Javno slušanje na temu; „Medijske slobode – nije vreme za ćutanje!“

[box align=’box-center’ id=’2000′]

Javnom slušanju su prisustvovali: članovi Odbora za kulturu i informisanje kao i narodni poslanici koji nisu članovi ovog radnog tela; Ministar kulture i informisanja sa saradnicima, predstavnici međunarodnih organizacija (Misija OEBS, Savet Evrope, Delegacija EU, Kancelarija UNDP, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana Republike Srbije (Ombudsman), predstavnici medijskih udruženja(ANEM, NUNS, UNS, DNV, Lokal Pres, NDNV, Asocijacija medija), predstavnici dnevnih i nedeljnih novina, predstavnici i studenti Fakulteta političkih nauka.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine, VESNA MARJANOVIĆ, otvorila je javno slušanje pod nazivom «Medijske slobode – nije vreme za ćutanje!»organizovano povodom saopštenja ekstremističkih grupa i sastavljanja spiskova „podobnih“ i „nepodobnih“ medija, kao i sve učestalijih pretnji medijima i novinarima. Iako Odbor ne sprovodi nikakve postupke, niti donosi konačne odluke, smatramo da smo dužni da ovakvim događajima damo odgovarajuću pozornost i osvetlimo taj problem, rekla je Vesna Marjanović. Organizovanje javnog slušanja je dokaz da Narodna skupština reaguje na ugrožavanje slobode medija i slične negativne pojave, što je činila i ranije.

U svom uvodnom ekspozeu, nadalje, podsetila je da je sloboda izražavanja stub svakog demokratskog društva, i da je Republika Srbija kao članica Saveta Evrope ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama.Samo slobodno društvo, koje neguje i unapređuje ljudska prava, demokratiju, vladavinu prava, individualne i političke slobode, predstavlja suštinski okvir za zdrav demokratski sistem. Društvima je pluralizam neophodan ako žele da razvijaju svoje demokratske potencijale, ali istovremeno, moraju da tražemehanizme i forme zaštite od govora mržnje i ekstremnih primera pretnje nasiljem. Oraničenja slobode govora su vrlo delikatna pitanja i često je teško utvrditi granicu i kriterijume kada se odlučuje o njihovoj neophodnosti. Druga strana ovog pitanja je činjenica, da se društvo oslanja na novinarsku procenu i etiku i da nas o događajima informišu tačno i nepristrasno. Očekujemo, dakle, i odgovornost u njihovom izveštavanju o činjenicama, da provere svoje izvore, kao i da izgrade osećaj za meru kada komentarišu o pitanjima koja mogu ugroziti prava drugih.

Da li je legitimno mešati se u slobodu medija ako je to u opštem ili javnom interesu, i da lizakoni mogu promovisati odgovorno novinarstvo, neka su od pitanja na koja ćemo danas tražiti odgovore, istakla je Vesna Marjanović. Pozvala je učesnike javnog slušanja na konstruktivnu debatu o unapređenju medijskih sloboda i zaštite nezavisnosti medija, ali i njihove uloge i odgovornosti u izgradnji demokratskog društva i demokratskih institucija. Na kraju uvodnog izlaganja, Vesna Marjanović, predsednik Odbora i član delegacije Saveta Evrope, predložila je da se, pod ingerencijom Narodne skupštine, svakog 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija, organizuju debate o medijima u Srbiji, što je od strane svih učesnika pozdravljeno.

