EN
Osim porodica žrtava, kojima je prirodno najteže, tragedija u Novom Sadu ostavila je ožiljke na svima nama.
Kako bi pomogli novinarima koji su izveštavali sa ovog i drugih tragičnih događaja, Nezavisno udruženje novinara Srbije pruža besplatnu psihološku pomoć svim zaposlenim medijskim radnicima i tako već tri godine.
Pozivaju i sve one koji su ovih dana izveštavali iz Novog Sada, da ukoliko im je potrebno – potraže pomoć.
Kada se dogodi tragedija sa smrtnim ishodom, pogođeni su svi članovi porodice, ali i šire zajednice. Pate i novinari, jer izveštavanje sa takvog događaja može biti izuzetno stresno.
„Ovo su zaista traumatične situacije za celo društvo, a ne za onoga ko mora da ostane pribran i da izveštava u tom momentu bez pokazivanja nekih emocija, da se ne slomi uživo u programu“, rekla je za UNU generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović.
Naša reporterka Emilija Pešić izveštavala je dok je trajala akcija spasavanja u Novom Sadu. Kako je objasnila, novinari u tom trenutku ostavljaju emocije po strani, da bi profesionalno izveštavali.
„A onda kada sve prođe i kada dođemo kući, ne bih da generalizujem, ali zaista mislim da se većina mojih kolega tako oseća. Kada dođemo kući, kada sve prođe, kada se spusti adrenalin i onda shvatimo šta smo videli, šta smo čuli, šta je zapravo ono o čemu smo po nekoliko sati izveštavali i negde nas tada sustigne sve“, ističe Pešić.
NUNS osim što pruža besplatnu psihološku pomoć, veoma vodi računa o zaštiti novinara i podatka, i svi oni kojima je potrebna pomoć mogu da se jave direktno na broj telefona i mejl adresu koji se nalaze na sajtu NUNS-a.
„NUNS već tri godine pruža psihološku podršku, ne samo zbog traumatičnih događaja već i zbog onog što novinari inače trpe dok rade svoj posao, pošto su jako izloženi pritiscima, targetiranju i napadima i to su terapije neke individualne, grupne i to radimo sa organizacijom IAN“, objašnjava Filipović.
„Moram da kažem da je ovo bila prva situacija, sutradan 2. novembra nakon tragičnog događaja u Novom Sadu – to je bio prvi taj trenutak kada sam osetila ‘Bože da li je ovo sada zaista trenutak kada treba da razgovaram sa nekim ko je stručan i ko će mi zaista pomoći.‘ Ja sam osećala neverovatan strah, panika, sve ono što me je kasnije stiglo“, istakla je naša reporterka Emilija Pešić.
U NUNS-u objašnjavaju da nam često druge obaveze pređu preko trauma i da onda nemamo vremena da se dublje posvetimo tome što smo preživeli. Isto tako upozoravaju da takvo neodgovorno ponašanje prema mentalnom zdravlju može da doprinese sagorevanju, odnosno sindromu „burn out“.
Video prilog pogledajte na ovom linku.
Izvor: UNA TV
