ENKoji se sve problemi javljaju u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama?
-Problema ima bezbroj. Poseban problem je apsurdna situacija u kojoj se nalazim. Poverenik je samostalan, nezavisni državni organ kome su data velika ovlašćenja i odgovornost, ali i ništa osim toga. On nema ne samo ono što inače stoji na raspolaganju svakom funkcioneru, već ni ono što se normalno daje svakom činovniku, najelementarnije uslove za rad. Ovaj apsurd mora biti uklonjen smesta, jer je ponižavajući, naravno ne samo za mene, već za državu. I inače, ako se stvarno želi primena zakona, mora se raditi mnogo energičnije i brže. Nažalost, nije tako. Na primer, da bi se uopšte mogle formirati službe poverenika, potrebno je da Skupština Srbije da saglasnost na akte o formiranju i uređenju službe. Ja sam te akte pripremio i pre više od tri sedmice dostavio predsedniku Skupštine, ali još ne znam kada ću dobiti saglasnost. A tek kada je dobijem, biće moguće angažovanje saradnika.
Šta očekujete od Vlade posle ovih optužbi?
-Razume se, nakon toga treba videti kakav će biti odnos odgovornih u Vladi i Skupštini prema tim zaključcima. Kod nas je sve moguće, pa i ignorisanje takvih zaključaka. No, takva situacija bi bar pojasnila o čemu se radi. Da li je problem u idolenciji, neodgovornosti, nesposobnosti pojedinaca ili u nečem drugom, gorem? Jer, moralo bi se znati da dalje tolerisanje ovih problema nužno izaziva ozbiljnu sumnju u iskrenost opredeljenja za borbu protiv korupcije.
Koliko je žalbi do sada stiglo i kakve su?
-Do sada, petanaestak. Bilo bi ih sigurno više da poverenik ima sedište, odnosno adresu. Sticajem okolnosti, prve dve žalbe koje su stigle artikulisane su potpuno stručno. Povodim njih sam pre par dana doneo i prva rešenja. Moram reći da sam ih doneo u želji da zakon počne što pre da se primenjuje, a da možda nije trebalo da ih donosim. Jer, sa stanovišta struke, voditi drugostepeni upravni postupak bez sedišta, bez pisarnice, bez saradnike zapravo je nedopustivo.
Šta ako ne uspete da naterate odgovorne da urade ono što su dužni? Da li je moguća ostvaka?
-Razme se da je moguća. Ako se ništa ne promeni, zadržavanje na funkciji bilo bi učešće u pokušaju održavanja privida da postoji nešto čega nema, u zavaravanju, a samim tim i u potcenjivanju i omalovažavanju građana. Biti funkcioner samo statusa radi, a bez šanse da nešto stvarno uradim, nije u skladu sa mojom potrebom samopoštovanja. Nisam zaludan čovek. Postoje mnogi drugi poslovi koje mogu da radim, a da budem koristan i sebi i drugima. Zato se, ako se nešto ne promeni, na funkciji neću dugo zadržavati.
N.Čaluković