Ministar kulture i informisanja BRATISLAV PETKOVIĆ,istakao je, da je sloboda medija jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije i resornog Ministarstva. Vlada ne sme da utiče na medije, rekao je Ministar, naglašavajući da vlast neće gušiti slobodu medija. Ipak, ocenio je da je veliki broj medija danas pod finansijskim pritiskom onih koji su ih kontrolisali u prethodnom režimu, zbog čega je glavni zadatak Vlade da normativnim i zakonskim sredstvima ograniči uticaj onih, kojima nije cilj objektivno informisanje. Mi ćemo kroz zakonska rešenja omogućiti da država pomogne medijima koji su zbog objektivnih teškoća u teškoj materijalnoj situaciji. Ne smemo dozvoliti da ostanemo bez medija. Pomoć koja se predviđa, biće dostupna svima, pod jednakim uslovima i transparentna. U skladu sa opredeljenjem da se neće mešati u uređivačku politiku, država se povlači iz medija, rekao je ministar Petković. Najavio je i skori početak javne debate o medijskim zakonima i rekao, da očekuje da će Akcioni plan o medijskim zakonima – koji podrazumeva njihovo usvajanje do 2016.g. – biti sproveden i ispoštovan, uprkos kratkim rokovima. U skladu s tim, u skupštinsku proceduru će do kraja marta ući zakon koji će regulisaati pitanje javnosti i nedozvoljenog objedinjavanja vlasništva u medijskoj sferi, pitanja stabilnog finansiranja radio-televizijskih servisa, izlaska države iz medija kao i druga važna pitanja, rekao je Ministar.

LjILjANA SMAJLOVIĆ, predsednica Udruženja novinara Srbije, izrazila je zahvalnost na jedinstvenoj prilici da govori u Domu Narodne skupštine. Naravno da je moj odgovor na pitanje iz poziva da nikad nije vreme za ćutanje,čak i kada vam se ne sviđa ono što novinari pišu, bolje je da govore, nego da ne govore. Čak i kada nam ne valja štampa, opet je bolje da imamo više različitih glasova, nego manje. Bolje je uvek više, nego manje slobode i u tom smislu mislim da moramo biti fundamentalisti oko slobode. Najgore je ono mrtvo more u medijima koje smo imali, istakla je predsednica UNS-a.Kada je reč o tzv.crnim listama, nastavila je Ljiljana Smajlović, i mi smo u UNS-u pravili crne liste, ali našacrna lista je spisak poslanika koji su glasali za represivni Zakon o javnom informisanju.UNS objavljujeta imena u svakoj prigodnoj prilici, želeći na taj način, da podseti sve one koji se bave politikom, da će ih to pratiti u karijeri.Osim toga, predsednica UNS-aocenila je da su sve učestaliji napadi na list «Kurir» posledica smene jedne stranke s vlasti i rešenosti one partije koja je sada na vlasti da se odlučno obračuna s korupcijom i kriminalom. U «Kuriru» je sve ostalo isto. Nisu došli novi ljudi, niti se promenila uređivačka politika. Promenile su se prilike na političkoj sceni. Jedna stranka je došla na vlast i počela je odlučno borbu protiv korupcija, rekla je Smajlovićeva, aludirajući da to nekome očigledno smeta.Treba donositi zakone koji će odgovarati političarima i kad ne budu na vlasti, a to zahteva profesionalizam, poručila je Ljiljana Smajlović, uz opasku i podsećanje da vladajuća koalcija još nije ispunila obećanje da će na sednici Vlade Srbije biti razmatran Izveštaj predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, pok. Verice Barać, o korupciji u medijima.Taj izveštaj je važan, jer je tu trag novca, on može da se pronađe i treba ga pratiti,kazala je predsednica UNS-a i dodala da je neophodno da narodni poslanici podrže zakone koji će garantovati uređivačku nezavisnsot, kao i profesionalna i radna prava novinara.

