoga identiteta“.
Larina dodaje i to da i mafija stavlja porodične vrednosti na prvo mesto, a da se taj termin ne može pronaći u spisima svetih otaca, niti u bilo kom bogoslužbenom ili kanonskom tekstu. Na kraju veli i da je sam Hrist rođen u krajnje netradicionalnoj porodici – majka mu je bila devica, a otac Sveti Duh. Današnji zagovornici porodičnih vrednosti bi takvog sumnjivca pre razapeli na krst, nego što bi na njemu gradili svoju ideološku priču.
Novozavetne priče
Nije ni tu kraj apsurdu. Hrist u jevanđeljima na više mesta propoveda direktno protiv porodice, a samim tim i protiv famoznih porodičnih vrednosti. Dok je Isus govorio narodu došli su njegova majka i braća želeći da govore s njim. Kad su mu učenici rekli da mu je tu rodbina, Hrist je ovako odgovorio: „Ko je moja majka i ko su moja braća?“
Potom je pokazao rukom na svoje učenike i rekao: „Evo moje majke i moje braće, jer ko god čini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka“.
Kao što vidimo, krvne i porodične veze više ništa ne znače, bar u hrišćanstvu.
Na jednom mestu u Matejevom jevanđelju Hrist govori izričito protiv braka, preporučujući učenicima drugačiji način života, što bi se danas reklo – monaški. Kada učenici na osnovu Hristove propovedi zaključe da je čoveku bolje ne ženiti se, Hrist im veli: „Jer ima uškopljenika koji su se iz utrobe materine tako rodili, i ima uškopljenika koje su ljudi uškopili, i ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga. Ko može da shvati neka shvati“.
Poruka je prilično nedvosmislena, nije je teško shvatiti, ali to ne polazi za rukom zagovornicima familijalizma. Njima nikako da dođe do mozga da je osnivač religije do koje toliko drže zapravo bio zakleti protivnik porodičnih vrednosti. Baš će se žestoko iznenaditi ako jednog dana zavire u Novi zavet.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno nr izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
