Janković: Politika u Srbiji je bara sa živim peskom

[box align=’box-center’ id=’7069′]

Janković je, gostujući u emisiji „Jedan na jedan“ Radio-televizije Vojvodine, rekao da se kod nas sve svodi na one za i na one protiv, na vlast i opoziciju.

„Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je rekao da se ja ponašam kao ostrašćeni pripadnik bivšeg režima i stranke koja me je i predložila za funkciju zaštitnika građana, a ne zna da me je prvi put na tu funkciju predložila DSS, a da su me drugi put predložile tri stranke“, objašnjava on i dodaje da se radi o „bacanje prašine u oči“.

Komentarišući ocene predstavnika Evropske unije, koji ovih dana borave u Srbije, da je unapređena oblast ljudskih prava i da je Srbija regulisala rad regulatornih tele i nezavisnih institucija, Janković je rekao da je juče razgovarao sa komesarom za ljudska prava Saveta Evrope, a danas sa delegacijom Evropskog parlamenta, koju predvodi Eduard Kukan, te da bi o tome da „on vidi nešto što oni ne vide“ trebalo razgovarati sa njima.

„Najbolje bi bilo da oni objasne šta su tačno mislili. Može biti da ja nisam u pravu, i ja ne smatram da je onaj koji tvrdi da nisam u pravu nečastan“, ističe on.

Janković objašnjava da ono što on pokušava da argumentovano pokaže da se dešava u Srbiji, u domenu medijskih sloboda, jeste da se sužava prostor u kome se različiti stavovi i argumenti mogu prezentovani u podsticajnoj atmosferi, u kojoj niko nikoga ne proglašava za neprijatelja, izdajnika, za nekoga ko organizovano napada na državnu bezbednost.

Janković kaže da je obaveza države po pitanju medija dvostruka, da država ne sme da cenzuriše medije, na način da ministar pozove urednika i nešto zabrani, i dodaje da toga nema u Srbiji.

„Ali, država je dužna da stvara podsticajnu atmosferu, a kako ona može da postoji ako novinar nakon objavljenog teksta bude proglašen za „žutog“, opoziciju, nepoštenog i nečasnog, bude izložen linču u određenim medijima. Ljudi se onda povlače, jer im to ne treba u životu“, navodi on.

Janković objašnjava da država jeste odgovorna za stanje u medijima, te da tri medijska zakona treba da daju rezultate, po pitanju transparentnosti vlasništva, finansiranja i povlačenja države iz medija, ali da ti zakoni još uvek u praksi nisu dali rezultate.

Janković dodaje da zakoni u Srbiji jesu solidni, ali se ne sprovode, kao i da novinari moraju da imaju pravo da kritikuju, a da ne budu posle optuženi da ih plaćaju tajkuni. On kaže i da je sama činjenica da novinar ima razloga da razmišlja o svojoj bezbednosti zbog svoje emisije nedopustiva.

„Trebao sam da gostujem na B92 u onoj emisiji Olje Bećković koja je zabranjena, a tema je trebala da bude slučaj VBA. Postavlja se pitanje koji to poslovni interes može da stoji iza odluke da se skloni emisija koja je kultna, koja je prepuna reklama. Sigurno tom vlasniku niko nije naredio da ukine emisiju, ali je činjenica da se smanjuje prostor za ovakve razgovore“, navodi on.

Govoreći o današnjoj sednici skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, na kojoj je utvrđeno da tokom posete Direkciji VBA da nije bilo nepravilnosti i nezakonitosti u slučaju nabavke i korišćenja uređaja za prisluškivanje, kao i da je dokument koji potvrđuje da su pripadnici VBA pratili miting Srpske radikalne stranke verodostojan, Janković je rekao da smo na sednici mogli da čujemo ministra odbrane Bratislava Gašića koji je potvrdio da je dokument verodostojan.

„Kada je rekao da je taj dokument napravio oficir VBA koji je penzionisan zbog malverzacija, Gašić je potvrdio autentičnost dokumenta. Ali, ministar je potvrdio još jedan od navoda, a to je da u VBA penzionišu ljude kada učine finansijske malverzacije, umesto da ih izvedu pred sud“, navodi on.

Janković dodaje i da je ministar rekao da ne može poslanicima da kaže ime čoveka koji je načinio dokument zbog toga što se nalazi pod obradom VBA, čime je tom čoveku na javnoj sednici saopštio da je pod obradim VBA, ali i priznao da VBA obrađuje civile.

„Iako je prošli put Odbor rekao da nisam u prava, danas je konstatovao ono što je mogao i onda, a to je da jesam u pravu“, navodi on.

Janković kaže da će nastaviti kontrolu sa kojom je zastao i da će nakon te kontrole objaviti javno koji sve propusti postoje, kao i da će se obratiti nadležnim organima ukoliko u tim propustima bude bilo elemenata krivičnog dela.

Janković ističe da su ogromne razmere tog događaja, jer smo saznali da vojna služba bezbednosti zadire u politička prava građana, da je bez zakonskog osnova prikupljala podatke o radu političkih stranaka.

„VBA je konstatovala da se priprema miting SRS, koliko će ljud iz kog mesta ići na taj miting, ko su vlasnici firmi čiji autobusu će ih prevoziti, ko su vozači autobusa, koji su njihovi brojevi telefona. Konstatovali su nema nijedne jedine indicije da će doći do ugrožavanja vojske ili ministarstva odbrane… konstatuju čak i da nema indicija da će doći do nasilja, niti veze sa huliganima. Konstatuju da između dve političke opcije postoje dogovori kako druga politička opcija da se pridrži prvoj, pod kojim uslovima i zaključuju da će nastaviti da prikupljaju podatke“, navodi on.

Janković zaključuje da se vojna služba uplela u politički život u Srbiji, a da je efekat toga da su politička opredeljenja građana pod nadzorom vojne službe.

„Ukoliko se potvrdi da ovo nije izolovan slučaj, govorićemo o militarizaciji“, zaključuje on.

Janković ocenjuje da politička vlast treba da prestane da se meša u stručne procedure, koje ne smeju biti političke.

„Ne može predsednik političke stranke da bude operativni koordinator svih tajnih službi“, ističe on.

Janković dodaje i da se od građana traži da budu sudije u stvarima za koje nisu stručni.

„Tako, zaštitnik kaže da je neko po zakonu dužan da dostavi podatke, a onda izađe neki političar i kaže da on to tumači drugačije. Novinar u svom izveštaju napiše da je zaštitnik građana rekao jedno, a političar drugo i onda građanin proceni da li mu se više sviđa zaštitnik građana, da li je bio rečitiji ili ne“, navodi on.

Janković zaključuje da se na taj način sve relativizuje, jer se poigravamo sa procedurama, kao i sa informacijama koje se plasiraju javnosti, što je spoj nepoznavanja propisa, ali i shvatanje da propisi ne važe za sve, u svim situacijama.