VUKAŠIN OBRADOVIĆ, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije se zahvalio na razumevanju i činjenici da je prihvaćena inicijativaNUNS-a da se danas u Narodnoj skupštini razgovara o temi koja je, kako je istakao, važna ne samo novinarima, nego i svim akterima javne reči. Medijske slobode su neodvojivi deo ukupnog društvenog korpusa sloboda, koji razdvaja demokratska od autoritarnih društava, pa i ovo nastojanje treba shvatiti kao napor da se poštujudostignuta civilizacijska prava, koja Srbiju čine delom evropske porodice. Nastavljajući svoj uvodni ekspoze, naglasio je, da bi javno određenje Narodne skupštine o tzv. crnim listama ultradesničarskih organizacija i napadima na medije, pojedince i nevladine organizacije i ukazivanje na štetnost takvih pojava, bilo delotvornije od bilo kakve zabrane takvih organizacija, ili primene drugih administrativnih mera.U protivnom, srpsko društvo bi moglo da potone u atmosferu koja je vladala 90-ih, kada su ljudi zbog drugačijeg mišljenja bili izlagani javnom linču, a novinari čak i ubijani, rekao je Obradović, i izrazio uverenje da bilo kome u ovom trenutku ne odgovara povratak u devedesete godine, kada su širenje straha i govor mržnje bili ključni oblik javnog i političkog izraza.

RADE VELjANOVSKI,profesor Fakulteta političkih nauka i koautor većine medijskih zakona, istakao je da je u do sada sprovedenim reformama medijskog sistema bilo lutanja, ponekad napredovanja, ali i nazadovanja. Sve što je urađeno ili što je trebalo i moglo biti urađeno, a nije, uvek je bilo uzrokovano objektivnim okolnostima, istakao je Veljanovski i dodao, da su glavni krivci za to neznanje i inercija, nedostatak konsenzusa o karakteru i obimu promena, ali i suprotstavljenost partikularnih i javnih interesa. On je ocenio da medijska strategija usvojena pre godinu i po dana, kakva god da je, predstavlja Profesor Fakulteta političkih nauka i koautor većine medijskih zakona, prvi oblik medijske politike u Srbiji, ali i da mediji i novinari moraju da prihvate kulturu dijaloga i javne reči, umesto neargumentovanosti, netolerancije i govora mržnje.Citirajući velikog teoretičara medija Mekveja, da mediji treba da budu promoteri slobode i izbora zdravih oblika društvene kohezije, Veljanovski je istakao da nije vreme za ćutanje, jer kada god se ćutalo, i kad god smo na to bili primorani, odlagale su se pozitivne društvene promene, ili se mirilo sa nazadovanjem. Ako već ne ćutimo, istakao je, onda treba da se govori otvoreno, posebno kada je reč o kritici medijskih zakona koji još uvek ne poseduju dovoljno demokratskog kapaciteta. Nezavisnost i autonomija medija je veoma ugrožena, a to ne može da nema negativnog efekta na proces informisanja, rekao je Veljanovski, a govor mržnje koga još ima, i koji se povremeno pojačava, neprijatan je indikator nedovoljno visokog nivoa međuljudskih odnosa, nedovoljno zrele javne sfere, pa time i demokratije.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostiRODOLjUB ŠABIĆ istakao je, da su u procesu uređivanja medijske scene bitne tri stvari: povlačenje države iz vlasništva u medijima, uvođenje transparentnosti vlasničke strukture u medijima i, na kraju, autointervencija samih novinara kako bi se sprečilo izveštavanje sa sadržajem govora mržnje ili nepristojne komunikacije.Ne možemo očekivati objektivne, poštene i korektne medije koji su u funkciji onog što bi trebalo da bude prioritet, ako nismo u stanju da obezbedimo informaciju građanima ove zemlje ko zapravo stoji iza medija, rekao je Šabić. On je dodao, da javna kritika ne podrazumeva pretnje, pravljenje spiskova nepodobnih, niti ugrožavanje nečijeg integriteta, ali da nije problem samo u govoru mržnje, već i u kršenju zakona koji zabranjuju navođenje podataka o nacionalnoj ili seksualnoj pripadnosti.

