ENDragan Janjić, pomoćnik ministra kulture zadužen za medije, potvrdio je za Danas da se medijski stručnjaci dvoume oko toga da li materija javnog servisa treba da bude regulisana Zakonom o radiodifuziji, kakva je trenutna situacija ili da se donese jedinstven zakon.
– Ideja o posebnom zakonu se pojavila kada smo shvatili da u narednih godinu dana treba raditi na zakonu o elektronskim komunikacijama, koji će zameniti sve postojeće medijske zakone. Zbog toga će biti donet i zakon o javnom informisanju, koji bi se bavio regulisanjem sadržaja. U takvim uslovima, ne bi bilo dobro da odredbe o javnom servisu budu u sklopu zakona o elektronskim komunikacijama ili javnom informisanju. Inače, Zakon o radiodifuziji će takođe biti obuhvaćen zakonom o elektronskim komunikacijama – objašnjava Janjić.
Na pitanje da li će donošenje posebnog zakona o javnom servisu povećati uticaj na RTS, on ističe da u svim zemljama postoji politički uticaj na medije i „ne treba se plašiti promena, već raširenih ruku dozvoliti donošenje zakona o javnom servisu“. Ministarstvo kulture još nije imenovalo radnu grupu koja bi počela rad na tom zakonu, naglašava Janjić i dodaje da se nada da će prvi sastanak ove grupe biti održan do kraja ove ili početkom sledeće sedmice.
– Voleo bih da radna grupa uradi dve verzije zakona o javnom servisu. U jednoj da se ovo pitanje reguliše u okviru Zakona o radiodifuziji, a u drugoj da se izdradi poseban zakon, a da se potom kroz javnu raspravu odluči koje bi rešenje bilo najprihvatljivije – zaključuje Janjić.
Oblast javnog radiodifuznog servisa u Srbiji regulisana je Zakonom o radiodifuziji, iz 2002, a u maju 2006. osnovani su javni servisi Srbije (RTS) i Vojvodine (RTV).
Dragana Nikolić Solomon, šefica odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji, kaže za Danas da je dilema u vezi sa regulisanjem javnog servisa posebnim zakonom ili u okviru drugih medijskih zakona veštačka.
– Suština je u tome da nova zakonska rešenja u ovoj oblasti ne smeju da ugroze već dostignuti stepen usklađenosti sa evropskim standardima, već da ih poboljšaju, kako bi se otklonila svaka opasnost od političkog ili ekonomskog uticaja na institucionalnu autonomiju i nezavisnu uređivačku politiku javnih radiodifuznih servisa – objašnjava Nikolić Solomon.
Prema njenim rečima, zakoni iz oblasti medija u principu izazivaju posebnu pažnju političara, „a uvođenje istinski nezavisnih javnih servisa zahteva hrabrost političara na vlasti“. Kako ističe, političari u Srbiji su pokazali ovu vrstu hrabrosti još 2002. godine, usvajajući Zakon o radiodifuziji, koji je uveo za Srbiju potpuno nove koncepte nezavisnog javnog radiodifuznog servisa i nezavisnog regulatornog tela za oblast radiodifuzije.
– Verujem da političari, koji su trenutno na vlasti poseduju istu vrstu hrabrosti i da neće ići ispod već osvojenih standarda. Misija OEBS u Srbiji će naravno pažljivo pratiti pisanje nacrta novih zakona i opredeliće se prema njima kada oni budu završeni – naglašava Nikolić Solomon.
Na pitanje da li se zakoni o javnim servisima zemalja iz okruženja mogu primeniti na situaciju u Srbiji, ona podseća da misija OEBS-a kroz svoje medijsko odeljenje prati i poznaje situaciju u ovoj oblasti, kako u regionu, tako i u ostalim zemljama Evrope i navodi da pravna rešenja drugih zemalja nisu direktno primenjiva, bez obzira na mnoge zajedničke karakteristike zemalja nastalih raspadom bivše SFRJ.
– U svakoj zemlji ova vrsta regulative zavisiće od pravnog sistema zemlje i njene tradicije, dostignutog stepena ekonomskog i kulturnog razvoja, geografskog položaja, etničkog i religijskog sastava stanovništva, itd. Ono što je bitno i za Srbiju i za ostale zemlje u regionu jeste da u zakonodavstvo u ovoj oblasti ugrade izvestan broj fundamentalnih principa, koji imaju univerzalnu vrednost, a kojima je cilj da obezbede pravni osnov za istinski nezavisan javni radiodifuzni servis.
J. Diković