Zaštitnik građana SAŠA JANKOVIĆ, istakao je da je glavni problem relativizacija slobode izražavanja. Sloboda izražavanja je demokratski imperativ, ali i ona mora da ima izvesna ograničenja, na primer, onda kada se iza te slobode zaklanjaju neistine ili uvrede. Nije ni svaki spisak ljudi crna lista. Na primer, ne vidim ništa neetično u tome što se pravi spisak poslanika koji su glasali za nešto. Spiskovi su zabranjeni ako se ljudima preti nezakonitim sankcijama, progonima ili smrću, objasnio je Janković. Založio se za poštovanje radnih prava novinara koji, kako je rekao, teško mogu da se brinu i u srcu nose određene vrednosti, ako se krše njihova osnovna prava.Janković je zatražio i aktivniju ulogu države u propisivanju i praktikovanju onog što je dozvoljeno, i procesuiranju onog što je nedozvoljeno, kao i veće zalaganje novinarskih udruženja u primeni profesionalnog kodeksa.

II.

DRAGANA NIKOLIĆ SOLOMON, šefica Odeljenja za medije OEBS, napomenula je da Misija OEBS godinama blisko sarađuje sa Vladom Republike Srbije u sprovođenju medijske reforme.U vezi sa primetnim porastom etički motivisanih napada na novinare i čelnike novinarskih udruženja, istakla je, da OEBS osuđuje svaku vrstu izražavanja kojom se podstiče mržnja, nasilje ili prave razlika između pojedinaca na osnovu njihove nacionalne pripadnosti, religijskog uverenja, mišljenja ili drugih sličnih razloga. Istovremeno, podsetila je da seRepublika Srbijačlanstvom u OEBS-u obavezala da će poštovati standarde u ovoj oblasti, koji su ustanovljeni u završnim dokumentima Konferencije u Kopenhagenu 1990. godine, kao i u odlukama Stalnog saveta OEBS-a,i pozvala Vladu Srbije da zaštiti novinare koji su meta ovakvih napada.Osim toga, ukazala je da je Srbija članstvom u Savetu Evrope i OEBS,formalno preuzela obavezu da obezbedi neophodne pravne, političke i organizacione uslove za nezavisnost javnih radio-difuznih ustanova, servisa, kao i adekvatna sredstva za njihov nesmetani rad.Misija OEBS se zalaže da se u procesu donošenja novih medijskih zakona iskoristi prilika i usvoji dugoročno sistemsko rešenje za stabilno finansiranje javnih servisa. Naravno, pri tome, veliku pažnju ćemo posvetiti i komercijalnim emiterima, jer dualni sistem radio-difuzije jedino obezbeđuje pluralizam mišljenja u jednom demokratskom društvu, istakla je na kraju svog izlaganja predstavnica Misije OEBS.

Akademik BOGDAN STANIĆ,predložio je ispred Akademija inovacionih nauka Srbije, Saveza udruženja tehničke kulture Vojvodine i Udruženja pronalazača Novi Sad, da se i tehnička kultura i tehničko stvaralaštvo vrednuju kao značajni nacionalni resursi, i tom prilikom ukazao je na četiri projekta čija realizacija je u toku i gde očekuju podršku.

U izlaganju narodnog poslanika RIZE HALIMIJA, apostrofirana je potreba da se poboljša zakonska regulativa, što bi trebalo da doprinese većoj objektivnosti i stručnosti u informisanju. Osim toga, izneo je stav da Javni servis Srbije nema ni minut programa na albanskom jeziku, te da se iz Preševa, Medveđe i Bujanovca izveštava instruisano sa pretpostavljenim konturama i senzacionalistički.

DRAGANA ČABARKAPA, predsednica Sindikata novinara Srbije, upozorila je da su mediji u Srbiji pod direktnim uticajem političko-tajkunskog lobija postali sredstvo za kreiranje javnog mnjenja, radi ostvarivanja što povoljnijeg rejtinga i izbornog rezultata pojedinih partija, ali i ličnog bogaćenja pojedinaca. Sindikat novinara godinama zahteva, naglasila je, da se donesu zakoni o transparentnosti vlasništva i sprečavanja koncentracije kapitala. Po njenim rečima, novinari su osiromašeni, poniženi, uplašeni i ućutkani. U Srbiji nije uspostavljen socijalno-ekonomski dijalog u medijskoj delatnosti i za to ne možemo da krivimo isključivo državu, odgovorni smo i mi, novinari, rekla je Čabarkapa. Na kraju, iznela je zahtev da se, pre izlaska države iz medija, prvo primene evropski standardi, odnosno uspostavi socijalno-ekonomski dijalog i potpiše granski kolektivni ugovor kao jedina zaštita zaposlenima i brana od daljeg sunovrata profesije.Kakvu slobodu medija javnost može da očekuje od novinara koji se ne usuđuju da pitaju za vlastitu platu, koji rade na crno bez ikakvih ugovora, bez redovne plate i honorara, bez prava na odmor, bez osnovnog ljudskog dostojanstva? Sa ovog uvaženog mesta želim da poručim da bez radnih i socijalnih prava novinara nema ni profesionalnih prava. Bez profesionalnih prava novinara nema slobode medija. Bez slobode medija nema demokratije, rekla je Čabarkapa.

ZORAN OSTOJIĆ, narodni poslanik i član Odbora za kulturu i informisanje u svom obraćanju izneo je primedbu na temu i tok rasprave. Ako je tema – sloboda medija, postavio je pitanja: Ko ugrožava tu slobodu? Da li su nama problem evropski zakoni? Da li će se promeniti situacija u medijima? Po njemu, osnovni problem supraksa i nedostatak profesionalizma, navodeći da su i u mnogim drugim oblastima doneti evropski zakoni, ali, ili se ne poštuju ili praksa ide nekim drugim putem. Potrebno je podići profesionalni nivo medija, a to mogu samo medijska udruženja, jasnim razlučivanjem ko su propagandisti, a ko novinari. Sve dok se to ne uradi, novac će i dalje uticati na medijsku sliku Republike Srbije koja je već iznedrila jednu novu pojavu, a to je politički tabloid, zaključio je Zoran Ostojić.

MILAN LAPČEVIĆ, narodni poslanik, ukazao je na izraženu centralizaciju medijau Srbiji. Takođe, istakao je da postoji javni servis koji finansiraju svi građani Srbije odvajajući pretplatu za to, iako postoje i druge televizije u kojima država finansijski ne participira. Da li to znači, pošto država nema pravo da bude suvlasnik i ne treba da se meša u medije, da neke druge institucije i organizacije koje su van ove države, imaju pravo da budu suvlasnici medija i da utiču na njihov rad, postavio je pitanje narodni poslanik. U svom izlaganju dalje, osvrnuo se na program RTS, koji po njegovom shvatanju, ne zadovoljava potrebe i očekivanja svih građana Srbije, navodeći da postoji diskriminacija određenih delova zemljei ističući potrebu za regionalnim medijskim javnim servisima.

SRĐAN MILIVOJEVIĆ, narodni poslanik, ukazao je na pojavu političke tabloidizacije društva, zbog čega javnim govorom dominira prepoznatljiva retorika istih anonimnih i neimenovanih izvora karakterističnih i za neka prošla vremena. Tabloidizacija nije samo odlika naše medijske scene, već sveprisutni svetski fenomen, ali, ono što je tipično za nas jeste – politika kao tema tablida.Danas su tabloidi prerasli u partijska glasila, i to glasila koja se direktno uređuju u centralama političkih stranaka na vlasti, istih onih koje su učestvovale u kreiranjz medijskog zakona iz 1998. godine, ali danas nije mnogo pametno kritikovati te ljude, oni su najmoćniji u zemlji i možda se ne treba njima zamerati. Kritikovao sam ih i 1998. godine i 2000. godine, što ću nastaviti i sada, rekao je Srđan Milivojević.

Zamerio je što se ovaj skup više bavi prošlošću, a najmanje budućnošću, i izraziozabrinutost zbog činjenice da se priprema nov set zakona o informisanju u atmosferi bez jasne distinkcije od uticaja ekstremne desnice na razne političke tokove i procese u Srbiji.A u Srbiji, zaključio je narodni poslanik Milivojević, vrlo brzo sa spiska nepodobnih, neposlušnih, nedovoljno velikih patriota pređete na spisak nestalih, onih koje je pojeo mrak…Ipak, izrazio je uverenje se to vreme neće vratiti, jer su, kako je rekao, još uvek budni čuvari vatre nezavisnog, slobodnog informisanja i lično im se zahvaljujem na toj budnoti, pozornosti…

BORISLAV STEFANOVIĆ, narodni poslanik je istakao da se novinarstvo ne može jednostrano i pojednostavljeno braniti, niti „medijske slobode“ mogu biti paravan za iznošenje neistina i uvreda u kontinuiranom kampanjskom obliku, bez adekvatne reakcije novinarskih udruženja. Za razliku od drugih zemalja u kojima je tabloidizacija uglavnom sinonim za zaglupljivanje i trivijalizaciju javnog života, u našoj zemljipostoji hiperprodukcija tabloidnog sadržajakoja saplićesrpskodruštvo na demokratskom putu. Kao primer takvih pojava, naveo je list „Politika“, koji je nanaslovnojstraniobjavioprepisantekstneistina izKurira o pok.gradonačelnikuBeogradaNenaduBogdanoviću,86 najmonstruoznijih tekstova o predsedniku DS Draganu Đilasu…Umesto da novinarska udruženja jačaju kritički kapacitet javnosti i olakšaju razumevanje stvarnosti, rekao je Stefanović,dočekali smo da predsednica reprtezentativnog udruženja UNS brani tabloid, gde nema nijednog novinara koji je član njenog udruženja… Novinarska udruženja moraju da rade na svom kodeksu i prihvatanju odgovornosti, iUNS ne sme da ne reaguje. Budite objektivni. Ja mislim da je to ime i prezime novinarstva, zaključio je narodni poslanik Stefanović.

LjILjANA SMAJLOVIĆ, reagujući na izlaganja narodnih poslanika Ostojića, Milivojevića i Stefanovića iznela je stav da način njihovog izlaganja nije svojstven novinarima, već političarima i da ne želi da se ovaj skup pretvori za potrebe političke akcije. Ono što im je zajedničko, rekla je, jeste činjenica,da im sada smeta nešto što je neetično ili neprofesionalno, a da im to isto nije smetalo kad su ti tabloidi korišćeni u svrhe koje su im se dopadale.

BORISLAV STEFANOVIĆ je zamerio predsednici UNS-a na neopreznom i nekonzistentnom izjednačavanju različitih „spiskova“, što može neke ljude koji su označeni na njima, na primer, kao strani lobisti ili šijuni, staviti u vrlo opasnu ravan i dovesti njihove živote i živote članova njihovih porodica u opasnost…

SAŠA JANKOVIĆ je zamolio prisutne da se „vrate“ u formu i sadržinu teme javnog slušanja, uz uvažavanje svih argumenata koji stoje.

BORISLAV STEFANOVIĆ, izvinjavajući se Zaštitinku građana, obrazložio je „…mi pričamo o medijskim slobodama koje su u ovom slučaju ugrožene i moramo da objasnimo zašto, pa ne znam kako to da učinimo bez političke konotacije, osim možda kroz ekkonomski aspekt, ali nisam siguran da je to moguće…

VESNA MARJANOVIĆ upozorila je sve prisutne da je javno slušanje predmet jedne opšte rasprave i da nije uputno da se pretvori u bilo kakve lične konotacije.

BORISLAV STEFANOVIĆ, na kraju svoje diskusije je rekao, da kritika upućena predsenici UNS-a nije lične prirode, nego njoj, kao personifikaciji jednog uglednog udruženja, koje umesto da da odgovore na postavljena pitanja relativizuje istinu, kroz relativizaciju „spiskova“ uz obrazloženje da postoje i drugi spiskovi, izraza „agent“…

ZORAN OSTOJIĆ je zaključio, da je reč o jednoj zabludi na relaciji novinar – političar, i apelovao je na medijska udruženja da se vrate kodeksu i raščiste „žito od kukolja.“ Vi nećete daleko stići ako pristanete na tu igru da je neko novinar, a vi ste političar, a znate da, s druge strane, suvi političar sedi u formi novinara… zaključio je Ostojić.

SRĐAN MILIVOJEVIĆ, osvrćući se na prethodne diskusije, zaključio je da nije obaveza novinara i predstavnika strukovnih udruženja da znaju, ali da je njegova obaveza, kao člana DS i narodnog poslanika, koji možda ništa ne zna o demokratiji, baš kao i onih 800 000 ljudi koji su ga birali, da ipak govori ono što je istina i što odgovara istini, makar iz njega provejavalo elementarno neznanje i nepoznavanje. Možda je to neznanje veliko, ali je mnogo veća sramota prećutati najsramniji Zakon u istoriji informisanja Srbije, Zakon iz 1998. godine….

VERAN MATIĆ, glavni i odgovorni urednik televizije B 92, u svojoj diskusiji se osvrnuo na trenutno stanje u medijima, gde je tabloidizacija, posebno političkog života veoma izražena. Istakao je da probleme koji su spomenuti na javnom slušanju, i lično proživljava svakodnevno, i da se na ovom skupu nimalo nije govorilo o pravosudnom sistemu i načinu na koji funkcioniše. Mi nemamo izgrađene mehanizme koji će omogućiti realizaciju određenih sloboda, rekao je Matić, i dodao da bi Srbija uskoro mogla da ostane bez 50% medija i to ne samo u unutrašnjosti, već i u Beogradu zbog loše ekonomske situacije. Da bi smo došli do nekog iskoraka u kvalitetu informisanja medija i sloboda, potreban je kolektivni napor, dakle, napor svih, i šire društvene zajednice, nevladinih organizacija; potrebno je da svakoga dana branimo slobodu političkog organizovanja, ali i slobodu medija, dakle, da branimo i slobode drugih, a ne samo svoje slobode, istakao je na kraju Matić.

GORICA MOJOVIĆ, narodni poslanik i član Odbora za kulturu i informisanje iznela je reakciju na izlaganjeLjiljane Smajlović, vezano za pisanje lista „Kurir“ o pok. premijeru Zoranu Đinđiću.Podsećanja radi, Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine, a prvi broj „Kurira“ izašao je 6. maja 2003. godine.

III.

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje zamolila je uvodničare da daju kratka zaključna zapažanja iz izlaganja na ovom javnom slušanju.

RADE VELjANOVSKI, izneo je bojazan da ako narodni poslanici ne osećaju potrebu da progovore i o sopstvenoj odgovornosti za medijski sistem i njegovu transformaciju, to nije konstruktivan pristup temi javnog slušanja. Da li Narodna skupština ima odgovornost? Ko je usvojio u ovoj zemlji tri zakona koji predviđaju vlasničku transformaciju, odnosno privatizaciju medija i tri zakona koji zaustavljaju tu vlasničku transformaciju? Ko je u Zakonu o Gradu Beogradu omogućio da nadležni organ lokalne, odnosno regionalne samouprave, može da osnuje štampane medije? Postavljajući ova pitanja, Veljanovski je, istovremeno, zaključio da je reč o pojavama kakvih, bar u Evropi, nema. Prema tome, ako hoćemo da objektivno sagledamo sve probleme sa kojima se danas suočava naša javna sfera, rekao je Veljanovski, ne možemo o problemima raspravljati sa stanovišta samo jedne strane. Iskreno se nadam da će medijski zakoni koji se sada pripremaju, prvo izazvati jednu zaista objektivnu i argumentovanu raspravu u svakom detalju i da se nećepropustiti prilika da se saniraju loše posledice koje smo imali 90-tih ali i posle 90-tih godina u medijskoj sferi, zaključio je Rade Veljanovski.

LjILjANA SMAJLOVIĆ je istakla da niko ne može da zabrani medijima da ćute o nečemu što je u javnom domenu. Mediji imaju pravo da o tome govori, kao što imaju pravo i da prenosi iskaze svojih izvora, zaključila je predsednica UNS-a.

VUKAŠIN OBRADOVIĆ u svom zaključnom razmatranju je istakao da će budućnost srpske medijske scene u mnogome biti određena donošenjem seta medijskih zakona koji su u pripremi. Ipak, izrazio je zabrinutost što se Vlada, s jedne strane, trudi da semedijski zakoni u najvećoj mogućoj meri usklade sa našom praksom i evropskim vrednostima, a sa druge strane, podržava jednu vrstu novinarstva koje postaje jako opasno i povod za ovo okupljanje. Na kraju, završio je rečima,da razume potrebu da se u teškoj ekonomskoj situaciji, gladni umesto hlebom hrane lopovima i izdajnicima, navodeći da je to stara veština i uz podsećanje svima onima koji podstiču, pomažu ili ćute o ovim pojavama, da će snositi bar deo odgovornosti kada neko nezadovoljan zbog toga što je ostavio gladnu decu kod kuće, odluči da uzme pravdu u svoje ruke.

SAŠA JANKOVIĆ je zaključio da ne prihvata stav da svaka nova vlast koristi u manjoj ili većoj meri, nezavisne medije kao svoje skriveno oružje za udarce „ispod pojasa“. Izrazio je zabrinutost što pripadnici opozicije, i pored očiglednih stvari koje se danas dešavaju i koje su daleko od dozvoljenog i prihvatljivog,kao da ne shvataju da se ceo ovaj proces vrteo davnih dana. Takođe, izneo je stav da na ovom javnom slušanju nije čuo ideje ili prepoznao nameru da se takva praksa prevaziđe. Istovremeno je izrazio potpunu saglasnost sa Veljnovskim da Vlada nije jedini organ vlasti u Republici odgovorna za stanje u medijima: Ako država, kad kažem država, mislim i na Narodnu skupštinu, i na Vladu Republike Srbije, i na sudstvo, pa i na ostale organe državne vlasti, počne principijelno da sprovodi zakone koje donosi, sviđalo se to politički nekome ili ne, kada Udruženje novinara otvoreno i jasno stanu protiv onih koji u njihovim redovima blate novinarsku profesiju, i koji građane Srbije čine dezinformisanim a ne informisanim… onda možda idući skup na ovu temu ne bude ovako napet i težak.

VESNA MARJANOVIĆ, predesednik Odbora za kulturu i informisanje složila se da ima razloga za zabrinutost, ali i za optimizam. Ono što je važno, istakla je, jeste da narodni poslanici i Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine podržavajuprincip slobode izražavanja i slobode medija, kao temelje razvijene demokratije i pluralističkog društva, da izražavaju opredeljenje da će i dalje štititi medijske slobode i uvažavati standarde i obaveze koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugim relevantnim međunarodnim dokumentima, kao i garancijama kojepredviđa Ustav i važeći zakoni u Republici Srbiji. Po njenim rečima, važno je da svi i u svakom trenutku prate i osuđuju svaku pretnju i napad na novinare i nezavisnost medija.

Pozvala je resorno Ministarstvo da uvaži sve primedbe koje su se tokom ovog javnog slušanja čule i da ostanu doslednu u obećanjima koja je dali.

U zaključku rasprave, istakla je, da kao što političari treba da znaju da nisu samo građani, već da imaju jednu širu odgovornost, tako i novinari treba da razumeju da nosioci javnih funkcija, takođe, nisu samo građani, nego predstavljaju institucije, demokratski izabrane institucije, i daje našazajednička odgovornost da se te institucije brane.

PREDSEDNIK ODBORA
Vesna Marjanović